Американци од председника очекују динамику која Бајдену већ сада недостаје. Уверење да ће Џо Бајден да води Америку професионално и да сви могу мирно да спавају трајало је кратко. Насупрот њему, Трамп је агилнији него икада. Он лети и путује Америком, држи велике скупове и митинге и понаша се као да је председник Америке - председник републиканских држава Америке. И спрема се да се врати у Белу кућу 2024. године.

Кутије на америчким председничким изборима још се нису ни охладиле, а већ је почела нова изборна кампања. Бајден је председник само 10 месеци и до следећих председничких избора остало је још више од три године. Али у САД успешна председничка кампања вишегодишњи је подухват вредан скоро милијарде долара. Због тога се већ сада праве листе кандидата и изјашњавају потенцијални такмаци. Ипак, све иде ка томе да би на идућим изборима требало да се види реприза прошлогодишњих избора и нови окршај Бајдена и Трампа.

Председник Бајден је, као што су то тек објавили амерички медији, малој групи донатора почетком новембра рекао да ће да се кадидује на председничким изборима 2024. Тако је предухитрио свог пораженог ривала Доналда Трампа, који је спреман на све друго осим да призна пораз на прошлим председичким изборима.

Вашингтон пост је прошле недеље објавио да је Трамп чак размишљао да објави своју кандидатуру у августу, када је Џо Бајден био заглибљен у повлачење САД из Авганистана, али је одлучио да то одложи до после избора за Конгрес наредне године, на средини председничког мандата, како то гласање не постане референдум о његовом политичком препороду чиме би ризиковао да преузме део кривице ако републиканци не испуне очекивања.

Позорница за хаос

„Позорница за нови хаос већ је изграђена", написао је Роберт Каган пре два месеца у свом прилогу у Вашингтон посту. Каган је већ деценијама институција у Вашингтону, неоконзервативац који годинама саветује републиканце, али се отклонио од Трампа. Његова супруга Викторија Нуланд једна је од најмоћнијих службеница Стејт департмента.

Каганов есеј упозорава да је америчка демократија пред колапсом. „Човек мора да буде веома наиван, па да мисли да 6. јануар не може да се понови", пише Каган. „Сједињене Државе улазе у своју највећу политичку и уставну кризу од Грађанског рата, са разумном шансом да у наредне три до четири године дође до инцидената са масовним насиљем, слома федералне власти и поделе земље на зараћене црвене и плаве енклаве. Знаци упозорења могу бити прикривени сметњама из политике, пандемије, економије и глобалне кризе, као и жељом за порицањем."

Када пише ове драматичне реченице, Кеган има у виду да су данас САД располућене на „републиканске" и „демократске" федералне државе и на оне који на једној страни признају Бајдена за председника и друге који одбијају да прихвате да је Трамп изгубио изборе у новембру прошле године.

Председник републиканских држава Америке

Бајденова будућност, међутим, сасвим је неизвесна. Американци од председника очекују динамику која му већ сада недостаје, а како ће тек за три и по године? Природна Бајденова наследница Камала Харис није успела да стекне симпатије јавности и обликује своју позицију. Бајден нема Клинтонову харизму нити Обамин реторски таленат. Уверење да ће Бајден да води Америку професионално и да сви могу мирно да спавају, трајало је кратко. Насупрот њему, Трамп је агилнији него икада.

Он лети и путује Америком, држи велике скупове и митинге и понаша се као да је председник Америке - председник републиканских држава Америке. Недавно је у Ајови говорио два сата.

Трамп систематски ради на томе да своје следбенике прогура у Конгрес, Сенат и представнички дом и да обезбеди подршку „старе гарде". С друге стране, скоро ниједан републиканац од имена у Вашингтону не жели Трампов повратак. Али, пензионер из Флориде је већ нешто као гуру републиканског естаблишмента.

Трампа пут до Беле куће води кроз Ајову. Подржао је сентора Чака Граслија, који је од својих 88 година 40 година провео у Сенату. У јануару се Грасли дистанцирао од Трампа, називајући упад на Капитол „нападом на саму демократију", назвао га је „екстремним, агрсивним и неодговорним" зато што није хтео да призна резултате избора, али сада је поново уз њега.

„Можда сам рођен ноћу, али нисам рођен синоћ", рекао је Грасли. „Дакле, да нисам прихватио подршку особе која има 91 одсто републиканских гласача у Ајови, не бих био превише паметан."

Трамп је свој говор на скупу у Ајови завршио нечим што је звучало као платформа за кампању. Обећао је акцију по питању имиграције, регулације технолошких компанија, економије, борачких питања и образовања. Чак је тестирао и нови слоган „Учинимо Америку поново великом - поново".

Трамп оптужује Бајдена да је руинирао САД и да ће земља да упадне у хаос. „Илегални мигранти и убилачки нарко картели контролишу нашу границу", урлао је Трамп у Ајови. „Инфлација је поништила привредни развој. Кина је узела наша радна места поново назад, а талибани су преузели Авганистан", рекао је Трамп својим следбеницима. Од њих се на тражи само да гласају за Трампа, него да верују у његову верзију паралелне реалности или паралелног света у којем он жели да живе они који га следе. На другој страни не налазе се политичари који имају другачије мишљење, него издајице које морају на сваки начин да се протерају из власти.

Генерални ремонт

Трамп се припремио за осветнички поход одмах након што је Бајден ушао у Белу кућу, а своју кућу у Палм Бичу, у којој проводи већину времена, претворио је у центар свог подухвата.

Око Трампове резиденције у Мар-а-Лагу развила се нова заједница његових присталица који су купили куће да би били у близини бившег председника. Учинили су то конзервативни новинари „Фокса" Шин Ханити и Нил Кавуто, Џаред Кушнер је ту купио кућу за 32 милиона долара од Хулија Иглесијаса, а Доналд Трамп Млађи вилу од 10 милиона долара.

Трамп попут патријарха у својој резиденцији прима у госте све оне који рачунају на републиканску политичку каријеру. У Трамповом окружењу тај ритуал већ се назива „пољуби прстен". Трамп прима госте у сали у којој се налази огромна столица на којој он седи, а гости на софи поред ње. Он салу назива „трон салоном" где је он једним делом домаћин, а другим шеф церемоније. Да би неко био у Трамповој близини, мора да има много новца или да буде бескрајно одан. Сада је чланство у његовом Клубу повећано са 100.000 на 200.000 долара.

Отуда Трамп вуче конце свог плана којим треба да докаже да није изгубио изборе 2020. и да треба само да настави свој силом и незаконито прекинути мандат, и то тако што ће шансе да поново изгуби изборе бити сведене на минимум.

„Ако желимо да спасимо нашу земљу, постоји само једна шанса. Ми морамо на сваком нивоу да поставимо снажне и непоколебљиве републиканце. Нама је потребан генерални ремонт нашег целокупног изборног система", захтева Трамп.  

Реченица звучи безазлено, али она по свом смислу не значи ништа друго него припрему „следећег државног удара", како то тврди харвардски професор Данијел Зиблат. Он упозорава да су највећи ризик за садашњу америчку демократију покрадени избори, али они из 2024.

Водећи стручњак за америчке изборе Ричард Л. Хасен цео сценарио је описао у следећој реченици: „Могући следећи државни удар брижљиво ће да наводи и цитира правничке списе, Томаса Џеферсона и историјске преседане." И заиста, амерички Устав, који је стар 230 година, оставља бар теоретску могућност да државни парламенти бирају електоре, што се не примењује већ деценијама.

Републиканци у бројним савезним државама почели су да мењају изборне законе у своју корист. Измене су различитог значаја и нивоа, од тога да се забрањује дељење воде бирачима који стоје у реду, па до правих и суштинских измена, каква је промена да коначну реч о резултатима избора дају Представнички домови савезних држава.

У Аризони је тако усвојен закон према којем садашњи Сенат и Представнички дом простом већином могу да одлуче који људи представљају државу при избору председника, па тако у својим рукама имају тумачење воље народа. Округ Марикопа у Аризони са 4,5 милиона становника  језгро је „државног удара" који је Трамп покушао да изведе 2020, али који може да постане реалност 2024.

Удар у Марикопи

Ко ово сматра сувише апокалиптичним сценаријом, морао би да посети округ Марикопа, који је, поред Мар-а-Лага, постао светилиште Трампових присталица и следбеника теорија завере.

Скоро 70 година Аризона је била у републиканским рукама. Једини демократски председник који је после Другог светског рата овде добио већину, био је Бил Клинтон.

А онда се у ноћи избора, 4. новембра 2020, догодило незамисливо - „Фокс" је јавио да је у овој републиканској тврђави победио Бајден. Вест је у Белој кући одјекнула попут бомбе. Трамп, који је до тада био убеђен да је добио изборе, јер је водио на Флориди и у Пенсилванији, позвао је свог зета Џареда да одмах позове Руперта Мардока како би интервенисао због ове вести објављене на „Фоксу". Након ње Трамп је, подржан од Ђулијанија, почео да говори о изборној крађи. Ричард Гренел, тада још директор националних обавештајних служби, изјавио је да постоји „осећај" да је „систем корумпиран".

Од тада, Марикопа је дестинација регуларних „маршева" Трампових „трупа", а посебно на мети су републиканци који су признали резултате избора у округу. Трампова партијска машинерија их је прогласила издајницима, иако они тврде да није било ни најмање сумње у регуларност избора.

Међутим, претходних година све више младих породица доселило се у Аризону због топлог времена, али и због тога што због цена некретнина не могу себи да приуште Калифорнију или источну обалу. Марикопа је тако постала лабораторија демографских промена што за последицу има да републиканци овде све теже добијају изборе. Али то Трампове присталице не признају.

Конгресменка и следбеница Qanon-oвих теорија завере, Мерџори Тејлор Грин, на својим скуповима регуларно пита аудоторијум: „Ко је заиста победио 3. новембра?" Када маса одговори: „Трамп! Трамп! Трамп!", онда потврђује: „Тако је! Ми у Џорџији видимо ствари исто тако".

Изборна крађа по закону

Преглед њујоршког Бренан центра показује да је од почетка године деветнаест држава у којима владају републиканци мењало изборне законе у којима је црним Американцима отежано да гласају на изборима. Републиканци поред осталог желе да скрате време пријема гласачких листића поштом и да пооштре идентификацију на бирачким местима, чиме ће се појединим бирачким групама отежати гласање. Али, у суштини ради се о томе да републиканци желе да изграде основе да законски доведу у питање евентуалну победу демократа на изборима 2024, како то тврди Зиблат: „Нисам забринут због тога да ће републиканци да прекрше закон, него управо супротно: да ће да доследно следе слово закона и да ће да покраду изборе."

Сценарио за овакав развој догађаја написао је конзервативни правник Џон Истман приликом покушаја измене изборних резултата 6. јануара. У меморандуму који је послао Белој кући написао је да потпредседник Пенс треба да игнорише гласове из савезних држава где су избори оспорени - из укупно седам њих. То је Пенс одбио.  

Џон Истман, конзервативни адвокат који ради са правним тимом тадашњег председника Доналда Трампа, почетком јануара је рекао да је тадашњи потпредседник Мајк Пенс имао овлашћење да изборе премести у Представнички дом, рекавши да је то зависило од тога да ли Пенс има „храбрости и кичме".  Ово је Истман рекао 2. јануара у радио-емисији бившег Трамповог вишег саветника у Белој кући Стивена Банона - само два дана пре него што је у свом контроверзном меморандуму обавестио Пенса и Трампа да би Пенс могао да поништи изборе, и само четири дана пре 6. јануара, када је говорио на митингу који је претходио нападу на Капитол. Оно што је тада Истман рекао је директније од онога како је недавно описао свој разговор са Пенсом, када је навео да је потпредседнику рекао да је „отворено питање" да ли би могао да одбаци гласове електорског колегијума седам држава и да би то било „глупа" опција.

Истманов меморандум оцртава сценарио по којем би Пенс занемарио гласове електорског колегијума седам држава - пазећи да ниједан кандидат не добије 270 гласова потребних да би се прогласио победником - чиме би се избори пребацили у Представнички дом. Свака државна делегација би тада имала по један глас за председника, а пошто су републиканци контролисали 26 државних делегација, већина је могла да изгласа Трампову победу на изборима.

Истрага до пензије

Комитет Представничког дома који истражује напад на Капитол хил саопштио је 8. новембра да је упутио судске позиве неколицини савезника Доналда Трампа, укључујући бившег саветника за националну безбедност Мајкла Флина и бившег саветника за кампању Џејсона Милера.

Позван је  и Џон Истман, а истражује се и састанак у једном вашингтонском хотелу 5. јануара, где су планирани начини да се пониште изборе. На том скупу били су Милер, Стив Бенон и Руди Ђулијани.

„Комитет мора да зна сваки детаљ о њиховим напорима да пониште изборе, укључујући и са ким су разговарали у Белој кући и у Конгресу, какве су везе имали са скуповима који су ескалирали у нереде, и ко је све то платио", навео је председавајући Бени Томпсон у свом саопштењу.

Томпсон је најавио да комитет очекује да сви сведоци сарађују у његовој истрази како би се „помогло да се више никада не догоди ништа попут 6. јануара".

Пре мање од три недеље, Представнички дом је изгласао да се Баноново одбијање да се повинује позиву за предају докумената комитету и да се изјасни, сматра непоштовањем Конгреса. Бенон је због тога ухапшен, односно сам се предао.

Резулат ових истрага може знатно да омете Трампа у његовом новом походу ка Белој кући. Недавна анкета Пју центра показала је да, док две трећине републиканаца у САД жели да Трамп остане „главна политичка личност", мање од половине жели да се он кандидује за републиканску председничку номинацију трећи пут.

То је оно што је Џонатан Мартин из Њујорк тајмса назвао бирачком јединицом „златни сат" - део странке жели да захвали Трампу на његовој служби, а затим да га одведе у пензију уз сјајан поклон и тапшање по рамену. 

Други Трампов мандат

Анкета Ројтерс/Ипсоса објављена 21. маја показала је да само 28 одсто републиканаца сматра да Трамп не би требало да се кандидује за председника 2024. године, док 63 одсто републиканаца каже да су му последњи избори украдени. Истовремено, Трампова подршка у широј јавности је анемична. Он је крајем априла био на 32 одсто одобравања и 55 одсто неодобравања међу одраслима у анкети НБЦ-а.

Ови бројеви сугеришу да би Трамп могао да буде у позицији да добије републиканску номинацију, али и да изгуби изборе за 3 и по године, како је констатовао један бивши оперативац Трампове кампање.

Али, од Трампових присталица стижу претње, а неки од њих флертују и с правим државним ударом. Други сматрају да је могућ чак и грађански рат. Све то у Америци звучи као идеологија крајње маргиналних група. Али није тако, него је реч о самом срцу америчког капитализма.

Док конгресмени упозоравају: „Америчка демократија је у пламену", Трамп све чини да његов повратак буде сличан божјој објави. „Овде није реч о томе да су мени покрадени избори, него о томе да је вама одузета земља", поручује Трамп својим присталицама. То што ће је добити назад, није мало за следбеништво пророка који би поново да васкрсне у Белој кући, коју сматра јединим правим местом за себе.

Ако Бајден и Трамп поново укрсте копља, неће то бити само још један изборни спектакл какав Америка жели, него има све шансе да се претвори у фаталну претњу за америчку демократију.