Postoji uz KOVID-19 još jedna manje poznata, ali podjednako devastirajuća pandemija koja hara planetom već godinama: a to je masovna (zlo)upotreba sintetičkih droga, od kojih najpre pomišljamo na ekstazi, iliti eksere, mada ova popularna droga konkretno ne predstavlja ni delić vrha gigantskog ledenog brega ili pre, lavine droge koja se kotrlja ukrug planete već decenijama i decenijama. Ali, šta su u stvari sintetičke droge?

Mama se brine, kaže mi - sine
neko će ti sipati drogu u piće
Tata se brine, kaže mi - sine
neko će ti sipati drogu u piće
Batali klubove, batali kafiće
neko će ti sipati drogu u piće
Ne znam gde to ima, ali ipak se brinu
da neko će u piće mi sipati brzinu
ekseri su sveži, lupa ih čekić
onda lako završe u tvoje ćepi
Ćale odjebi, kevo odjebi,
droga je skupa da se tek tako deli
     Tatula: „Drogu u piće" (2014)

 

Oldos Haksli, britanski pisac i filozof, još davne 1932. u svom temeljnom delu „Vrli novi svet" (upravo konačno ekranizovanom u vidu visokobudžetne TV serije) kao ključni faktor suštinske transformacije ljudskog društva u bizarnu kvaziutopiju istakao je sintetičku drogu pod imenom „soma" - moćni sedativ koji istovremeno ukida sve inhibicije umrtvljavajući celo čovečanstvo u blaženi stupor. Da li se to dešava i nama, sada?

Globalna tabletomanija, bilo ona koju smo iskusili u samoj Srbiji sa donedavno preopuštenim pristupom anksioliticima, ili pak velika opioidna epidemija u Sjedinjenim Američkim Državama, svakako su deo opšteg problema zavisnosti od lekova sa psihoaktivnim delovanjem, koji je možda i prevelik zalogaj za pojedinačne zdravstvene sisteme i iako se može donekle ograničiti, nikada neće nestati, makar ne dok god postoje bolećivi zdravstveni radnici i nedovoljno stroge kazne i kontrola, a pre svega gramziva „Big Pharma" - velika i omnipotentna farmaceutska industrija.

Ipak, ako bismo se fokusirali i samo na ilegalno tržište, već tu se vide zabrinjavajući znaci da stvari izmiču kontroli. U tajnim laboratorijama kreiraju se farmakološki aktivne supstance koje podrivaju svet kakav poznajemo, i udružene sa odobrenim lekovima utabavaju put nove, farmakološke evolucije čoveka - samo u šta?

Pandekstazija

Postoji uz KOVID-19 još jedna manje poznata, ali podjednako devastirajuća pandemija koja hara planetom već godinama: a to je masovna (zlo)upotreba sintetičkih droga, od kojih najpre pomišljamo na ekstazi, iliti eksere, mada ova popularna droga konkretno ne predstavlja ni delić vrha gigantskog ledenog brega ili pre, lavine droge koja se kotrlja ukrug planete već decenijama i decenijama.

Nalik sidi, a pre svega drugim vrstama zavisnosti, žrtve ove pošasti nose žig stigmatizacije koji implicira sopstvenu krivicu i tera javnost da sa gađenjem okreće glavu od onih kojima je pomoć, ali i institucionalizovana akcija, preko potrebna. Štaviše, upravo su farmaceutska i medicinska struka i s njima povezane privredne grane, ili pak cele industrije kao i državni organi koji jedva drže korak sa narastajućim tržištem beskonačno raznovrsnih veštačkih stimulanasa, delom odgovorni za problem koji se ne može zataškavati i gurati pod tepih, jer time neće nestati, naprotiv.

Uz to, za razliku od klasičnih droga i alkohola, kompleksnost problematike, a posebno svojevrsna zakonska „neuhvatljivost" sintetičkih substituenata za heroin, kokain i kanabis, zahteva multidisciplinarni, sveobuhvatni pristup koji još uvek u velikoj meri izostaje, kako u svetu, tako i u našoj zemlji.

Ali, šta su u stvari sintetičke droge?

Teške boje, samo se roje

Specijalizovana Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC - United Nations Office on Drugs and Crime) kao i referentna institucija za ovu oblast u Republici Srbiji, Vojnomedicinska akademija, nude zvaničan odgovor. Naime, uporedo sa porastom upotrebe "kontrolisanih psihoaktivnih supstanci" (PAS), poslednjih dvadeset godina dolazi do porasta broja korisnika "novih psihoaktivnih supstanci" (NPAS), kako ih definiše i regulativa Evropske unije, a koje su poznate i kao „dizajnerske droge", „legalne droge", „sintetičke droge", „biljne pilule za zabavu", „soli za kupanje", „prihranjivači biljaka", „osveživači vazduha", „eksperimentalne supstance", „prirodni suplementi", „lekovi - analgetici", često sa oznakom „nisu za ljudsku upotrebu", i koje predstavljaju svojevrsne polulegalne paralele kontrolisanim supstancama.

Pored velikog broja pojavnih oblika takvih supstanci na tržištu, kako onom ilegalnom, ali nažalost i legalnom, problemi u ovoj oblasti su pre svega vezani za učestalo pojavljivanje novih proizvoda, čak i do jedne nove „droge" nedeljno!

Takođe, one poseduju veliku hemijsku raznovrsnost, jer je dovoljna mala promena hemijske strukture da to znači kako se radi o novoj supstanci koja zato nije na listi zabranjenih. Česte su i promene sastava preparata koji se pod istim imenom nalaze na tržištu, dok za istražne organe veliki problem predstavlja njihova detekcija, jer se ne mogu otkriti konvencionalnim analitičkim metodama. Konačno, ovaj toksični circulus vitiosus zaokružuju sami korisnici, koji su stabilnom porastu i mere se na svetskom nivou u milionima, iako izostaju precizne procene upravo zbog pomenute teške detekcije.

Pomenuti NPAS su „novi narkotici ili psihotropni lekovi" u čistoj formi ili u preparatu, koji nisu kontrolisani Konvencijom UN o narkoticima iz 1961. godine  i Konvencijom UN o psihotropnim supstancama iz 1971, ali mogu predstavljati opasnost po zdravlje.

Mnogi od njih zapravo nisu nove supstance, već su proizvedeni pre tri-četiri decenije, ali su tek nedavno hemijskim procesima modifikovani tako da imitiraju efekte psihoaktivnih supstanci. S ciljem izbegavanja zakonske regulative, ilegalne laboratorije za proizvodnju novih psihoaktivnih supstanci često menjaju hemijsku strukturu, namenu, naziv, dizajn, način reklamiranja i distribucije ovih hemikalija. Sve veći značaj ima distribucija ovih supstanci posredstvom interneta ili „head shopova" u kojima se prodaju pod sublimiranim namenama.

Štaviše, ono što posebno treba da izazove pozornost javnosti, a to smo nekako uspeli da zaboravimo, jeste činjenica da su se pre samo nekoliko godina i u Srbiji neke od ovih supstanci mogle nabaviti i na trafikama, posebno u okolini škola.

Konačno, kada govorimo o oblicima konzumiranja, one se kao tablete, prah i kapi, elektronske cigarete itd, koriste svakojako: pušenjem, inhalacijom, ušmrkavanjem, intravenskim unošenjem... 

Zla deca loših roditelja

Već iz ovog podužeg uvoda jasno je da govorimo o temi koja je koliko aktuelna, toliko i nezamislivo složena za tumačenje i prosto izmiče definisanju i obuhvatanju, a kamoli rešavanju. Ipak, nije oduvek bilo ovako. Iako opojne supstance prate sam razvoj čovekove civilizacije, kompletno sintetski stimulansi su relativno nova pojava. Otkud oni uopšte tu, i zašto smo ih kog đavola i razvili?

Upravo u ovome leži jedan od uzroka problema i širine odgovornosti za njega. Jer sintetske droge, makar inicijalno, uopšte nisu nastale u umovima mafijaških bosova i gazdi kartela, odnosno hemičara u njihovoj službi, naprotiv. One su najpre bile čeda naučnika u službi farmaceutske industrije, ali i vojnih službi i državnih organa. Kako to?

Prosto, u vreme kada se nije dovoljno znalo o neželjenim efektima lekova, i kada je granica između leka i onoga što danas smatramo smatramo opojnom drogom bila zamagljenija. Postepeno istiskivanje nedvosmisleno opasnih bivših lekova poput kokaina i heroina sa rafova apoteka izazivalo je očekivanu reakciju industrije kao ogledala potražnje tržišta, odnosno pacijenata/zavisnika. „Dajte nam još toga", vapili su oni, a farmaceutske kompanije su na taj poziv odgovorile.

Neke od prvih „dizajnerskih droga" su prvobitno sintetizovali akademski ili industrijski istraživači u nastojanju da otkriju snažnije derivate lekova sa manje nuspojava, a tek kasnije su, slučajno ili namerno, prenamenjeni za uživanje, odnosno drogiranje.

Iako je „dizajnerska droga" vrlo širok pojam, primenljiv na gotovo svaki sintetički lek, često se koristi za konotiranje sintetičkih rekreativno upotrebljavanih lekova, ponekad čak i onih koji uopšte nisu tako razvijani, kao npr. dietilamid lizerginske kiseline - poznatiji po skraćenici LSD, čiji su psihodelični neželjeni (a možda i željeni) efekti otkriveni nenamerno.

Nakon donošenja druge Međunarodne opijumske konvencije 1925. godine, koja je posebno zabranila morfijum i diacetil ester morfijuma - heroin, broj alternativnih estara morfijuma je brzo počeo da se proizvodi i prodaje. Najistaknutiji od njih bili su dibenzoilmorfin i acetilpropionilmorfin, koji imaju gotovo identičan efekat kao heroin, ali nisu bili obuhvaćeni Opijumskom konvencijom. To je potom navelo Odbor za zdravlje Lige nacija da donese nekoliko rezolucija kojima je pokušao da ove nove lekove stavi pod kontrolu, što je na kraju 1930. dovelo do prvih širokih odredaba o analozima koja proširuju pravnu kontrolu na sve estre morfijuma, oksikodona i hidromorfona. Još jedan rani primer onoga što bi se lako moglo nazvati dizajnerskom upotrebom droga, bio je tokom ere prohibicije tridesetih godina prošlog veka, kada je dietil etar prodavan i korišćen kao alternativa ilegalnim alkoholnim pićima.

Kreiranje životnih stilova

Tokom 1960-ih i 1970-ih, uveden je niz novih sintetičkih halucinogena, mada su oni u tom periodu i dalje u drugom planu u odnosu na droge poreklom iz prirode, pre svega marihuanu i opijumske derivate. Kontrakulturna revolucija i „deca cveća" donose sa sobom i sve veće potrebe za daljim proširivanjem svesti iliti otvaranja „vrata percepcije" kako ih je definisao u svojoj istoimenoj knjizi iz 1954. već pominjani Oldos Haksli. Hemija prati te zahteve izolovanjem najpotentnijeg halucinogena svih vremena - LSD-ja. Iako je takozvani „esid" inicijalno otkriven još 1938. od strane švajcarskog hemičara Alberta Hohmana, tek je sa svojim sintetskim derivatima 60-ih ušao u popularnu kulturu, ali i vojnu upotrebu od strane SAD u eksperimentima na redovima tokom Vijetnamskog rata.

Savremena izrada sintetičkih droga je ipak vezana pre svega za period 1980-ih godina i odnosila se na razne opioidne lekove, koji su uglavnom zasnovani na molekuli fentanila (poput a-metilfentanila). Izraz „dizajnerske" ili „sintetičke droge" stekao je široku popularnost kada je sredinom osamdesetih godina MDMA (metilendioksimetamfetamin, „ekstazi" ili „ekser") doživeo procvat popularnosti. Kada je taj izraz uveden, široki spektar narkotika se na crnom tržištu prodavao pod zajedničkim imenom "heroin", iako su se mnogi od tih prljavih substutenata heroina zasnivali na fentanilu ili meperidinu.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka takođe se vidi da ponovno pojavljivanje amfetamina i metamfetamina na svetskom tržištu postaje široko rasprostranjeno javnozdravstveno pitanje, što je u pokušaju da se smanji njihova proizvodnja dovelo do pojačane kontrole nad hemikalijama neophodnim za njihovu izradu.

Amfetamini su imali negativan imidž u javnosti još od masovnih zloupotreba u cilju povećanja borbenih kapaciteta vojnika u nacističkoj Nemačkoj i imperijalnom Japanu, ali i od strane saveznika neposredno tokom II svetskog rata. Ali poslednjih trideset godina predstavljaju konstantu na tržištu, pre svega zbog niske cene i jednostavnosti izrade čak i u kućnim uslovima.

Istraživačke hemikalije

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih dogodila se velika ekspanzija dizajnerskih droga koje se prodaju putem interneta. Izraz i koncept „istraživačkih hemikalija" (research chemicals) skovali su neki dileri dizajnerskih lekova (posebno, psihodeličnih lekova iz porodice triptamina i fenetilamina). Većina supstanci koje su se u ovom periodu prodavale kao „hemikalije za istraživanje" bili su halucinogeni, hemijski slični sa drogama prirodnog porekla kao što su psilocibin i meskalin. Kao i kod drugih halucinogena, ove materije se često uzimaju radi pospešivanja duhovnih procesa, introspekcije i ekscitacije, ili prosto rekreacije.

Sintetski kanabinoidi su još jedan noviji razvojni pravac, sa dva jedinjenja - JVH-018 i CP 47,497 - prvobitno pronađena u decembru 2008. kao aktivne komponente „biljnih mešavina za pušenje" koje se prodaju kao legalna alternativa marihuani. Nakon toga, sve veći broj sintetičkih agonista kanabinoida i dalje se pojavljuje na tržištu.

Mefedron i katinoni označili su pomalo prekretnicu za dizajnerske droge, pretvarajući  malo poznate, neefikasne supstance koje se prodaju u „head shopovima" u moćne droge sposobne da se na crnom tržištu takmiče sa klasičnim narkoticima. Mefedron je posebno doživeo meteorski porast popularnosti u 2009. godini, a nastala medijska panika rezultirala je njegovom zabranom u više zemalja. Nakon toga došlo je do značajne pojave drugih katinona koji su pokušali da oponašaju efekte mefedrona uz novo privučenu korisničku bazu i mnogo novca za pokretanje inovacija.

Četiri hiljade novih droga 

Nakon toga, tržište se brzo proširilo, svake godine se otkriva sve više i više supstanci. U 2009. godini, sistem ranog upozoravanja Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti - EMCDDA u Lisabonu (European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction) - otkrio je 24 nova takva proizvoda. U 2010. godini pronašli su još 41; u 2011. godini još 49; a u 2012. bilo ih je dodatnih 73. U 2013. godini identifikovano je 81. Sve zajedno, ukupno 268 novih droga u samo četiri godine. Najveća grupa ovih dizajnerskih droga koju EMCDDA nadgleda jesu sintetički kanabinoidi, sa 35% ili čak 169 različitih sintetičkih kanabinoida prijavljenih do decembra 2016. godine.

UNDOC sa svoje strane, prema trenutnim istraživanjima, navodi preko 950 sintetskih droga u klasi klasičnih opijata i preparata za uživanje, dok neki drugi izvori pominju mogućnost od čak četiri hiljade sintetskih droga na svetskom tržištu!

Ovu istorijsku rekapitulaciju ćemo zaustaviti na temi PCP-ja (fenilcikloheksilpiperidin) iliti „anđeoske prašine", anestetika za životinje i ljude, čija je zdravstvena upotreba prekinuta 1965, kada su otkrivene izuzetno ozbiljne posledice u pogledu izazivanja psihoza kod ljudi. Još veća katastrofa sledi prilikom njegovog prelaska na ilegalno tržište, naročito tokom 80-ih, kada je to bila jedna  od najpopularnijih uličnih droga u SAD.

Korisnici su ipak konačno delimično odustali od upotrebe PCP-ja jer su njegove opasnosti bile široko obnarodovane i postale ozloglašene. Ali nažalost, zajedno sa novom sintetikom koja se razvija, PCP doživljava zabrinjavajući povratak, i čak je vodeća droga u pojedinim američkim gradovima. Neko, naravno, to jako forsira na tržište. Ipak, takođe, ovoj novoj generaciji nedostaje iskustva sa ovom klasom droge i taj fenomen se naziva „generacijsko zaboravljanje".

Nadamo se da smo vas zaintrigirali i dobrano uplašili ovim uvodnim tekstom, jer to je i bio cilj, a u drugom delu prikazaćemo neke od užasnih posledica ovakvih proizvoda, i pozvati na odgovornost popularne kulture i novih medija a posebno njenih dekadentnih predstavnika u propagiranju ovih opasnih praksi kod mladih i ne samo njih.

Stay tuned!

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">