Svaka ozbiljna priča svodi se na tumačenje raspada Jugoslavije. Bez želje da donosimo bilo kakve političke zaključke, čini se da su se granicama obradovali mnogi sitni i krupni šverceri! Pa ako su oni, onda su obradovani svakako i pojedini globalni igrači čija roba nalazi pukotine u granicama.

Čudno je živeti pored granice, a još čudnije živeti među granicama. Nekima se granica isplati, nekima se granica ne isplati, nekima otežava život, a nekima proizvodi anegdote.

Granica između Srbije i Crne Gore faktički je uspostavljena polovinom 1998. godine, osnažena 2. novembra 1999. godine kada je Crna Gora uvela DM kao zvanično sredstvo plaćanja, a iznova osnažena kada je za godinu dana DM postala jedina valuta u Crnoj Gori. Danas, to je međudržavna granica koja živi među ljudima koji su već svikli na nju, a pre tri decenije ni sanjali nisu da će granica tu proći i da će neki od njih biti pripadnici granične policije, carinici, ili da će se neki od njih baviti izvozom i uvozom ili  švercovati raznu robu.

Ta granica između Srbije i Crne Gore bila je postavljena tako da su tri sela iz Srbije bila u međuzoni, jer je punkt bio u mestu Mehov krš.

Prvu neobičnost primetio je jedan poljoprivrednik kada je prešao granicu, ušao iz Srbije u Srbiju i uveo kravu koju je hteo da proda na stočnoj pijaci u Tutinu. Kad kravu nije prodao, krenuo je prema kući. On je prošao punkt, ali kravu nije mogao da povede - kako sad dokazati da kravu neće švercovati u Crnu Goru? Tada krave nisu imale pasoše, krava nije znala da objasni graničarima, niti su oni umeli da je pitaju.

Tada se zvanično pojavila u našim životima granica - pojam koji ćuti i mnogo govori. Deset godina je trebalo da nadležni pomere granicu par kilometara zapadno kako bi neki žitelji Srbije zaista živeli u Srbiji, a ne na ničijoj zemlji. Oni su, kad bi kacu sira nosili na pijacu, morali da je švercuju preko granice u nadi da će sir prodati, jer ono što ne bi prodali, morali bi opet švercovati - natrag - preko iste te granice, u svoju kuću.

Kroz šljivike i livade

Šverc robe između Srbije i Crne Gore odvija se kamionima, privatnim vozilima, peške ili na konjima, ali šverc nije išao samo drumom, preko granica, ne! Šverca je bilo preko šuma i livada, kroz avlije, u porodičnoj ili komšijskoj režiji, sa graničarima ili bez njih, sa carinom ili protiv nje...

Nekad su šverceri pravili svadbe. Navodno, dolaze svatovi preko granice po mladu, okićeni, sirene... čuje se i harmonika. Uzimaju nevestu i vraćaju se; naravno, granična policija i carinari neće da kvare slavlje, nevesta maše iz kola belom maramicom, a škafovi puni cigareta.

Čim su učestali svatovi, neko je primetio da se jedna te ista mlada udaje na svaka tri dana.

Presečen je taj svadbarski kanal; zato i danas, kada uistinu svatovi prolaze, i pored papira (što bi rekao Pavle Vuisić: propisi su propisi) hoće carinar da pregleda poneka kola, eto, da neko usput nije natovario nešto...

Pesak i cigarete

Desilo se i ovo. Jedan žitelj ostao bez posla. Počeo švercovati cigarete. I svi znaju da on to radi, ali teško ga je uhvatiti. Natovari on pesak na kamion i krene. Kaže carinicima kako pravi kuću, dogovorio je s majstorima danas da postavlja ploču i pozvao mobu. Naravno, carinici mu ne veruju i traže da sklanja pesak. Lopatom, malo po malo, on sklanja pesak i moli da ga puste, jer majstori i moba čekaju da postave ploču. Ne. Carina ne veruje.

"Miči pesak dok nađemo cigarete."

Čovek istovara pesak, ali zaista nema cigareta. Onda mu kažu da nemaju vremena za čekanje i narede da iskipuje sav pesak. On iskipuje pesak i zaista - nema cigareta.

Čovek kuka i zapomaže: "Šta ste mi uradili!"

Carinici se izvinjavaju. Onda mu kažu da vrati pesak, ali kako sada jednom lopatom vratiti tolike tone peska u kamion. Onda mu kažu, pošto je dan odmakao, neka kupi novi kamion koji oni neće pregledati. E, baš to je čovek i čekao. Odlazi da natovari pesak na kamion, ali provede pun kamion cigareta, a po vrhu samo pesak da kamuflira šverc. 

Kombi padne, kamion nikada

Ipak, svaki žitelj na granici će reći: nema šverca bez nadležnih. Ma koliko šverceri bili dovitljivi, teško je šverc sprovesti bez nekih službenika koji šverc kontrolišu.

Početkom 21. veka trgovci cigaretama iz Crne Gore imali su jake saradnike u srpskoj policiji - organizovali bi manje zaplene kako bi načelnicima zamazali oči, po principu koji se zove: kombi padne, kamion prođe.

Granica nije uvek tako zabavna. Nekada se koristi i za najcrnje kriminalne akte, do danas nerasvetljene. Naime, 2011. godine u selu Bare, na samoj granici, pretučen je, opljačkan i kasnije podlegao povredama učitelj, pisac i skupljač narodne književnosti Husein Derdemez (71).

Miladija Kočović (77) iz pešterskog sela Goševo svirepo je hicima iz pištolja ubijena 2018. godine; do danas nisu otkrivene ubice, a ostala je sumnja da su nakon počinjenih nedela krivci preskočili granicu, što im po svoj prilici nije bilo teško.

U pograničnom selu Biohane, opština Tutin, jedan mladić, čobanin, povremeno je švercovao šećer iz Crne Gore, a ovce gonio u Crnu Goru. Tamo je sreo čobanicu. Zagledali se...  Pošto se zamerio nadležnima, možda zato što nije davao procenat, oni su mu zapretili da se ne primiče granici mesec dana, inače će na robiju. Oprezan, on je ispevao udvaračku pesmu:

Rado bih ti, draga, poljubio lice,
al ne mogu proći pro granice.

Ne mogu ti proći već nekolko dana,
ti si jedna, ja sam druga strana.

Osam granica do kuće

Na granici između Srbije i Bosne i Hercegovine, odnosno opština Priboj i Rudo, nalazi se naselje Međurečje - pripada Bosni i Hercegovini, ali je okruženo teritorijom Srbije. Ovo „ostrvo" na teritoriji postoji još od Berlinskog kongresa. Nije bilo mnogo neobično tokom trajanja Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i SFRJ; ali danas - bez želje i ambicije da uređujemo granice među državama - moramo reći da meštani, kako bi došli do Priboja moraju četiri puta preći državnu granicu. Dakle, čovek izađe iz kuće i ode na posao, popodne se vrati: ukupno osam puta pređe granicu.

U selu Sastavci, kod Priboja, škola i zadružni dom su kao objekti vlasništvo Srbije, a zemljište je u BiH.

U selu Radovići jedna porodica porez na imanje plaća u tri opštine, a dve države, pošto im se imanje prostire u opštinama Čajniče, Rudo i Priboj. Mnoga seoska domaćinstva imaju kuću u jednoj, a štalu u drugoj državi.

A tek administrativna linija sa Kosovom koja od 1999. prolazi livadama, šumom i vodom, preko jezera Gazidove.

U selu Banje, opština Zubin Potok, ima jedan švercerski put bolje održavan nego mnogi seoski putevi, jer treba biznisu. 

Tako je i s putem od novopazarskog sela Izbica prema Vučjoj Lokvi, pored zlatonosne Izbičke reke - ako kiše speru šoder, ako se put podloka u jesen, niko ne čeka nadležne putare; dođu švercerski bosovi, naspu put, dovedu mehanizaciju i, preko noći, put je popravljen i funkcioniše.

Svaka ozbiljna priča svodi se na tumačenje raspada Jugoslavije. Bez želje da donosimo bilo kakve političke zaključke, čini se da su se granicama obradovali mnogi sitni i krupni šverceri! Pa ako su oni, onda su obradovani svakako i pojedini globalni igrači čija roba nalazi pukotine u granicama.