Moja tetka Marija, Ruskinja, bila je partizanka, a nakon rata postala je čuvena krojačica. Čak je za Titovu ženu Jovanku sašila jednu haljinu. Toliko se Tito uzbudio kad je vidio svoju ženu u toj haljini, da je odmah zavukao ruku i dohvatio za batak.

Majčine cipele

Dok sam ležao u bolnici na Zvezdari, dok sam se sušio od ulceroznog kolitisa i krvario u sobi 125, u sobi naspram moje umirao je Karličić, iz Bijelog Polja, inženjer elektrotehnike, školski drug moje majke... Danima i noćima slušao sam njegovo ječanje. Ali kakvo je to bilo ječanje! Ušlo je kroz moje uši, a još uvijek nije izašlo iz moje glave. Samo genije može ječati tako kako je ječao Karličić iz Bijelog Polja.

Majka mi je došla u posjetu i čula Karličićevo ječanje. Odmah je prepoznala njegov glas. Ispričala mi: bio je najbolji matematičar u školi, završio elektrotehniku na Lomonosovu, vratio se svojoj majci u maleno Bijelo Polje, vratio se i propio se... 

Docnije, nakon oporavka, otišao sam u Bijelo Polje, posjetio rodbinu i raspitivao se o Karličiću. Svi su ga znali kao genija i pijanca. Tražio sam njegovu fotografiju, zamišljao sam kako li je izgledao taj čovjek koji je umro na samo nekoliko metara od mene.

Rođaci su mi pričali da je Karličić bio vezan za majku i ona za njega. Kad se on propio, iz ljubavi prema sinu i majka je počela da pije. Propila se i umrla, a sin je nastavio, rasprodavao zemlju stopu po stopu, i sve propio. Imao je čudan običaj: došao bi u kafanu, donio bi majčine cipele i stavio ih na sto, podizao bi čašu i plakao. I danas, zamišljam tu zdravicu, te cipele i to lice. 

Udarac

Pamtite li moju tetku Mariju, Ruskinju? Može biti da ste je sretali? Ili ste čuli o njoj?

Bila je partizanka u ratu. Borila se. Upoznala mog rođaka. Zvao se Hako. Prodavac. Zavoleli se. Marija ostala među nama. I njena sestra došla je ovamo. I udala se.

Nama, najmlađima, Marija je pričala ruske bajke. Nakon puške, uzela je iglu i konac. Postala čuvena krojačica. Čak je za Titovu ženu Jovanku sašila jednu haljinu. Toliko se Tito uzbudio kad je vidio svoju ženu u toj haljini, da je odmah zavukao ruku i dohvatio za batak.

Čudno je to - Marija, takva krojačica, a imala je lijevu ruku zakrivljenu, kao osušenu. Metak je Mariju pogodio s leđa, prošao kroz trup i završio u lijevoj ruci. Tamo gdje je prošao, kroz trup, nikakvu štetu nije načinio taj metak, ali kad mu je oslabila razorna moć, na ruci je ostavio trajni invaliditet.

Marija, moja tetka, s tim u vezi, formirala je tezu: slabiji udarac u životu opasniji je od jakog udarca. Tražio sam potvrdu za njenu tezu i našao je među piscima: biti prećutan teže je, nego biti napadnut.

Kopkanje

Sigurno si negdje u novinama, ili na internetu, naišao na ovu priču. Mnogi su pisali o tom čudnom događaju. Prepričavali, pretpostavljali, dodavali...

Jedan ljubavnik, bio u krevetu s ljubavnicom. Tokom ljubavnog čina, počeo da se previja od bolova. Ljubavnica je odmah pozvala Hitnu pomoć koja ga odvela u bolnicu. Muškarac je ubrzo preminuo. Njegovo tijelo poslato je na obdukciju. Patolozi su konstatovali unutrašnje krvarenje i pronašli metak. Bilo im je čudno - odakle metak u tijelu, jer muškarac nije imao ulaznu ranu. Daljim ispitivanjem je utvrđeno da je metak ušao kroz analni otvor.

Pošto je veza između ljubavnika i ljubavnice bila vanbračna, prva osumnjičena bila je upravo ljubavnica. Inspektori su je ispitali, i odmah otklonili sumnju da je ona usmrtila ljubavnika. Ispitali su i njenog supruga, ali on je imao jak alibi jer je, u trenutku nesreće, bio na poslu. Inspektori su potom istraživali sobu, i otkrili da je metak ušao kroz prozor. Počela su ispitivanja komšija u selu, da li je neko tog dana pucao, ali ne - u selu nije, tog dana, bilo pucnjave.

Inspektori su otišli u susjedno selo. Dojave i pretpostavke vode ih ka vojnom penzioneru koji ima dosta trofejnog i lovačkog oružja. I baš su ga zetekli kako čisti lovačku pušku. Mirno čisti i kao da uživa u tome. Pitali su ga, da li je koristio oružje prije dva dana. Da. Domaćin nije ni skrivao da je baš tada čistio pištolj, a da je prethodno ispalio metak u vazduh.

Forenzičari su ispitali metak pronađen u tijelu muškarca, i lako utvrdili: ispaljen je iz pištolja vojnog penzionera. Naime, projektil je putovao hiljadu i po metara i, slobodnim padom, kroz analni otvor, završio u tijelu zahuktalog ljubavnika. Vojni penzioner osuđen je za ubistvo iz nehata.

Moja tetka Marija, Ruskinja, nije imala djece s mojim rođakom Hakom, trafikantom. Ali imala je sestrića. Zove se Vito. I danas je živ. Posjetim ga, bar jednom godišnje. On je taj vojni penzioner koji je pucao u vazduh i usmrtio ljubavnika u susjednom selu. Nije mu lako da priča o tome. Ali, ja sam pisac, kopkalo me...

Pitao sam: Vito, da li si poznavao toga koga si iz nehata usmrtio?

- Da. On je radio u prodavnici oružja, stalno mi je prodavao municiju. Taj metak, od koga je stradao, iz njegove je ruke...