Sedamnaesti mart

Sedamnaestog marta, na dan Svetog Patrika, globalno gledano najirskiji dan u godini, u Dablinu se 1889. rodio Hari Klark koji će se proslaviti kao najveći majstor vitraža svoje generacije.

Majka mu je umrla kad je imao četrnaest godina i taj gubitak će ga trajno obeležiti. Oni skloni psihoanalizi time tumače činjenicu da se zaljubio u svoju pet godina stariju koleginicu iz umetničke škole s kojom će se i venčati. Ona se zvala Margaret Krili. Nije nezanimljiv podatak da će godinu dana kasnije Harijev rođeni brat oženiti Margaretinu rođenu sestru.

Hari i Margaret su imali troje dece. Svoj prvi značajan umetnički iskorak Hari ostvaruje kao ilustrator knjiga. Među čuvenijim njegovim ilustracijama su one uz dela Kolridža, Aleksandra Poupa, Hansa Kristijana Andersena, Edgara Alana Poa, Šarla Peroa, Getea i Svinberna.

Ipak, Klark je danas prvenstveno upamćen kao autor stotinu i trideset vitraža: od kapele u Korku do Crkve svetog Jovana Krstitelju u Dahilu. Osim u rodnoj Irskoj, Klark je najviše radio u Švajcarskoj. Tamo mu je 1929. godine dijagnistifikovana tuberkuloza. Odmah je smešten u sanatorijum u Davosu, kao da je Hans Kastrop iz Čarobnog brega.

Kad mu se posle dve godine zdravlje pogoršalo, poželeo je da umre u zavičaju. Nije, međutim, stigao ni da napusti Švajcarsku; umro je u Huru, gde je i sahranjen. Pošto se u roku od petnaest godina nije javio niko iz porodice, u skladu sa lokalnim zakonima, posmrtni ostaci su premešteni u kolektivnu grobnicu. U Irskoj, dakle, nema Klarkovog groba, ali od poslednje godine dvadesetog veka jedan most u Dablinu nosi njegovo ime.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">