Интензивирање кинеских економских веза са Русијом кроз куповину више руске енергије и повећану употребу кинеског јуана за билатералне трансакције, могло би да ослаби притисак на Русију под западним санкцијама, што би наштетило и односима Пекинга са Западом. Пекинг ће покушати да одржи јаке везе са Москвом, али и да задржи ЕУ у својој економској орбити и избегне значајно погоршање односа са САД. Кинеска економија је много дубље испреплетена са светом од руске и има више тога да изгуби.

Како се Русија суочава са драматичним економским санкцијама, чије су глобалне реперкусије без преседана, чини се да ће способност Кремља да одржи економију земље на ногама зависити од два кључна фактора.

Наиме, ако Русија настави да продаје енергенте на светском тржишту (што на дневном нивоу доноси близу 700 милиона долара) и ако Пекинг не буде пратио западне санкције (осим где је због америчке технологије у својим производима, попут лап-топова, присиљен на то), већ буде интензивирао технолошку сарадњу са Русијом, тренутни снажни економски поремећаји с којима се суочава највећа држава могли би да убрзо након престанка рата да постану ствар прошлости.

Алтернативно, и у мање изгледној опцији, где Запад престаје да купује руску нафту, Кина (и вероватно неке друге земље велики увозници, попут Индије или Тајланда), могле би да надоместе количине сирове нафте и нафтних деривата које тренутно купују земље ЕУ (око два и по милиона барела нафте дневно и сличан износ нафтних производа, пре свега дизела и лож уља).

Евентуална обустава извоза природног течног гаса у Европу довела би до тога да Русија технички не може да извезе тај енергент негде другде, док би се извоз течног природног гаса (ЛНГ) преусмерио према Азији. Потенцијална изградња гасовода ка Кини (или Индији) могла би да потраје годинама и лишила би Москву значајних ресурса.

Међутим, иако је гас деценијама врућа политичка тема на Западу, ваља имати на уму да су извозни приходи Русије од његовог извоза 2021, као и претходних година, грубо три пута мањи од оних који се остварују по ино-пласманима сирове нафте и деривата, и да је сличан однос доприноса та два енергента пуњењу буџета Русије (који је са 39% био пуњен приходима по основу пореза и царина на нафту и гас 2019, а тренутно далеко више).

Ове године би просечно скоро 50% више цене енергената (како ствари стоје тренутно) од оних остварених у 2021, могле да подигну руске извозне приходе по том основу на фантастичних 350 милијарди долара (еквивалетно петини БДП-а Руске Федерације 2021), што би фактички у једном маху анулирало све губитке по основу отимања девизних резерви земље од стране Запада. 

Приоритетне мере подршке

Ови приливи већ су омогућили Кремљу да крене са „приоритетним мерама подршке''за руски федерални буџет, које ће само у првој фази премашити хиљаду милијарди рубаља, са половином новца који одлази на подстицање запошљавања, те на транспорт и грађевинарство.

Будући да је половина руског извоза претходне године била по другим основама (извоз разних метала, угља, оружја, хране...), те да углавном нема формалних препрека, али у пракси итекако има неспремности да се купује руска роба у ЕУ и САД (осим метала чији извоз ка Западу ће Русија углавном забранити), очекивано је да прошлогодишњи извозни приход од око 250 милијарди долара не може бити поновљен, нити да ће бити достигнут петоструко мањи извоз услуга.

Имајући у виду да се доминатно ради о производима са ниском додатом вредношћу (и последично високим уделом увоза у њиховом саставу), то ће се далеко мање негативно одразити на економију земље, посебно у ситуацији увозне субституције („опсадна економија"), коју је Кремљ већ почео да примењује.

Стога, кључно питање за функционисање руског економског система остаје несметан извоз близу 7,8 милиона барела дневно сирове нафте и нафтних деривата. Како је Кина највећи увозник сирове нафте са преко 10 милиона барела дневно (количина која је до 2021. просечно годишње расла невероватних 10%), јасна је сва тежина улоге Пекинга за економску позицију Русије.

Поред кључне улоге наставка извоза енергената као жиле куцавице руске привреде, од виталног значаја за економско позиционирање Русије је само обављање финансијских трансакција (које је Запад отежао забраном SWIFT-а за већину руских банака, те замрзавањем имовине руске централне банке и осталих банака, као и руских корпорација). Додатно, како се западне фирме повлаче из Русије што имплицира губитак радних места и приступа многим модерним технологијама, од великог значаја су најаве да би кинеске фирме могле ући на руско тржиште и да би се могао интензивирати увоз сада оскудних високотехнолошких роба из те земље. 

Да ли Русија прелази на кинески међународни систем плаћања?

Оштре санкције Запада, као и узвратни кораци руске Централне банке, натерали су руске инвеститоре да активно тргују јуаном. Учешће ренмимбија у промету конвертибилних валута порасло је на 7,5%, десет пута више од вредности с почетка фебруара, док је по броју трансакција јуан већ 9. и 10. марта 2022. престигао долар и евро.

Будући да правна лица обављају трансакције са кинеском монетом у приближно истом обиму као и раније (јер морају да се придржавају још важећих уговорних обавеза), пројектује се даљи раст употребе ренмимбија.

Очекивање даље депресијације рубље изазива масовно „бежање" Руса у стране валуте, што повећава интересовање за јуан, а у истом правцу делује и снажан тренд отварања рачуна у кинеској валути, укључујући и издавање кинеске UnionPay картице.

Наиме, с почетком рата, односно после суспензије операција од стране Visa и Mastercardа, руске банке бележе снажан пораст потражње за издавањем UnionPay картица, која се може користити за обављање трансакција на банкоматима широм света, те на сајтовима страних компанија.

Важну улогу у преоријентацији приватних инвеститора на јуан имају и недавно уведене провизије за трансакције на берзи са доларом, евром и фунтом од чак 12%. 

Стабилност јуана, заједно са потенцијалом снажног повећања економске размене са Кином, допринела је његовом повлашћеном статусу на руском финансијском тржишту. Увидевши изненадну могућност за убрзавање интернационализације ренмимбија, Пекинг је од 11. Марта 2022, дозволио да дозвољене осцилације рубље према јуану буду дуплиране (на 10%). Та мера ће побољшати трговање депресијацији склоном руском валутом и олакшати закључивање трговинских послова.

Појачаној улози јуана иде на руку и то што резерве Банке Русије у јуанима износе чак 76 милијарди долара, те да Русија има отворену линију за размену (swop) од 150 милијарди јуана са Кином. 

CIPS као одговор на SWIFT

Искључивање руских банака SWIFT-а значи да оне више не могу да користе тај систем за вршење или примање плаћања са страним финансијским институцијама за трговинске трансакције. Овакав развој догађај природно је упутио руске банке и фирме на Кину, која је изградила свој прекогранични међубанкарски платни систем (CIPS) још  2015, са амбицијом да превазиђе зависност од западне финансијске инфраструктуре, као што је SWIFT.

CIPS обрађује 50 милијарди америчких долара дневних трансакција, што је чак осам пута мање него SWIFT, док га већина банака на Западу не употребљава (замислите да неко почне да користи WeChat, док његови пријатељи користе Viber или WhatsApp). Иако се обим трансакција CIPS-а брзо повећава, он не може бити потпуно независан од SWIFT-а, јер су „међучворови" све банке које Вашингтон може санкционисати.

Иницијалне информације указују да су направљени први кораци на укључивању руских банака и корпорација у CIPS, што Пекинг подржава. Како руске компаније желе да фактуришу своју трговину у ренминбију, Кина је спремна да купује руску нафту и гас и плаћа их у јуанима. Неке руске компаније (Гаспром Њефт, FESCO Transportation Group) већ су изразиле спремност да прихвате јуан у плаћањима. ВТБ банка је већ понудила камату од 8% на штедне депозите у кинеским јуанима.

Кинески платни систем дигиталних јуана могао би такође послужити за супротстављање западним санкцијама Русији, јер развој е-јуана може помоћи у смањењу ослањања на банковне рачуне и заобилажење финансијских посредника.

С тим у вези, индикативна је нова рунда санкција ЕУ од 10. марта, које поред тога што циљају банкарски сектор Белорусије, извоз технологије за поморску навигацију Руске Федерације, покушавају да отежају коришћења криптовалута (иако експерти сматрају да је знатније ограничење доступности криптовалута нереално). Наиме, од почетка рата у Украјини употреба биткоина од стране Руса, као начина заобилажења санкција, снажно се повећала. 

Кинески опрез

Ипак, Кина ће покушати да званично одржи статус кво у вези са својим трговинским односима са Русијом, те су две највеће кинеске државне банке већ ограничиле финансирање куповине робе из Русије, док мање кинеске банке са ограниченом међународном изложеношћу могу бити спремне да ризикују, што показује пословање са Ираном.

Пекинг је такође блокирао све руске кредите у Азијској инвестиционој банци. Тамо где су санкције заведене, Кина се понаша у складу с њима јер не може да дозволи бојкот својих банака у SWIFT-у нити неулазак ино-компанија у Кину.

У складу са овим је тврдња америчког министарства финансија да упркос продубљивању међусобних веза Кина не помаже Русији да заобиђе америчке санкције. Иначе, САД су посебно на опрезу у погледу понашања кинеских произвођача полупроводника са америчким лиценцама.

Ипак, забринутост Вашингтона је претерана, јер би САД практично могле да „затворе" SMIC или било коју кинеску компанију која пркоси америчким санкцијама испоручујући чипове и другу напредну технологију Русима. Додатно, иако не спречавају, америчке санкције компликују руску продаје нафту Кини и другим земљама.

Како све већи број западних компанија напушта Русију, спремност Кине да одржи пословне односе са Москвом отежава напоре Запада. Пекинг већ послује са руским енергетским компанијама које су на мети америчких санкција, као што је Новатек, а формула коју користе је сарадња између државних предузећа и финансирање од стране државних банака.

Чини се да ће руска потражња за кинеском робом расти, а решавање питања финансирања трговинских послова, где би јуан преузео улогу долара, намеће се као ургентно. Тај тренд би могао да ослаби доминацију америчке валуте у глобалној трговини. Додатно, сама „weaponization" долара у оваквом обиму могла би се показати као опасна за САД, угрожавајући хегемонију америчке монете.   

Међусобне инвестиције и трговина  

Русија има 140 милијарди долара вредне активе у Кини, што представља скоро четвртину страног власништва на кинеском тржишту обвезница. Будући да се страно власништво над кинеским обвезницама смањило током фебруара 2022. за 10.6 милијарди долара, спекулише се да је део продаје дошао од Банке Русије која покушава да ублажи притисак на рубљу.

Међу тренутним кинеским енергетским инвестицијама у Русији, CNPC има 20% удела у пројекту Yamal LNG и 10% у Arctic LNG 2, док Cnooc Ltd. поседује 10% Arctica. Гасовод „Снага Сибира" почео је да шаље гас у Кину 2019, а Гаспром је већ у преговорима са Кином о другој рути која би могла да буде потписана ове године, што би омогућило да испоручује гориво са гасних поља која снабдевају Европу.

Иначе, Путин и Си су на отварању Зимске олимпијаде у Пекингу фебруара 2022. обзнанили 118 милијарди долара вредне нове уговоре везане за нафту, гас, пшеницу.

Почетком марта 2022. Пекинг разматра куповину или повећање удела у руским енергетским и робним компанијама, као што с Гаспром и произвођач алуминијума United Co. Rusal International PJSC. Рат у Украјини довео је цене енергије, метала и хране на рекордне нивое, а фокус Пекинга на енергетску и прехрамбену сигурност значи и јачање кинеског увоза из Русије.

Русија увози из Кине мобилне телефоне, компјутере, телекомуникациону опрему, играчке, текстил, одећу, делове за електронику. Русија је Кини главни продавац пољопривредних производа, угља и посебно енергенета, чија се продаја удвостручила у последњих 5 година, на скоро 60 милијарди долара 2021 (Кина увози 1,6 милиона барела сирове нафте дневно).

Откако су 2014. уведене „прве санкције", билатерална трговина се повећала за више од 50%, а Кина је постала највећа извозна дестинација Русије. Билатерална робна размена, растући 36% 2021, достигла је 147 милијарди долара, чинећи 18,4% укупне руске спољне трговине. Од тога је близу 18% намирено у јуанима, пет пута више него 2014, док је део руског извоза фактурисаног у доларима опао на половину (са чак 80%).

Само током јануара и фебруара 2022. трговина између две земље порасла је за 38,5%, а прокламован циљ је да се билатерна робна размена подигне на 250 милијарди долара годишње до 2025.

Покушај технолошке изолације Русије и улога Кине

САД, подржана Европском унијом, Јапаном, Јужном Корејом и Тајваном, одсекла је руске купце не само од западне технологије. Поред тога, повлачењем са руског тржишта, моћне технолошке фирме попут Applea доприносе све већој технолошкој изолацији Русије, која ће наметнути озбиљне трошкове руској војсци и економији.

Русија је интензивирала напоре за развој домаће високотехнолошке индустрије и домаће компаније су успешно развиле нека решења, укључујући сервисе за слање порука, друштвене мреже и претраживаче, док је Москва постигла напредак и у развоју сопствених мобилних оперативних система и „cloud computing". Међутим, у другим областима, као што су полупроводници и телекомуникациона опрема, земља остаје веома зависна од увоза.

Иако су обим и домет америчке контроле технологије против Русије без преседана, њихов дизајн је био инспирисан претходним мерама наметнутим кинеском технолошком гиганту Хуавеи, кога је 2020. САД одсекла од полупроводника, знатно редукујући пословање и профит те компаније.

Ипак, технолошка изолација Русије могла би додатно ојачати високотехнолошку сарадњу са Кином, посебно у области AI, big data, роботике, биотехнологије. Кина је највећи руски добављач полупроводника и потрошачке електронике, са потенцијалом да повећа извоз одређених технологија у Русију, укључујући мање софистициране чипове, cloud computing, као и рачунаре. Међутим, краткорочно и средњорочно, Пекинг остаје зависан од приступа западној технологији и тржиштима.  

Колико је снажна геополитичка осовина Пекинга и Москве?

Све до рата у  Украјини могло се веровати да је потпуно „одвајање" (decoupling) Запада од Кине и Русије мало вероватно и неразумно. Сада изгледа да су заједничка аверзија Кине и Русије према Западу и наратив о виктимизацији који психолошки подстиче национализам обе земље, једноставно превише моћни.

Два документа - заједнички кинеско-руски споразум о сарадњи, потписан 4. фебруара, и Извештај о раду, који је кинески премијер 5. марта 2022. доставио Националном народном конгресу - индикативни су.

Опсежна изјава о кинеско-руској сарадњи говори о „пријатељству између две државе која нема граница" и садржи попис заједничких интереса, као и посвећеност економској сарадњи и регионалним и геостратешким амбицијама. Други документ представља оно што је до сада био годишњи кинески шаблонски рецепт за развој и просперитет. Међутим, дубоко повезивање са Русијом предвиђено првим документом, која је изолована драконским западним санкцијама (које би у наредним деценијама могле да униште њену економију), вероватно ће учинити тежим остваривање ових циљева.

С тим повезано је питање да ли однос САД и Кине и даље може да буде ограничен на интензивну конкуренцију вођену интересима? Да ли Пекинг верује да би његови интереси били унапређени у свету подељеном у два ривалске блока, где је Кина повезана са Русијом против Запада? Кина је и даље зависна од Запада због инпута који подржавају њен технолошки напредак, а постепено удаљавање од Русије не мора да значи приближавање Западу, већ чување сопствених интереса.  

Разлози Пекинга да подржи Москву 

Брзина којом је Русија одсечена од светског финансијског система је упозорење и указује зашто кинески лидери толико очајнички желе да развију алтернативу хегемонији америчког долара. Пекинг је одбио да финансијски казни Русију и вероватно ће јој помоћи да ублажи ефекат санкција куповином нафте, гаса и пшенице.

Ипак, Си председава економијом која је много дубље испреплетена са светом од Путинове и има више тога да изгуби. Озбиљност западних санкција уведених Москви, укључујући одсецање Централне банке Русије из глобалног финансијског система, је без преседана. Имајући ово у виду, Пекинг ће учинити оно што најбоље ради: удвостручити своју дугорочну, инкременталну стратегију поновног заузимања Тајвана „свим средствима без рата".

Према документу Канцеларије директора националне обавештајне службе САД, Кина развија један од највећих нуклеарних потенцијала у историји, док ће Русија искористити сваку прилику да поткопа САД и њихове савезнике. Вагнер група и друге приватне компаније за обезбеђење блиске Кремљу проширују војни домет Москве у областима од Сирије до Малија. Кина ће остати највећа претња технолошкој конкурентности САД, јер Пекинг циља на кључне секторе и комерцијалну и војну технологију из америчких и савезничких компанија и институција.

Чини се да Вашингтон почиње да препознаје да снажне везе између Русије и Кине имају потенцијал да преобликују глобални поредак, како две државе желе да успоставе сфере утицаја у својим регионима. Процењује се да ће се односи две државе само продубљивати у наредним месецима, како Русија буде додатно изолована на међународном плану. 

Сматра се да је Америка потцењивала дубину веза између Путина и Сија, те да би партнерство Русије и Кине могло да утиче на способност САД да пројектује утицај у источној Азији и Европи или да очува глобални финансијски сyстем (Martin & Jacobs, 2022).

Напор земаља за партнерством убрзао је како се Путин суочио са изолацијом након 2014. и постепено превазилазио сумње у продају напредног оружја Кини. Ипак, оклевање Кине да се децидно стави на руску страну последица је и деценија потрошених на покушаје да се убеде европске елите да немају разлога да страхују од Кине у успону.

Чини се да ће Пекинг покушати да одржи јаке везе са Москвом, задржи ЕУ у својој економској орбити и избегне преливање санкција САД и ЕУ на Москву, истовремено спречавајући значајно погоршање односа са САД (Blanchette & Lin, 2022).

Интензивирање кинеских економских веза са Русијом кроз куповину више руске енергије и повећану употребу кинеског јуана за билатералне трансакције, могло би да ослаби притисак на Русију услед западних санкција, што би наштетило односима Пекинга са Западом.

Чини се да је кинеска подршка противљењу Москве ширењу НАТО-а појачана у децембру 2021. и могуће да је повезана са проценом Сија да би рат могао више оштетити интересе ЕУ, САД и Русије него Кине. Све док се Пекинг суздржи од пружања директне војне помоћи Русији, он ће у најбољем случају трпети секундарне санкције Запада, док ће САД бити заокупљене Украјином и Русијом, скретајући пажњу са Индо-Пацифика.

Ипак, можда је главни фактор подршке Пекинга Москви привлачност партнерства са Русијом, са обзиром на неповољно безбедносно окружење. Наиме, односи са Вашингтоном, који је поред осталог оптужио Пекинг да су његове технолошке платформе постале пропагандно оруђе Путина у рату, погоршавају се, Брисел нагиње у правцу позиције САД, као и суседство, посебно Аустралија, и у мањој мери Јапан и Индија. Односи са Москвом, с друге стране, већ три деценије се побољшавају, уз усклађеност по питањима идеологије, безбедности, сајбер простора и глобалног управљања.

Без јачих сила на располагању, Си је можда направио прорачунату одлуку да би снажни односи са Москвом могли представљати најсигурнију опцију за Пекинг. Русија, поред подршке по питањима спорова око Тајвана и Јужнокинеског мора, могла би да понуди критичну линију спаса ако постоје покушаји Запада да се угрози проток виталне робе у Кину кроз Молучки мореуз.