„Televizija je biznis, filmovi su ljubav“, glasi holivudska maksima. Smisao serija je da se prave u više sezona, na što duže staze, a Džon Vels majstor koji je u više navrata pokazao da može da ih održi u pet pa i više sezona u punom kreativnom tonusu. Njegova serija Besramnici spada među rekordere u pogledu broja sezona a naročito kad je reč o očuvanom kvalitetu. Posle 11 sezona u kojima je pratila puls američkog društva, ova serija, jedna od najznačajnih projekata savremene televizije, upravo se završava.

U drugoj sedmici aprila završiće se jedanaesta i zaključna sezona američke serije Besramnici (Shameless, Showtime, 2011-2021) i time će biti zaokružen jedan od najmonumentalnijih projekata u savremenoj televiziji. Čitavih jedanaest sezona je ekipa serije predvođena Džonom Velsom uspevala da meri puls američkog društva, prati sve napretke tamošnje televizije i očuva se na vodećoj poziciji u svakom pogledu. Sasvim sigurno će ova serija biti proučavana kao školski primer u godinama koje dolaze ne samo u domenu dramaturgije već i produkcije jer je uspela da u tako dugom periodu sačuva svoj kreativni i glumački nukleus na okupu, da neke glumce koji su se tu pojavili kao deca dovede do zrelog doba i postane deo njihovih života, da preživi udare koje su doneli #MeToo i Time's Up pokreti i da na jedan atipičan način zastupa afirmaciju raznih manjina.

Britanski izvornik 

Bez tebe je moj život postao beskrajni mamurluk
Film za TV
Loš dijalog, loša gluma, bez interesa
Predugačak, bez priče i seksa
(Pulp, TV Movie)

Britanski televizijski scenarista Pol Abot je svoj kreativni vrhunac verovatno dostigao oblikujući izvornu britansku verziju serije Besramnici (Shameless, Channel 4, 2004-2013). U vreme njenog nastanka, on je uz Džimija „Guvernera" Mekgaverna bio možda i najjače ime britanskog televizijskog scenarija, delovalo je kao da ne može da pogreši. Već nekoliko sezona kasnije, i u Besramnicima i u nekim drugim projektima rekao bih da je posrnuo, pa ni ne čudi da među savremenim ljubiteljima televizije koji je nešto kraće prate, Abot nema neki naročiti ugled.

Ipak, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih on je bio prvo pero britanske televizije, na pragu holivudskog proboja, a status heroja je pojačala njegova životna priča. Naime, on je bio drugo najmlađe od devetoro dece u svojoj porodici. U Polovoj devetoj godini majka je napustila porodicu, a dve kasnije i otac. Na kraju je najstarija sestra odgajila decu u teškom siromaštvu.

Otprilike u to vreme nepoznati počinilac je silovao Pola Abota, posle čega je pokušao da uzvrši samoubistvo skokom sa višespratne garaže. U petnaestoj godini doživeo je nervni slom i opet pokušao samoubistvo.

Posle lečenja smešten je u hraniteljsku porodicu, počeo je da piše u novinama, zatim i kratke priče da bi na kraju upisao studije psihologije na mančesterskom fakultetu. Posle dve godine, napustio je studio kada je poznati pisac Alan Benet odlučio da preporuči jednu njegovu radio dramu. Taj događaj doneo mu je i posao u scenarističkoj ekipi čuvene sapunice Coronation Street a ubrzo su usledili još veći uspesi kada je odlučio da žrtvuje materijalnu sigurnost ovakvih produkcija i uđe u znatno rizičniji proces plasiranja autorskih projekata.

Karijera mu je međutim bila ozbiljno ugrožena zbog bipolarnog poremećaja u kom su se smenjivali periodi depresije i manične hiperkreativnosti. Govorio je da je u maničnim fazama dobijao toliko ideja za serije da je na kraju morao da ode kod hipnotizera u pokušaju da nekako obustavi taj kreativni tok.

Besramnici su serija koja umnogome proističe iz Abotovog ličnog iskustva. U njenom centru je mančesterska porodica sa puno dece koju je majka napustila i o kojoj formalno brine neodgovorni otac, propalica i alkoholičar, dok je najstarija ćerka zapravo najodgovornija osoba u tom domu.

Za razliku od opisa ljubavnog brodoloma iz citiranih stihova grupe Palp, Besramnici su bili izuzetno energična, živopisna, veoma provokativna serija koja se nije ustezala da prikaže u svakom pogledu veoma neobične odnose među junacima.

Prvi ambiciozan holivudski rimejk Pol Abot je dobio 2009. kada je snimljena holivudska, bioskopska verzija njegove serije U igri (State of Play), koju nije pisao ali mu je donela veliki publicitet i novac. Ipak, devet britanskih i jedanaest američkih sezona Besramnika, učinile su ga zaista bogatim čovekom. No, kada se pojavila informacija da se sprema američki rimejk, fanovi britanske serije, pa i ja među njima, bili su veoma skeptični. Tada je delovalo da američka televizija nije ni blizu onog nivoa na kom je bila britanska.

Američki rimejk

Džon Vels je već preko trideset godina stub američkog televizijskog mejnstrima kao nosilac čitavog niza uspešnih i dugovečnih serija kao što su Urgentni centar (ER, 1994-2009) i u nekim periodima i Zapadno krilo (The West Wing, 1999-2006). Kada je krenuo da za mrežu HBO priprema rimejk Besramnika, moram priznati da nisam bio oduševljen, nije mi delovalo da je Vels čovek koji može adekvatno kanalisati Abotovu ekscentričnost a naročito ne sposobnost da izvuče maksimum iz svojih kolega kao što je Danijel Broklherst, danas takođe značajno ime, glavni Netfliksov poverenik za ekranizacije Harlana Kobena.

„Ljudi se zaljubljuju u iluziju, u nešto što nikada nije postojalo, i možda se pomalo odljubljuju od stvarnog sveta u kojem žive. A čudno je živeti u takvom stanju". Kada je ovim rečima Džarvis Koker u intervjuu Gardijanu opisao moćnu iluziju kojom film i televizija oblikuju našu percepciju stvarnosti i očekivanja od života, Vels je bio upravo na prvoj liniji tog procesa. Njegove serije govorile su o tipičnim televizijskim mestima kao što su vojna bolnica u Kineskoj plaži (China Beach, 1988-1991), civilna hitna pomoć i uniformisana policija u Trećoj smeni (Third Watch, 1999-2005), urgentni centar u istoimenoj seriji, administracija u Beloj kući iz Zapadnog krila. Već tada je postajalo jasno da je u epohi „Zlatnog doba televizije" (Peak TV), od Sopranovih pa nadalje, glavni nukleus serija porodica, ali njegove serije se njome nisu bavile. Isto tako, najveći deo njegovih najbližih saradnika bili su najamnici koji su mahom s njim išli iz projekta u projekat i samo je Džon Ridli u tom periodu uspeo da se osamostali. Međutim, kada je krenuo da radi Besramnike, Vels je našao svoje Broklherste kao što su Nensi Pimental, Etan Frankel i Majk O'Meli koji su sazreli do statusa samostalnih kreatora i producenata.

Prve epizode Besramnika koje su bile prepisani britanski izvornik jako su me iritirale, te sam isprva odustao od gledanja serije. A onda sam joj se nekoliko sezona kasnije vratio, krenuvši da je gledam ispočetka. Ispostavilo se da je Vels evo već jedanaest sezona drži na pravom kursu mnogo bolje od Abota koji je već negde u četvrtoj sezoni počeo da skreće u bizarne i larpurlartističke digresije.

I sam Abot se slaže sa tom ocenom. On je prestao da piše seriju posle četvrte sezone i bio je nezadovoljan smerom kojim je pošla. U jednom intervjuu kazao je da je trebalo da bude „manje histerična, više kao saga", i smatrao je da bi „takvim putem uspela da bude i dugovečnija". Štaviše, Abot priznaje da je u jednom trenutku prestao da gleda i britanske Besramnike koje je sam kreirao, i da ga je samo novac koji je od serije zaradio sprečio da je istinski prezire.

Džon Vels međutim nikada nije digao ruke od svojih Besramnika. U svakoj sezoni nastoji da barem dve epizode, i to uvodnu i završnu, on lično napiše i ako može režira, a i dalje je veoma prisutan u procesu osmišljavanja priče i realizacije.

Uprkos tome što je Velsova verzija na kraju izašla za Šoutajm, zadržala je u sebi svu provokativnost koja bi se mogla prikazati na HBO-u.

Serija o siromašnima po mustri serije o bogatima

I američki Besramnici govore o porodici koja živi u nerešenim stambenim i socijalnim uslovima, a sačinjena je od pater familijasa Frenka Galagera i njegovog brojnog potomstva s kojim ga je ostavila duševno bolesna supruga. Za razliku od filmskih i televizijskih tata koji umeju da budu stub porodice i do kraja priče postanu bolje majke od onih koje su decu rodile, Frenk Galager je neprekidni izvor sve dublje erozije ove kuće. Deca su prepuštena da se brinu sama o sebi, ali ni to im ne ide lako jer se kreću marginom, ne samo u finansijskom već i u seksualnom smislu, kao i u pogledu mentalnog zdravlja.

Okolnosti života u porodici Galager veoma su teške, ali na Abotovom tragu Vels sa svojim saradnicima uspeva da pronađe prostor za humor, ponekad crni, i za nežnost ponekad sasvim atipičnu za iskupljenje i ponovne padove u ponor kakve bismo mogli videti samo u serijama o bogatima.

I Besramnici upravo jesu to: serija o siromašnima koja ih tretira na sličan način i u kontinuitetu u kakvom obično gledamo bogate, jer njeni junaci imaju slobodu, optimizam, snalažljivost, i, na kraju krajeva imaju jedni druge što je zapravo najveće bogatstvo.

Besramnici se bave marginom kao takvom i u njoj pronalaze ljudskost, afirmišući njenu vrednost. U tom pogledu, američki rimejk nosi u sebi jednu naročitu dimenziju u odnosu na britanski izvornik, jer se socijalne strukture u te dve zemlje razlikuju. U Americi je sistem bitno brutalniji nego u Britaniji, i život na margini odvija se uz manju pomoć države. Stoga Vels kroz sudbinu svojih junaka komentariše ne samo život odbačenih ljudi već i američki duh u celini koji je delom baziran na materijalnoj nesigurnosti kao pokretaču progresa.

Veoma je zanimljivo da je najveći zastupnik populističkog liberalizma, kad mu dobro ide, i socijalizma kad mu ne ide nikako, upravo sam pijanac Frenk Galager, a najstarija ćerka Fiona u nekoliko sezona ima priliku da vodi život uspešne mlade privrednice koja svojim radom i pametnim investicijama istinski uspeva da se izvuče iz nemaštine, ali i da se suoči sa svim pretnjama koje nose aspekti finansijskog tržišta kao i ekonomija u kojoj je na kraju krajeva najisplativije biti bogat.

Tema marginalizovanih seksualnih grupa je takođe zanimljivo prikazana. Za početak, seks kao sirotinjska zabava je izuzetno prisutan i u britanskoj i u američkoj verziji. Uz takav povišeni seksualni nagon idu i oni manjinski, koji u ovoj seriji dobijaju specifičnu afirmaciju - naime, za razliku od tipičnih sadržaja stvaranja pozitivnog stereotipa LGBT osoba kroz prikaze istaknutih umetnika i naučnika iz te grupacije, u ovoj seriji su prikazani ljudi sa margine, često problematični i bez ikakvih atributa kojima bi opravdali svoju seksualnu orijentaciju. Dok je u britanskoj seriji takav vid seksualnosti više dat u domenu šoka, ovde se u tom domenu razvijaju ne samo veoma emotivne ljubavne priče već i subverzivni zaplet kao što je onaj kada se Frenk pravi da je gej kako bi prevario neke aktiviste za novac.

Zanimljivo je da je Džon Vels posle uspeha Besramnika sličnu dinamiku unutrašnjih porodičnih odnosa preneo u svoje druge serije, recimo Životinjsko carstvo (Animal Kingdom, TNT, 2016-), u kojoj imamo dva slična lika - mladog delinkventa koji je je genije u školi (kao Filip Galager) i jednog od mačo sinova koji je zapravo gej (kao Ijan Galager).

Besramnici i američka politika

Američki rimejk Besramnika je krenuo pred kraj Obaminog prvog mandata, a osma i deveta sezona zahvatile su dolazak Trampa na vlast. Tada porodica Galager dobija na težini jer se kroz iznenađujući izborni rezultat Donalda Trampa, u američkom političkom životu pojavljuju prezreni („basket of deplorables") iz govora Hilari Klinton. U seriji, naravno, upravo Frenk sebe prepoznaje među Trampovim prezrenim pa se čak i uključuje u politički život podržavajući na platformi pravde za bele muškarce osramoćenog kongresmena osuđenog za pedofiliju, i uz svoj uličarski šarm i malu pomoć lokalnih siledžija uspeva da ga vrati u Vašington.

S druge strane, tada uspešna mala privrednica Fiona nalazi se pred drugačijom dilemom. Na istim tim izborima ona ne zna da li da glasa po svojim kulturalnim preferencama za kandidatkinju koja je žena i humanista ili za muškog kandidata koji je ekonomski liberal i više bi joj pomogao kao preduzetnici.

U životu sirotinje veoma važnu ulogu igra i mogućnost služenja u oružanim snagama. Dvojica sinova, Ijan i Karl odlaze u vojsku, s tim što je Ijan napušta zbog duševne bolesti a Karl u kontinuitetu pokušava da se afirmiše, pa u jednom trenutku želi čak da upiše i Vest Point. Prikaz oružanih snaga je pre svega dat kao svojevrsni najlakši put da sirotinja dođe do posla, socijalne sigurnosti i mogućnosti da ispolji svoje nasilne nagone. U nekoliko epizoda autori jasno prave razliku između vojne aristokratije, odnosno ljudi iz viših klasa koji žele u vojsku, i siromašnih koji u njoj nalaze mogućnost opstanka kada ne mogu da pruže državi ništa osim svog tela.

Pored ovog političkog dijaloga, Besramnici su se u završnoj sezoni uključili i u novo pitanje pandemije kao društvenog problema. Postoji i čitav niz drugih tema kao što su #MeToo pokret, izgradnja zida protiv migranata itd. kojima se serija bavila iz vizure svojih junaka, čije se gledište ponekad apsurdno razlikuje od glavnog toka.

Iz Čikaga moji, znaš ti dobro koji

Radnja Besramnika se dešava na Sautsajdu, u ozloglašenom kraju Čikaga gde policija nerado zalazi. Posle sloma čeličana u Geriju, država Indijana, veliki broj Srba se iz Srpske Gere doselio baš na Sautsajd.

Otud, moguće je zamisliti da su povremeni ali bez sumnje ključni antagonisti porodice Galager - zloglasni Milkoviči, zapravo Srbi, iako se nikada do kraja ne definiše njihovo etničko poreklo.

Galageri i Milkoviči na Sautsajdu počinju kao Montagi i Kapuleti, ne samo zbog ljubavi njihovih sinova Ijana i Mihaila već i zbog toga su Milkoviči u simboličkom pogledu slika onoga kakvi bi Galageri bili da ih je siromaštvo učinilo zlim umesto kreativnim i u suštini plemenitim. Odnosi između porodica kroz seriju variraju od ljubavi do mržnje, od sukoba do kohabitacije, pa i saradnje kada Frenk angažuje Milkoviče da rasteraju antifa aktiviste i liberale sa glasačkog mesta.

Dok se o poreklu Milkoviča i može diskutovati, nesporan srpski doprinos Besramnicima je australijska glumica našeg porekla Bojana Novaković koja je obeležila petu sezonu igrajući Bjanku Samson, lekarku i Frenkovu ljubav koja odlučuje da svoje poslednje dane provede sa njim.

Televizija je biznis, filmovi su ljubav

Došla je iz Grčke, žedna znanja
Studirala je vajarstvo na Koledžu Sent Martin
Tamo me je ugledala
Rekla mi je da joj je otac pun love
Rekao sam: u tom slučaju uzeću rum-kolu
Rekla je: U redu
I onda je u trideset sekundi rekla:
Želim da živim kao obični ljudi
Želim da radim ono što obični ljudi rade
(Pulp, Common People)

Tabloidna dimenzija pesme Common People grupe Palp kod nas je poslednjih godina vezana za pitanje da li je Grkinja koju je susreo i u pesmi opevao Džarvis Koker zapravo supruga Janisa Varufakisa, inače velike intelektualne uzdanice globalne sirotinje. Međutim, upravo je Džarvis Koker, kao jedna od najharizmatičnijih britpop zvezda devedesetih, kanališući svoje odrastanje u radničkom Šefildu dao jednu novu vrstu glamura radničkoj klasi.

Iako u seriji Besramnici nikada ne čujemo Obične ljude, Frenkov sin Filip u više navrata tokom serije proživljava ovu pesmu Palpa kroz romanse sa dobrostojećim devojkama koje privlači njegov život u siromaštvu. Koliko i Palp toliko su i likovi iz serije Besramnici kao što je Filip Galager, pametan i promućuran iako traumatizovan momak iz najnižeg društvenog sloja, dali dozu glamura siromašnima i izborili im neku vrstu identiteta i validnosti u savremenoj kulturi.

Pored upečatljive seksualne energije i magnetizma glavnih junaka, Vels insistira na njihovom intelektu. Ne samo da su sinovi Filip i Lijam izuzetno pametni i akademski uspešni već su i svi ostali iz klana Galager, osim Karla, poprilično bistri, pa i sam Frenk koji povremeno ima neverovatne trenutke lucidnosti.

Skrupuloznost s kojom je prikazan splet okolnosti koji junake drži na margini i načini na koji su prikazane posledice društvenih okolnosti na tok događaja i psihu junaka, zaslužuju posebnu pažnju. Besramnici ne nude jednostavan odgovor na pitanje koja je to tačka u kojoj se život račva u smeru uspeha ili propasti, ali celih jedanaest godina rasvetljava tu veoma zamršenu mehaniku. Ako imamo u vidu da je reč o seriji koja ima veoma značajnu komičnu komponentu i potrebu za efektom koji se najlakše postiže sa priglupim junacima, među ovim marginalcima je začuđujuće puno pametnih ljudi.

Otud kroz ceo ovaj tekst vreba Džarvis Koker koji se u svom radu ozbiljno bavio klasnim, društvenim i kulturalnim pitanjima. Sledeći njegove ključne citate možemo doći do zaključka da je samo Džon Vels, velemajstor mejnstrim televizije mogao da izgura ovako stabilnu i dugovečnu seriju - ona se uostalom pojavila kada Zlatno doba televizije nije imalo tako dug staž, baš zbog svoje starinske sposobnosti da snažno veže gledaoce za svoju sliku prirode i društva.

Majstor za rastanke

„Televizija je biznis, filmovi su ljubav", glasi holivudska maksima. Smisao serija je da se prave u više sezona, na što duže staze, a upravo je Džon Vels majstor koji je u više navrata pokazao da može da ih održi u pet pa i više sezona u punom kreativnom tonusu. Ako govorimo o Zlatnom dobu televizije i prestižnim produkcijama, onda njegova serija Besramnici spada među rekordere u pogledu broja sezona a naročito kad je reč o očuvanom kvalitetu.

Dok je u sapunskim operama potpuno uobičajeno gledati kako glumci stare, kako se smenjuju generacije itd, Besramnici su prvi slučaj da se tako nešto dešava u prestižnoj seriji, i da se bez većih promena u podeli zajedno s pričom razvijaju i glumci koji će se ubrzo nametnuti i izvan ove serije.

Dva najveća skandala koja su potresla seriju bili su zahtev Emi Rosum, koja je igrala Fionu, da bude isto plaćena kao Vilijam H. Mejsi koji igra Frenka, što je odmah prihvaćeno i od produkcije i od slavnog glumca, i svakako bizarna afera - kojoj bi se sam Frenk Galager jako obradovao - kada je Mejsijeva supruga bila umešana u skandal upisivanja bogate dece na prestižne koledže preko veze zbog koje je na kraju kažnjena i na sudu.

Jedna od tajni dugovečnosti kreativne ekipe jeste i Velsova strategija da glumce uključuje u kreativni proces i afirmiše ih kao reditelje. Tako je na ovoj seriji neke epizode radila Emi Rosum a potom je prešla da režira i druge serije, što je recept koji je Vels ranije već primenio u slučaju Redžine King koja je svoju rediteljsku karijeru započela na njegovim serijama u kojima je i glumila, da bi prošle godine potpisala veoma hvaljeni film Jedne noći u Majamiju (One Night in Miami, 2020). Pored Emi Rosum, kao reditelji u seriji su se oprobali i glumci Vilijam H. Mejsi i Šenola Hempton.

Džon Vels uostalom u svetu američke televizije važi za producenta koji je postavio neke od najemotivnijih rastanaka među likovima, u određenom broju slučajeva baš uslovljenih odlascima glumaca. U Besramnicima je to izveo dva puta.

Za razliku od serije Urgentni centar koja je afirmisala Džordža Klunija, maltene automatski u bioskopskog superstara, Besramnici su proizveli niz veoma solidnih profesionalaca pred kojima je karijera ali nijedan još nema klunijevski status. Videćemo kako će im se karijere razvijati posle ove serije, ali za sada nema sumnje da one samo iznova potvrđuju njenu poruku - najjači su onda kada su zajedno.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">