Ketamin je u Srbiji registrovan od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva kao sredstvo za uspavljivanje konja i goveda. Ali je kao droga ketamin postao i evropski klaberski hit. Pored ostalog, on izaziva stanje blisko smrti nazvano „k-hole". Naime, pri većim dozama dolazi do kompletnog anesteziranja organizma koje karakteriše i iluzija razdvajanja duše od tela, što je ciljani efekat kod mnogih korisnika. Posledice su užasne

Od Zarubicine baze ja pravim dve
Dobar je za seks, dobar je za bleju
Volim kad se raspikam, dobar je na rejvu
Kad prodrma me najjače umem i da zaplačem
Uzmem, uzmem veliki, pa na kurve naskačem, o da...

   Fox: „Ekser" (album „Trap Guru Trap Boss", 2014)

U trećem i konačnom tekstu o sintetičkim drogama, kojim nastojimo da zaokružimo ovu fascinantnu i zabrinjavajuću temu, istovremeno osvetljavajući pa posledično i raskrinkavajući zlokobne mahinacije onih koji stoje iza rastućeg broja slučajeva predoziranja i još uvek nepoznatih trajnih posledica masovne konzumacije ovih opasnih proizvoda, pozabavićemo se svojevrsnim slonom u metaforičkoj sobi naše struke - ulogom farmaceutskog sektora u celom ovom procesu, u čemu smo u Srbiji imali uistinu neverovatan skandal.

Za one koji su se kasnije uključili u program, preporučujemo članke „Truli novi svet" i „Šarene pilule smrti". U njima su pojašnjeni obim i pozadina problema, terminologija vezana za ilegalne sintetičke iliti „dizajnerske" psihoaktivne supstance, istorijski razvoj koji je prethodio svojevrsnom bumu njihove upotrebe i raznovrsnosti poslednjih godina, osvetljeni sociološki i kulturološki aspekti koji su pospešili njihovu pojavu, i predstavljene činjenice koje se odnose na doziranje, cenu i dostupnost sintetičkih droga, naročito mlađim generacijama.

Govoreći u njima i o ovdašnjoj dramatičnoj i tragičnoj situaciji u vezi sa sintetičkim drogama i specifičnostima srpskog tržišta opijata - istovremeno tranzitne teritorije i konzumentske Meke, naročito u ranijim letnjim sezonama masovnih festivala i žurki - ipak smo obigravali oko stvarnog povoda zašto smo upravo u Srbiji morali što odlučnije stati na put ovakvim praksama.

Dakle, Zarubica.

Balkanski kralj sintetičkih droga

Slučaj Milana Zarubice, neretko u medijima pogrešno oslovljavanog kao „farmaceut" iako je u pitanju doktor medicinskih nauka, zaista je filmska priča u stilu već godinama megapopularnih TV serija o proizvodnji i trgovini narkoticima kao što su „Čista hemija" (Breaking bad) ili „Narkos" (Narcos). Naročito prva serija, o u zajednici uglednom stručnjaku Volteru Vajtu, koji prelazi na „mračnu stranu" i postaje kriminalni kingpin Hajzenberg, podseća na Zarubičinu životnu priču, samo što se ova druga stvarno i desila. Uspeh da se on razotkrije i smesti u zatvor, a društvo od njega i njegovih nepočinstava maksimalno distancira, pokazuje vitalnost pa i smelost policije i službi bezbednosti. A i medicinska i farmacetuska zajednica je naučila važnu lekciju. Da nam se Zarubica nikad ne sme ponoviti.

Ali, šta se u stvari desilo? Medijski izveštaji i saopštenja državnih organa ističu da je u februaru 2003. godine u masovnoj akciji preko 400 službenika beogradskog SUP-a, BIA i SAJ u operaciji šifrovanog imena „Beograd" zaplenjeno oko dva miliona tableta ekstazija i raznih supstanci u vrednosti od desetak miliona dolara. Zarubica je, kako je navedeno, koristio svoju uredno registrovanu farmaceutsku firmu Lenal farm kao paravan za tajnu proizvodnju droge, sa pogonima i skladištima u Staroj i Novoj Pazovi, Šimanovcima i Ugrinovcima, a sve to u saradnji sa čovekom po imenu Ljubiša Lindo Čombe, poznatim organima gonjenja kao jedan od glavnih dilera teških droga u Beogradu. Tvrdilo se i da je u trgovini drogom preko Albanije, Bugarske i Turske, a u suštini sa celim svetom, ova ekipa inkasirala preko 50 miliona dolara.

Tadašnji načelnik beogradske policije, pukovnik Milan Obradović je rekao da je hapšenjem doktora Zarubice i oko trideset njegovih pomagača osujećen najveći pogon za proizvodnju sintetičkih droga u Evropi, dok se ministar unutrašnjih poslova u to vreme Dušan Mihajlović, hvalio kako je to do tada „najveći uspeh u istoriji srpske policije". Važno je istaći i da je inicijalni zamajac za celu istragu i akciju dala američka Agencija za suzbijanje droga (čuvena DEA) koja je nešto ranije došla informacija da u blizini glavnog grada Srbije postoji velika laboratorija za proizvodnju sintetičke droge.

Sve ovo je, kako su tada navodili mediji šokiralo stručne krugove, u kojima se Zarubica vodio kao poštovan privrednik, naslednik brata stomatologa Gorana. Milan je poslove u farmaceutskom biznisu preuzeo posle bratovljeve smrti 1996. godine, ali je nekoliko firmi koje je vodio i razvio vremenom usmerio ka kriminalnim aktivnostima.

Nekrunisani „balkanski kralj sintetičkih droga" je 2005. osuđen na 12 godina zatvora za svoje zločine, zaplenjena mu je sva imovina i oduzet nezakonito stečen novac. Ali, priča tek tu postaje neverovatna.

Zatvorski biznis

I dok je bio u zatvoru, Zarubica nastavlja sa „poslom"! Posle operativnih saznanja o tome, zatvorska uprava mu daje povlašćeni status i slobodne vikende, upravo da bi bio uhvaćen na delu.

Ponovo je uhapšen 2011. kada je dokazano da je koristio svoju staru laboratoriju u Staroj Pazovi, ali i laboratorije u Ugrinovcima i na Avali. Ponovo slobodan 2014, poslednji put je uhapšen 2017. u zajedničkoj akciji makedonske i srpske policije koja je u Tetovu i pokraj Skoplja otkrila novu najveću laboratoriju za proizvodnju sintetičkih droga u Jugoistočnoj Evropi. Ovoga puta, umesto na rejv žurke, pilule „kaptagona", još jačeg ekstazija, takozvane „džihad droge", čijih je čak 300 kilograma trebalo da plasira borcima Islamske države. Trenutno služi novu kaznu od 11 godina na koju je osuđen u Makedoniji, što je nadamo se i kraj „karijere" ovog mastermajnda regionalnog podzemlja.

U konačnom sledu, odlučnost i temeljnost sa kojom se naša država obračunala sa prevejanim kriminalcima, na koji god oni način bili zaodenuti plaštovima prividne legitimnosti i ugleda, pokazuje da Srbija itekako ima snage da zaustavi takve individue, pa čak i čitave organizacije utemeljene na zločinačkom udruživanju interesa koji pojedincima donose veliki novac a mnoge koštaju zdravlja pa i života.

Laboratorija u sudoperi

Ne bi bilo ispravno ograničiti odgovornost samo na naše mafijaške bosove, jer su oni ipak relativno mali kada se uporede sa megaproizvođačima i kartelima iz Latinske Amerike ili Azije koji se pored klasičnih itekako bave i ovim novim psihoaktivnim supstancama.

Ali, suština je u nečemu drugom.

Opasnost od sintetičkih droga zaista sada vreba odsvuda, počev od relativno veštog hemičara (ili farmaceuta) koji ume i može da na magistralnom nivou izradi, možda i „dizajnira" nov proizvod, u stilu pomenutog TV hemičara Vajta, čak i u kućnoj radinosti, da sad ne karikiramo, ali maltene bukvalno u sudoperi. Uparen sa lokalnim, regionalnim, i konačno, globalnim kriminalnim organizacijama i mrežama, ovaj „ludi naučnik" svoj proizvod može da plasira bilo gde. A ukoliko se radi o sintetskom narkotiku, on je u startu u prednosti, jer nije vezan za mesto gde se klasične droge, odnosno biljke iz kojih potiču, gaje. Dakle, nema skupog i rizičnog transporta kokaina iz Kolumbije, opijuma iz Avganistana i „Zlatnog trougla" na tromeđi Laosa, Tajlanda i Mijanmara, ili pak marihuane iz Meksika. Samim tim, i pretnja za svaku državu je veća.

Za sam kraj, i konačni utisak koji može da izazove prave noćne more, istakao bih neke od najužasnijih, a nikako i najređih devastirajućih efekata koje sintetičke droge izazivaju kod ljude.

Nastavak nije za one sa slabijim stomakom.

Crno, oko mene sve je crno

Iako pojam sintetičkih droga čak i mladi i dalje uglavnom vezuju za amfetamine i LSD, koji nikako nisu bezazleni, naprotiv, neverovatna hiperprodukcija najrazličitijih i sve ekstremnijih hemikalija je dovela do nekih zaista užasavajućih efekata psihoaktivnih supstanci koje imaju i devastirajuće posledice na tela korisnika sklonih eksperimentisanju ili prosto neupućenih u ono što u „naletu inspiracije" zgutaju u noćnom klubu ili na festivalu.

Recimo, fentanil. Ako se ovaj opioidni analgetik primeni u manjoj dozi, nastupa stanje u kome je čovek bez ikakvog straha, apatičan i ravnodušan za sve što mu se događa. Takođe, osećaj za bol je izrazito smanjen, ali svest ostaje očuvana. Ovo jeste sigurno trenutno najopasnija droga, mada srećom još retka u Srbiji, zato što bukvalno za dve sekunde ubija osobu koja udahne njeno isparenje (letalna doza je samo 1-2 mg!). Čak i forenzičari i policajci koji dođu u dodir s njom mogu da stradaju.

Ali, možda ima i gorih stvari od smrti.

Proučavajući pak efekte PCP-a odnosno fenciklidina ili „anđeoskog praha", lekari u SAD su primetili da je on izazivao privremenu šizofreniju kod nekih ljudi koji su ga konzumirali na redovnoj bazi. Nepredvidivo ponašanje, divlje promene raspoloženja, halucinacije i potpuno blokiranje osećaja bola, korisnika mogu pretvoriti u pravo i nezaustavljivo ubilačko čudovište. Kada je početkom 2000-ih američki reper Big Lurč ubio svoju cimerku Tanišu Isais i pojeo delove njenog tela, okrivio je za to PCP.

Ketamin i bup

Postoje čak i legalni lekovi, za koje je otkrivena druga, opojna namena. Recimo, ketamin - droga klabera u Berlinu i širom Evrope - inicijalno je bio sredstvo za uspavljivanje konja i goveda! Naime, ketamin je, kao i u mnogim drugim zemljama, i u Srbiji registrovan od strane nadležnog tela, Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i to u obliku rastvora za injekcije. Ali, samo za primenu kod životinja i isključivo na recept veterinara.

Otkriven još 60-ih i zloupotrebljavan od Vijetnamskog rata naovamo, ketamin koji se danas diluje uglavnom je ilegalno proizveden, što se lako i jeftino radi pa mu je i cena popularna, mada ga je i dalje teško naći kod nas. U obliku je praha odnosno kristala koji se unose ušmrkavanjem, slično kao kokain ili amfetamini, na koje i podseća kada se konzumira u manjim količinama, ali redovnom upotrebom može izazvati hronične psihoze, oštećenja bubrega i jetre. Ipak, postoji i korak dalje, pa je tako ova droga postala čuvena i zbog izazivanja „k-hole", stanja bliskog smrti, odnosno, pri većim dozama, kompletnog anesteziranja organizma koje karakteriše i iluzija razdvajanja duše od tela, što je ciljani efekat kod mnogih korisnika!?

 

U istu kategoriju se može staviti i u Srbiji veoma popularan lek „buprenorfin", poznatiji kao „bup", koji se primenjuje za lečenje zavisnika i trebalo bi da pomogne u skidanju sa heroina. Iako ga lekari propisuju u strogo kontrolisanim uslovima, lek se ipak ilegalno može kupiti kod dilera. Spada u opijate, zbog čega ga mladi i koriste, ali ono što je alarmantno jeste da stvara daleko jaču zavisnost od one koju bi trebalo da suzbije.

Majmunska prašina

S druge strane, zloupotreba takozvane „majmunske prašine" je nedavno dostigla epidemijske razmere u Velikoj Britaniji. Efekti ove „droge za beskućnike", kako inače često nazivaju ovu, ali i mnoge druge ovde pominjane sintetske psihoaktivne supstance, zbog cene dabome, jesu potpuni izostanak inhibicija i paranoja. Sve to navodi narkomane da utrčavaju ljudima u kuće vrišteći i mlatarajući rukama, ali i da nekontrolisano uleću u saobraćaj, pa čak i skaču s mostova i visokih zgrada.

A ako mislite da nas zaobilaze ovakvi „crni biseri", možemo samo da kontriramo primerom droge teškog tehničkog imena 5F-MDMB-PINACA, najjačeg do sada poznatog sintetskog kanabinoida, jačeg od „trave" čak 800 puta, koji je prvi put u svetu pronađen i zaplenjen upravo u Srbiji, odnosno Nišu. Ne treba posebno isticati da izaziva teška zdravstvena oštećenja čak i kada se konzumira po preporuci - kao čaj.

Ovo je naravno samo najekstremniji primer među bezbroj sličnih veštačkih substituenta za marihuanu koji čine 60% svih sintetskih droga na svetskom nivou i čija je zloupotreba, naravno, povezana s brojnim trovanjima pa i smrtnim slučajevima. To su droge poznate i pod imenima „Spajs", „K2" i „Blou" a njihovi korisnici uglavnom i ne znaju šta su uzeli niti kako će delovati. U istoj grupi su i „Che Sballo", „Vertex", „Galaxy", „Rainbow" nedavno zabranjeni u Srbiji. Radi se o mešavinama bilja koje se reklamiraju kao „egzotični mirisi" uz čestu napomenu da nisu za konzumaciju. Primera radi, to su osveživači prostorija, koji su se mogli nabaviti u indijskim šopovima. Sadrže sintetske kanabinoide, koji su i do 100 puta jači od kanabisa i javljaju se u obliku smole, belog praha, kristala, ulja, biljne mešavine.

Droga za silovanje, šljunak i krokodil

Gamahidroksibutirat (GHB) poznatiji kao „tečni ekstazi" ili „droga za silovanje" već duže je prisutan na srpskom tržištu narkotika.

Ova bezbojna, bezmirisna i bezukusna supstanca lako se meša sa alkoholnim pićima, koseći nesvesne žrtve za pomenutu užasavajuću svrhu. Prodaje se putem interneta, kod uličnih dilera ili u radnjama kao „organski rastvarači", „sredstva za čišćenje", da bi se izbegla detekcija i kaznene mere. Kao i mnogi najnoviji sintetički narkotici, i GHB se često naručuje preko „tamne strane" interneta, Darkneta ili Darkweba skrivenog dela svetske mreže na kojem se može kupiti ama baš sve, a plaća se isključivo bitkoinima i drugim kriptovalutama.

"Flakka", nalik drugim drogama iz grupe „soli za kupanje" je sintetski katonin, krupan prašak koji se naziva i „šljunak". Poreklom je iz Kine a pre pola decenije je izazvao pravu paniku u Floridi i drugim delovima SAD zbog visoke smrtnosti, ali i brojnih slučajeva bizarnog ponašanja i ekstremnog nasilja uključujući i nekoliko slučajeva kanibalizma. Izdvaja se onaj u kojem je izvesni Rudi Judžin u Majamiju 2012. godine, pretvoren flakom u golu, režeću zver, pojeo lice i očne jabučice jednom beskućniku, pre nego što ga je policija izrešetala do smrti. Trebalo im je čak pet direktnih pogodaka da ga obore.

I za sam kraj ove liste strave i užasa - „krokodil". Ozloglašena „zombi droga", još jedna značajno jača zamena za heroin iz Rusije, samo u Evropi je za dve godine izazvala preko 30.000 smrtnih slučajeva, prema izveštaju Evropske agencije za narkotike i zavisnost sa sedištem u Lisabonu iz 2018. Uživaoci te droge liče na žive mrtvace - zombije, jer im se tela raspadaju, a koža postepeno poprima izgled kože reptila, po čemu je i dobila naziv. „Krokodil" je poznat i kao droga iz kućne radinosti. U njoj su onečišćenja - kiseline, baze, industrijski rastvarači, teški metali, jod, crveni fosfor, petrolej - koja dovode do oštećenja i nekroze tkiva koja može biti tako izražena da je nekada neophodna amputacija ekstremiteta.

Posle svega napisanog, da li zaista treba objašnjavati koliko su sintetičke droge velika, nedovoljno poznata ali itekako i odavno prisutna opasnost, kako u Srbiji, tako i širom sveta? Opasnost koju možemo, umemo i moramo smanjiti, pa u konačnom sledu, i pobediti.

Odmah i sada, jer ako to ne učinimo, naša deca, koja će odrastati u nekom još gorem svetu moguće budućnosti, proklinjaće nas što to nismo uradili na vreme.

 (Kraj)

SINTETIČKE DROGE: OD HAKSLIJA DO DR ZARUBICE (1):
Pandemija sintetičkih droga: Truli novi svet 

SINTETIČKE DROGE: OD HAKSLIJA DO DR ZARUBICE (2):
Šarene pilule smrti: Čime se drogiraju naša deca i koliko ih to košta   

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">