U ono mutno doba kad su se pojavili prvi mobilni telefoni, ispričaše mi kako je neki Tasko Murić iz Rožaja utekao od mečke na drvo, pa se dosjetio da pozove sinove telefonom, a oni dotrčali i puškama ubili mečku. To je bio prvi primjer kako je takozvanom običnom čovjeku mobilni telefon bio od koristi

MEČKA

Bilo je to u ono mutno doba kad se pojaviše mobilni telefoni. Novinar sam bio, honorarac. Tražio sam u svemu nešto važno kako bih javio i zaradio. I, slaga me jedan šaljivdžija, profesor književnosti, lako me slaga - reče, da je neki Tasko Murić, iz Rožaja, utekao od mečke na drvo. Jurila ga mečka, a on se ispeo na drvo. Dosjetio se, tada, da pozove sinove mobilnim telefonom, a oni dotrčali i puškama ubili mečku. Ja sam tu vijest, kao zanimljivost, plasirao u svojoj novinskoj agenciji. I preuzele je sve dnevne novine. To je bio prvi primjer kako je, takozvanom običnom čovjeku, mobilni telefon bio od koristi. Ponosan, ja sam govorkao kako se može oblikovati javno mnjenje na osnovu jednog događaja u planini. I, dođe onaj šaljivdžija, profesor književnosti, i reče mi: Prevaren si, sve sam izmislio! Taska Murića niti je jurila mečka, niti on ima mobilni telefon. Dobro. Šta da radim? Prevaren sam. Ništa čudno. Nije se dogodilo nešto što je moglo da se dogodi. Nedugo zatim, odem poslom u Rožaje i potražim tog Taska Murića, jer sam se plašio da će me tužiti. I pitam, da li postoji taj čovjek. Postoji, kažu mi. Nađem ga, na trgu, a pijačni dan, narod se okupio oko njega. On priča kako ga jurila mečka i kako se dosjetio da pozove sinove koji su dotrčali i puškama joj presudili. On priča, priča i uživa, a narod ga sluša. Ja priđem Tasku Muriću. Predstavim se. Rekoh, htio bih nešto nasamo da popričam s vama...  On se uozbilji, udaljismo se od znatiželjnika... Gospodine, kaže mi Tasko Murić, tiho mi kaže, gospodine dragi, ja pričam sve onako kako ste vi javili novinama. Kupio sam i mobilni telefon. Svi mi vjeruju. Ne brinite... 

DRŽAVNI TREZOR

Među mnogim mojim tetkama je i tetka Bisera. Finansijski ekspert. Nosila je velike torbe i šešir. Uvijek šešir. I uvijek šešir u kompletu sa haljinom. Nakon 5. oktobra, ministar finansija imenovao je moju tetku Biseru za direktorku državnog trezora u Novom Pazaru. Tetka je ušla u službene prostorije. Prvog dana, obišla je sve kancelarije i pozdravila zaposlene. Drugog dana, dala je izjavu za medije. Trećeg dana, krenula je u reforme. Četvrtog dana, tetka je ušla u trezor, gdje se čuva državni novac. Pored novca, pored sefova, pored ključeva, tetka je pronašla i kesu punu kondoma. Tetka, koja se nije udavala, začudila se ovom pronalasku. Pitala je zaposlene, zašto se toliki kondomi nalaze u trezoru. Svi su samo uginjali ramenima, ali je neko, ipak, diskretno objasnio mojoj tetki kako se vrši blud - tu, u hladovini državnog trezora, gdje vlada diskrecija i gdje niko ne plaća dnevni odmor kao u hotelu. Bilo je mnogo parova koji su pravili pauze, ulazili u trezor, obavljali to što su obavljali, i nastavljali da rade. Čak je postojao nepisani raspored, kada koji par ulazi da se relaksira od teškog ekonomskog posla. Zaposleni su ga, u šali, zvali raspored časova. A godinama je neko, bilo ko među njima, donosio punu kesu kondoma kojima su svi mogli da se posluže. Nakon što je izbacila kondome i uspostavila kontrolu trezora, tetka je ubrzo sklonjena sa funkcije. Bez ikakavog zvaničnog obrazloženja. Ni mjesec dana nije prošlo od njenog postavljenja, a već je bila bivša direktorka. Delegacije su svakog dana išle ministru finansija i žalile se na moju tetku. Nisu mogli da je optuže za krađu, jer nije imala vremena bilo šta da ukrade. Nisu mogli da je optuže za nestručnost, jer je bila stručnija od svih zaposlenih. Ali, rekli su ministru finansija kako je moja tetka poremetila međunacionalne odnose u kolektivu. Iako nisu bili u pravu, na neki način, bili su u pravu. Jer tada, u doba ratova, nije bilo mješovitih brakova - seks između dva naroda mogao se odvijati samo na tajnom mjestu kakav je državni trezor. Tetka je htjela da služi državi, ali država je izbacila moju tetku. Ona kesa kondoma vraćena je u trezor. I danas je tamo. 

VATA

Sreo sam ga, jednog jutra, u Herceg Novom, na stepeništu, blizu mora. Predstavio se. General u penziji. Čitao je moj Ep o vodi. Pozvao mene i moju suprugu u kuću, da nekoliko dana budemo gosti njegove porodice. Prihvatio sam poziv, tu iznenadnu počast. Plivali smo i pričali o vojskama, istoriji, o bitkama... Generalova kći je svirala harfu, a supruga mu je savjetovala da ostavi cigarete. Danju smo plivali, a noću pričali u dvorištu. Ali, general je rekao da uoči mog odlaska moramo večerati u gradu. I palo je to veče. Spremali smo se. Birali košulje i mirise. Uoči izlaska, generalova supruga reče da je zapušena školjka u toaletu. General nije želio da zove vodoinstalatera. Šta li ste bacili unutra?!, drao se na ženu i kćer. Ništa!, govorila je njegova žena. Ja sam ušao u kupatilo, želio sam da pomognem, ali nisam znao kako. Čudi me, kako se zapušila?, pitao se general. Zavukao je ruku, bez rukavice, u školjku. Izvadio je vatu. Krvavu. Drao se na kćer. Seljanko, kako si mogla da baciš vatu unutra! Gusko! Ti nisi za more! Ti si za pećinu! Oprao ruke. Zapalio cigaretu. Pošto je ovo uradila, noćas je nećemo voditi na večeru, presudio je general. Krenuli smo, general, ja i naše dvije supruge. Generalova kći ostade u kući. Izašli smo, prošetali, potom večerali lignje i rižoto. Vratili se kući. Generalova kći je visila. Ja sam malko podigao tijelo i tako pomogao generalu da makne omču sa njenog vrata. General nije ni pisnuo, a generalova žena je vrištala. Na podu ispod pokojnice ležao je papirić. Krajičkom oka pročitao sam riječi koje mi nisu bile upućene: Za sve si imao vremena, osim za mene. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">