Početkom dvehiljaditih, van zakonske kontrole i našeg svesnog pristanka, došlo je do digitalnog upada u naše živote. Sistem eksploatacije i naplate ličnih podataka koji se od tada razvija, Šošana Zubof, harvardska profesorka i junakinja filma „Društvena dilema“, u svojoj knjizi imenuje kao „nadzorni kapitalizam". Ustanovljen na ljudskom iskustvu kao novopronađenom izvoru sirovina, nadzorni kapitalizam tehnološki počiva na moći Interneta i društvenih mreža ukidajući pritom dva fundamentalna ljudska prava: pravo na buduće vreme i pravo na utočište. Digitalno smo kolonizovani.

Svi već pomalo shvatamo kako smo, sa razvojem Interneta, od neverovatno zanimljive igračke postali svi redom igračke u rukama digitalnih giganata. Pa dobro, mislimo se, jesmo malo zavisni od Fejsa, mora da se vidi ko nam je lajkovao selfi sa mora, jeste da se trzamo na svaki zvuk i svetlo sa telefona, ali fino nam bude kada sve to gledamo, opuštamo se i klikćemo na šašave testove, ništa bitno mi tu ne razmenjujemo što bi neko pratio i kontrolisao... uostalom i nemamo šta da krijemo - razmišlja većina nas.

Jeste, nerviraju nas reklame na Jutjubu, primetili smo da dobijamo ponude za patike koje smo pominjali na jutarnjoj kafi. Rutinski već stižu reklame vezane za pojam koji smo ukucali u pretraživanju, po svuda iskaču oglasi koje ciljaju naše životno doba, raspoloženje, sklonosti i navike. Ipak mala je to cena naspram tolikih dobrobiti koje imamo od Interneta, mislimo se, evo, na primer, besplatno možemo da komuniciramo s dragim ljudima iz celog sveta!

Politička dilema

Ovo je rezon poželjnog korisnika Interneta i društvenih mreža - sa stanovišta velikih tehnoloških kompanija. Rast njihovog bogatstva, moći i globalnog uticaja nemoguće je ne primetiti. Zavisnost od Gugla i društvenih mreža je sveopšta. Svi stalno motrimo na telefon, to je očigledna činjenica. Međutim, nismo zavisni zato što su nam slabi karakteri već zato što su timovi genijalnih stručnjaka radili na tome. Svaki lajk, srce ili čak osvežavanje Fejsbuk ili Instagram strane - u suštini je isporuka male ali efektne isporuke dopamina, neurotrasmitera odgovornog za osećanje zadovoljstva.  

Da su stvari otišle previše daleko od kalifornijskih garaža i simpatičnih momaka u izbledelim majicama koji na računarima čine čuda, govori Netfliksov film Društvena dilema, okupivši pokajnike Silicijumske doline - bivše visoke rukovodioce i kreatore Gugla, Fejsbuka, Instagrama.

Oni govore o mračnim stranama neverovatnog zamaha kompjuterske tehnologije koji se dogodio razvojem pretraživača Google, a potom eksplozijom društvenih mreža. O ubeđivačkim tehnikama koje deluju na našu podsvest i menjaju naše ponašanje. O griži savesti zbog sopstvenog učešća u gigantskom projektu preusmeravanja pažnje. O borbi i radu za otimanje našeg vremena. Mnogi od njih osnovali su sopstvene fondacije koje se bore za svest o dragocenosti našeg vremena i podataka.

U filmu govori Šošana Zubof, socijalni psiholog i profesorka Univeziteta Harvard. Ona ide dalje i dublje sa kritikom delovanja velikih tehnoloških kompanija i smatra da je početkom dvehiljaditih, van svake zakonske kontrole i našeg svesnog pristanka, došlo do digitalnog upada u naše živote bez presedana. Sistem eksploatacije i naplate ličnih podataka koji se od tada razvija, ona imenuje kao „nadzorni kapitalizam".

Big Data

U delu Doba nadzornog kapitalizma, dr Zubof objašnjava ovaj novi oblik vladavine koji nastaje zahvaljujući novopronađenom izvoru sirovina - ljudskom iskustvu. To je izvor ogromne količine podataka koji se mašinskom inteligencijom pretvaraju u prognostičke proizvode, spremne za prodaju oglašivačima.

Ostvaruju se i najluđi snovi reklamnih agencija o uspešnom ubeđivanju kupaca da određeni proizvod kupe. Pre pojave Velikih podataka verovatnoća da će se kupovina zaista i desiti uvek je bila prilično neodređena. Sada taj posao rade algoritmi i veštačka inteligencija, zbrajajući neverovatan broj podataka o ogromnom broju ljudi kao i o ciljanoj grupi budućih kupaca. Veštačka inteligencija zna da ste se upravo vratili sa trčanja i da ste još puni endorfina i da je pravi momenat da vam skrene pažnju na novitete u obližnjoj sportskoj radnji. Da ne pominjemo da zna i koliko novca imate. Na delu je ogromno tržište budućeg ponašanja, sa prihodima koji se mere trilionima dolara - a sve u rukama privatnih kompanija.

Kako je za nepune dve decenije došlo do ovakvog uspona moći digitalnih giganata? Slično pitanje postavlja i Tristan Haris, bivši etičar Gugla: „Kako je došlo do toga da 50 mladih inžinjera kontroliše dve milijarde ljudi?"

Teorija neizbežnosti

Jedan od omiljenih argumenata digitalnih kompanija je da se radi o neizbežnom procesu u tehnološkom napretku. Šošana Zubof zastupnike ovog objašnjenja naziva „neizbežnisti" i snažno se protivi tezi o neizbežnosti nadzornog kapitalizma navodeći primer projekta Pametni dom (Smart Home) sa početka dvehiljaditih, koji je takođe podrazumevao očitavanje senzorima i davanje ličnih podataka, ali samo onih koji su zaista potrebni da bi sistem funkcionisao. Podaci su bili davani u zamenu za funkcionalan proizvod i nisu odlazili dalje od vašeg doma. Izgledalo je da je razvoj informatičkog društva moguć kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta ljudskog života.

I sam Gugl je na početku bio gotovo neprofitan dok nije osmislio i usavršio biznis model koji će otvoriti Pandorinu kutiju nadzornog kapitalizma. Upotreba tzv. digitalnih mrvica (Digital Breadcrumbs), do tada smatranih suvišnim, zarad pretvaranje ljudskog iskustva u prognozu ponašanja i prodaje oglašivačima rezultirala je ogromnim profitima i neograničenim mogućnostima. Šošana Zubof smatra da, za razliku od klasičnog kapitalizma gde je rad izvor viška vrednosti, nadzorni kapitalizam ustanovljava novi izvor viška vrednosti - ljudsko iskustvo. „Nismo ni subjekti stvaranja vrednosti, nismo ni proizvod već - objekti, izvor sirovina."

Roba je ljudska priroda - uvidom u naše živote prikupljaju se podaci o našem ponašanju da bi nas drugi uspešnije kontrolisali, a naše ponašanje modifikovali.

Digitalna kolonizacija

U filmu Društvena dilema vidimo TV snimak ranog Cukerberga koji, gledajući u kameru, izjavljuje da Fejsbuk koristi samo one podatke koje mi lično dostavljamo. Stručnjaci-pokajnici nam, sa druge strane, detaljno objašnjavaju koliko su truda uložili da bismo im dobrovoljno i stalno dostavljali podatke sve dužim boravkom na Internetu. Međutim, to je samo jedan deo prikupljanja podataka. U senci ovog dobrovoljnog sadržaja nalaze se tragovi našeg boravka u digitalnom prostoru. Naše lice, glas, emocije, životne navike, kretanje, sklonosti, mane, potrošnja, zdravlje. To je materijal o nama - ali nije za nas, već je namenjen pravim klijentima - oglašivačima.

Šošana Zubof navodi više faktora koji su doveli do ovakve promene poretka moći. Prvo je došlo do nezakonitog upada u nebranjeni posed ličnih podataka - nije bilo zakonske regulative, pojava je bila nova i brza, nastala u pogodnoj atmosferi vladajuće liberalne paradigme o minimalnom uplivu države u slobodno preduzetništvo. „Primili smo ih u srce i dom, kao pretkolumbovska plemena španske osvajače", kaže profesorka.

Čak su se ovi novi digitalni kolonizatori hvalili kako je njihov razvoj mnogo brži od kojekakvih zakonodavaca i državnih regulativa, te da su nadrasli ove spore mehanizme koji ih samo koče na putu progresa. Formalno, obavestili su nas šta čine, deklaracijama o politikama privatnosti koje malo ko čita, zato što su napravljene tako da niko i ne može da ih pročita. Kao što su i karipskim urođenicima čitane deklaracije o osvajanju na španskom jeziku.

Naddržava nadzora

Dodatni vetar u leđa novoj tržišnoj formi donelo je rušenje njujorških Kula bliznakinja 11. septembra 2001. od kada je, pod šinjelom borbe protiv terorizma, došlo do povoljne atmosfere za ukidanje privatnosti građana u svrhu bezbednosti, kao i direktne saradnje sa državnim organima i obaveštajnim službama. Američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) kupila je 2003. godine od Gugla tehnologiju za pretrage, da bi im Gugl besplatno davao podršku i posle isteka ugovora. Pretapanje aktivnosti i interesa obaveštajne i informatičke zajednice je nastavljeno - Gugl 2004. godine kupuje kompaniju za satelitsko mapiranje Keyhole čiji investitor je zapravo CIA. Na temelju ove kompanije nastaje Google Earth a njen dotadašnji vlasnik Džon Hanke postavljen je da vodi projekat Guglovih mapa i Street View.

Projekat Street View podrazumevao je prolazak čuvenih Guglovih automobila koji snimaju svaki pedalj gradskog prostora ne bi li korisnicima podarili to fantastično iskustvo da mogu detaljno da obiđu grad u koji, na primer, žele da putuju, osmotre adresu budućeg smeštaja i dobiju obilje korisnih informacija. Doživljaj se, međutim, drastično menja kada se kamera okrene u pravcu vašeg doma i vas samih.

Mnoge su se evropske države usprotivile ovakvom nadzoru. U Japanu je bilo pritužbi da se snimaju domovi i iza ograde, a stanovnici britanskog gradića Broton su i fizički, dobrim starim barikadama, sprečili ulazak Guglovog vozila u grad. Konačno, Nemačka savezna komisija za zaštitu podataka objavila je da vozila Street view, osim što snimaju okolinu, prikupljaju i podatke sa privatnih bežičnih mreža. Gugl je za sve optužio izvesnog inžinjera za propust, spustio visinu kamere i nastavio sa svojom praksom ubiranja podataka.

Nebrojene tužbe na različitim nivoima zasipaju nadzorne kapitaliste, na šta ove kompanije, kada baš moraju, reaguju prilagođavanjem proizvoda i otklanjanjem uglavnom sporednih problema, kao što je pomenuto spuštanje visine kamere na Guglovim vozilima. „Zahtevati privatnost od nadzornih kapitalista isto je kao tražiti od žirafe da skrati vrat ili od Forda da model T proizvodi ručno", duhovito primećuje Šošana Zubof. „Nadzorni kapitalizam je suštinski nedemokratičan".

Digitalno sveštenstvo i njegovi klijenti

Takođe, ovaj novi oblik vladavine je i parazitski, i zahteva sve raznovrsnije podatke - širi se u stvarni prostor. Tako nastaje takozvani Internet stvari (Internet of Things), a Gugl pravi svoju verziju Pametnog doma, gde 24 sata dnevno brine o bezbednosti i održava vaš dom - uz totalni nadzor, naravno. Uz termostat kompanije Nest koji prikuplja podatke o ukućanima pametnog doma dobija se „politika privatnosti", „ugovor o uslovima pružanja usluga" i „ugovor sa krajnjim korisnikom". Dva naučnika sa Univerziteta u Londonu, koji su analizirali politiku ove kompanije, utvrdili su da kupac termostata koji bi hteo da prouči celokupni sistem uređaja povezanih sa termostatom, morao bi da pročita oko hiljadu „ugovora".

Bilo je pitanje trenutka kada će politika potražiti usluge digitalnog sveštenstva. Stručnoj javnosti poznata je bliska povezanost Gugla i Obamine administracije. Kampanja za njegov izbor 2008. bila je magični poligon na kojem je Gugl pokazao kako može da dobije izbore.

Istraživanje specijalista za medije Danijela Krajsa i Filipa Hauarda navodi da su u Obaminom izbormo štabu prikupljeni lični podaci od 250 miliona Amerikanaca. Novinar Saša Ajzenberg opisao je čitavu akciju u knjizi Pobednička laboratorija, gde citira Obamine političke konsultate za prognostičko delovanje: „Znali smo za koga će ljudi da glasaju pre nego što su se i sami odlučili".

Isti tim vodio je kampanju i za Obamin reizbor. Javnosti je ponosno predočeno da je predizborni tim znao ime, adresu, rasu, pol i prihod svakog neodlučnog birača u zemlji kojeg je trebalo ubediti da glasa za Obamu.

Pravo na buduće vreme

Danas, skoro deset godina kasnije, svedoci smo delovanja Fejsbuka i Tvitera u oblasti političke cenzure, što je navodno njihov etički odgovor na loše stvari koje se događaju na Internetu. Čak je u tu svrhu Fejsbuk osnovao sopstveni nadzorni odbor, sud van pravosuđa, koji je, između ostalog, učestvovao u ukidanju profila Donaldu Trampu. Kada se još dodaju tzv. Standardi zajednice, koji kontrolišu političku korektnost sadržaja koji postavljamo, antiutopija je kompletna.

Dr Zubof tvrdi da nadzorni kapitalizam ukida dva fundamentalna ljudska prava: pravo na buduće vreme i pravo na utočište. Trgovina budućim ponašanjem u fizičkom svetu i realnom vremenu zapravo je ukidanje slobodne volje i neizvesnosti, bez koje nema slobode. Takođe, uskraćuje se ljudsko pravo na utočište kao nepovredivog prostora - grčka reč asylon znači zaštićen od pljačke.

Pljačka je već izvršena, digitalno smo razvlašćeni, sistem funkcioniše.

Kritika nadzornog kapitalizma sve je glasnija i jasnija. Objavljuju se značajne naučne studije, brojne su inicijative za zakonsko ograničavanje moći digitalnih giganata protiv kojih se vode i nebrojeni sudski sporovi. Film Društvena dilema videlo je sto miliona ljudi. Sve to daje nadu da pristanak na dehumanizaciju nije obavezan i da projektovana digitalna kolonizacija i preuzimanje naših života ipak nije završen posao.