„Да нисам примила орден показала бих да не поштујем институције своје земље, а за разлику од многих политичара који су нешто или желе да буду нешто, ја имам само један пасош", каже Јелена Зорић у трећој епизоди подкаста Бермудски троугао. „Новинарска одлука је била – прихватити орден, а политичка – одбити га. Гађана сам виртуелним купусом, јајима и парадајзом због тога, али се нисам огласила, јер се залажем и за слободу говора.“

У трећој епизоди подкаста о медијима Бермудски троугао Јелена Зорић, новинарка телевизије Инсајдер, говори о разлици између застрашивања и претњи и систему заштите новинара, о свом одласку са телевизије Н1, последицама ситуације у којој новинар сам постане прича и положају жене у новинарству.

Добитница бројних новинарских награда и једног националног признања, Јелена Зорић ради од девете године, па се сећа да су у време комунизма „затвори били пуни новинара", а да је и деведесетих, као и данас, било једнако опасно критиковати опозицију и власт. Зорић износи мишљење о колегама „који се зближавају с политичарима", реваншизму којим политичари прете новинарима и мањку солидарности.

„Отишла сам зато што је температура на Н1 много порасла. Било је много понуда и коначно сам могла да бирам да имам дневну собу достојну човека, али Инсајдер се учинио изазовним, јер су ми понудили да радим истраживачко новинарство за које сад имам знање."

„Можда ће детаљи силовања у вести имати више кликова, али ће се мојој вести, у којој тога нема, више веровати. Ако те уредник тера да објавиш непроверену вест, онда даш отказ."

„Већи део моје каријере мушкарци одлучују колика ће ми бити плата и често сматрају да мом колеги треба да дају повишицу, јер он мора да купи бољи ауто, а ја, ваљда, могу да се возим и бициклом."