U filmu Naćoa Alvareza Explota Explota o Španiji sedamdesetih general Franko je prikazan kao strašilo za aparatčike i neki smešni dekica koji već tada nije imao nikakav uticaj na špansku svakodnevicu. Junaci filma skoro ni u jednom trenutku ne pokazuju neko otvoreno nezadovoljstvo životom pod Frankovom vlašću

O režimima „konačne istine", ili kako bi revizionisti tendenciozno rekli „totalitarnim" režimima, možemo da kažemo i ovo i ono  sem da nemaju nerv za popularnu kulturu.

Jedno od društava koje se povremeno bavilo kontroverznim periodima svoje istorije baš u domenu popularne kulture je špansko. Na tu temu internacionalno najpoznatiji je bio njihov film Devojka tvojih snova (1998) sa Penelope Kruz, o glumici iz Frankove Španije u koju se zaljubljuje lično Gebels tokom snimanja jednog filma u nemačkim UFA studijima i mahom je komičan u tonu. Kasnije je taj film doživeo i nastavak - takođe smešten u doba frankizma i takođe prevashodno komediju Kraljica Španije (2016), koja se bavila drugim istorijski poznatim fenomenom - snimanjem holivudskih blokbastera u Frankovoj državi.

Zlatno frankističko doba

Urugvajski reditelj Naćo Alvarez debitovao je prošle jeseni sjajnim mjuziklom Explota Explota, koji je počev od naslova pa nadalje inspirisan opusom italijanske pevačice Rafaele Kare, čije su pesme i šou programi sedamdesetih obeležili svet iberoameričkog govornog područja. Ova Italijanka je uspešno kombinovala pop pesme sa televizijskim nastupom i to je postiglo sinergijski efekat koji je opstao sve do danas. Nažalost, Alvarezov film došao je u bioskope u vreme pandemije i nije mogao da se  masovnije doživi na velikom ekranu.

Neke od pesama Rafaele Kare i danas su klasici pop muzike i mogu se čuti u raznim prilikama i kontekstima, i ceo taj stil u kom su se spojili italo, disko, latino i programske numere, sve uz pratnju plesne grupe i koreografiju, preneo se na kraju krajeva i na našu muzičku scenu sa takvim predstavnicima kao što je Zdravko Čolić iz faze nastupa sa Lokicama.

 

Kao ključni uzor filma Explota Explota možemo uzeti remek-delo Pejtona Rida Dole ljubav (2003) koje je uspelo da istovremeno oživi i blago parodira duh tešlinsovskih seks komedija sa Doris Dej, koje su imale u sebi čudan spoj romantike, infantilne erotike, društvene satire i prikaza glamuroznog života koji se istovremeno i ismeva i fetišizuje.

Međutim, Alvarezov film se dešava 1973. Godine, kada je Francisko Franko ušao u zaustavno vreme svoje vladavine. I to je jako zanimljivo - jer Alvarez pravi jednu veoma zanimljivu kritiku tog vremena u čijem kempi televizijskom programu sam zapravo uživa.

Plesačica i cenzor

Pesme Rafaele Kare u filmu Explota Explota služe da bi se prikazala priča o neočekivanoj, maltene zabranjenoj ljubavi plesačice iz televizijskog šou programa i sina glavnog cenzora španske televizije. Kada sin glavnog cenzora nasledi očevo radno mesto, ljubav se nađe na ispitu, a Alvarez sa izuzetno magnetičnom podelom i veoma inspirisanim plesačkim i muzičkim numerama uspeva da izvede ovu priču do hepienda, kakav joj i dolikuje. Malo popusti fašizam, malo želja sa slobodnim izražavanjem - i stiču se osnovi za brak.

Zanimljivo je i to da su španska televizija i producent ovog filma proizveli jednu dosta karikiranu verziju svoje istorije. Logo španske televizije se prominentno javlja kroz ceo film i potencira se kao simbol tradicije.

U filmu je prikazan doček nove 1974. godine u kojoj će doći do velike saradnje SFRJ i Frankove Španije upravo u domenu jedne važne popkulturne oblasti - u stvari, one najvažnije sporedne stvari na svetu - Miljan Miljanić preuzima Real Madrid i donosi poslednju titulu ovom klubu za Frankovog života.

Zar nije baš današnja moć Real Madrida primer Frankove veštine u manipulaciji masovnom zabavom oličenom u sportu. Iako navijač današnjeg Atletika kome, nota bene, jeste pomogao po dolasku na vlast, Franko je prepoznao snagu vizije Santijaga Bernabeua i podržao je Real koji je postao jedan od prvih klubova sa kontinentalnim a danas već i globalnim domašajem.

Frankonostalgija i titonostalgija

Otud se mogu napraviti neke paralele sa SFRJ i u pogledu sadašnjeg talasa jugonostalgije koji svoj ključ upravo nalazi u uživanju u pop kulturi „bratstva i detinjstva", pa nam je samim tim ovaj španski film još zanimljiviji jer nudi neobičnu humanizaciju one strane koja nikada nije dobijala ljudski lik - a to su cenzori.

Ovde dakle nemamo lik rigidnog ali suštinski benevolentnog funkcionera koji u ključnom trenutku donosi pravu odluku, već zastupnika „državnog ideološkog aparata" koji je doktorirao filozofiju kako bi na naučnoj osnovi mogao da definiše javni moral i nacionalnu viziju dobra i zla.

Za razliku od svog oca koji je ipak oportuni konzervativac i jak samo na rečima, glavni junak ovog filma predstavlja tehnokratu koji treba da digne sprovođenje morala na industrijski nivo i uvede frankizam u novu eru - koja se, kao što znamo, nije desila.

U tom pogledu, kao što su u Ujedinjenoj Nemačkoj već negde oko dvehiljadite  krenuli da se javljaju veoma popularni filmovi „ostalgičnog" karaktera kao Zbogom Lenjinu, u kojima se pokazuje razumevanje i žal za jednostavnijim životom u DDR, tako ovde imamo jedan nostalgični prikaz Frankove Španije u kojoj je ideološki krvotok države dotrajao kada i generalisimusov kardiovaskularni sistem.

Strašilo za aparatčike

U filmu nema prikaza represije, osim što se jedan od junaka koji je homoseksualac krije i pravi da je zainteresovan za žene, što je inače iskazano u jednoj od najestetizovanijih muzičkih scena za pesmu Lucas.

Štaviše, kada se policija pojavi s namerom da kazni autore opscenog novogodišnjeg programa, oni više liče na Kistonske policajce iz nemih komedija Maka Ceneta nego na opasne batinaše koji čine da ljude pojede mrak.

U filmu se na trenutak pojavljuje i Frankova supruga, po mnogim istorijskim izvorima, ali i prikazima na filmu i literaturi, izuzetno zainteresovana za pitanja javnog morala i kulture, ali prikazana kratko i karikaturalno, kao britanska kraljica u nekom Bond filmu. Franko se pominje u dve instance, jednom kada glavni cenzor zapreti urednicima televizije da se ne protive nameštenju njegovog sina, i jednom kada Kaudiljov portret biva umiksovan kao znak za kraj programa tokom provokativne plesne tačke i otimanja oko miksete usred novogodišnjeg programa.

Rečju, Franko je prikazan kao strašilo za aparatčike i neki smešni dekica koji već tada nije imao nikakav uticaj na špansku svakodnevicu. Mimo te dve situacije, junaci ni u jednom trenutku ne pokazuju neko otvoreno nezadovoljstvo životom pod Frankovom vlašću.

Ideologija na umoru

Uprkos tome što se po nivou realizma ne mogu porediti, hrvatska serija Crno-bijeli svijet i bitno stilizovaniji film Explota Explota (jer bi prava paralela mogla postojati da je neko kod nas snimio film ili seriju koji referiše na Ljubav i modu), zanimljivo je da se junaci ove jugonostalgičarske serije mnogo više žale na svakodnevicu u periodu posle Titove smrti, ali da se na sličan način pokazuje poptuni gubitak potencije ideologije koja je pokretala državu.

S druge strane, likovi političkih aparatčika, naročito onih opterećenih ideologijom, ili izvršilaca represije nemaju nikakve ni približne simpatije kakve ovde dobija mladi cenzor-reformator niti su dati tako bezopasno kao njegov malevolentni ali ipak već marginalizovani otac.

Explota Explota stoga nudi sliku jednog fašizma sa ljudskim likom u kome je popularna muzika bila i razbibriga kreirana na državnoj televiziji ali i prostor za emancipaciju i potkopavanje režima izrazito opterećenog temom javnog morala, naročito u pogledu seksualnosti.

U filmu imamo i jednu pesmu koju bismo mogli tumačiti na način blizak nama, a koja govori o ljubavi Severnjaka i Južnjakinja, a koja jeste u duhu Frankovih strategija deeskalacije sukoba sa Baskijcima i Kataloncima. Iako su Katalonci bili bastion republikanske strane u Građanskom ratu, upravo su baskijski separatisti u spektakularnom atentatu ubili Karera Blanka, naslednika kog je projektovao sam Franko. I dan-danas španska popularna kultura povremeno na veoma romantičan način tretira ove konflikte - primer za to je serijal ljubavnih komedija Zbog tebe promeniću prezime sa Danijem Rovirom i Klarom Lago, prvim zvezdama španske romantične komedije.

Imaginarijum bratstva i detinjstva

Franko je uostalom slično intervernisao i u sportu. U njegovo vreme Barselona je imala veliku snagu kao ventil za katalonski nacionalizam, a u Baskiji je za to služio Real Sosijedad. Tu ideju o ravnoteži od Franka preuzima Stambolić kao jedan od navodnih arhitekata renesanse fudbalskog kluba Priština pod Ćirom Blaževićem, čijom se trenerskom sagom u Dinamu sporadično bavi serija Crno-bijeli svijet i smešta ga na počasno mesto u imaginarijumu bratstva i detinjstva.

Crno-bijeli svijet se bavi novotalasnom scenom čiji su bendovi takođe otvarali razne tabue i uveli ih u državne medije. To su bila uglavnom ideološka pitanja plasirana kroz muziku u društvo koje se obavezalo na dijalog, ali koji nije planiralo da ga iskreno praktikuje. Neki od njih su na kraju otvorili i pitanja oko kojih se zaratilo.

Nasuprot Crno-bijelom svijetu, Explota Explota nudi primer popularne kulture estradnog profila koja je u samoj svojoj formi nosila subverziju - u zvucima, ritmovima, plesu i hedonizmu koji su krnjili fašizam, bez da o njemu kažu i reč.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">