Od 10 najgledanijih filmova pandemijske 2020. godine, njih pet je bilo iz Kine, od kojih i globalno najgledaniji kineski istorijski spektakl „Osam stotina“. Ove, 2021, kineska porodična komedija o putovanju kroz vreme „Zdravo, mama“ već je zaradila 821.845.153 dolara, od čega 821 milion samo iz Kine. Činjenica da je aktuelni najgledaniji američki film „Godzila protiv Konga“ zaradio manje od 400 miliona dolara, dovoljno govori o stanju na svetskom kinematografskom tržištu

Protekle godine, o kojoj nećemo previše, imali smo dva visokobudžetna filma u pokušaju privlačenja publike i u domaće bioskope - Tenet Kristofera Nolana i Čudesna žena: 1984 Peti Dženkins. Iako su oba filma bila po mnogo čemu hvale vredni napori u pogledu istraživanja novih dimenzija i razvojnih puteva akcionog SF-a odnosno superherojskog žanra, oni nisu postigli željeni rezultat niti su se okitili laskavom titulom „spasioca bioskopa" koju su oba, a pogotovo Nolanova izuzetno autorska, vizionarska i narativna ekstravagancija zasluživali.

Krivi za to nisu toliko sami filmovi, odnosno njihovi tvorci, već splet okolnosti, jer bi se oba, u nekom punijem rasporedu možda još više izdigla i izdvojila kvalitetom u odnosu na konkurenciju. Mnogo značajnije, više puta menjane mere ograničenja su odvratile čak i najzagriženije fanove od avanture puta u bioskop, birajući pre da iste, ili slabije filmove, neretko piratizovane, odgledaju iz ušuškanosti sopstvenih domova sa kojima smo prinudno svikli poput kakvih agorafobičara.

Uz dužno poštovanje prema prelepim bivšim, sadašnjim i budućim umetničkim, alternativnim i andergraund filmovima, ono što najveći deo publike želi da vidi i inače, a posebno sada, jesu nabildovane čike i tete u drečavim kostimima kako se tabaju i prizori kataklizmičnih rušenja velelepnih nebodera i belosvetskih turističkih atrakcija. Toliko nam je potrebna ta prosta, besmislena zabava, čist nepatvoreni spektakl i uživanje u eksploziji vizuelnih utisaka koji mozgu ne ostavljaju ni sekund pauze već ga non-stop bombarduju senzacijama - u utiscima koji u konačnom sledu teraju na zaborav surovog i neizvesnog sveta tamo napolju i vraćaju nas u stadijum detinje oduševljenosti stvarima koje šljašte, tresu i prave veliku buku.

Upravo su takva dva nova blokbastera, koja trenutno dominiraju kako srpskim tako i svetskim listama gledanosti - Godzila protiv Konga i Mortal Kombat.

Tokovi novca i geopolitika bioskopa

Godzila protiv Konga predstavlja kulminaciju jednog od brojnih kinematografskih „univerzuma", „Monstrumverzuma" (Monsterverse) studija Legendary Entertainment i Warner Bros Pictures, i već se uveliko smatra izbaviteljem bioskopa kakvi ni Tenet ni Čudesna žena nisu bili. Nedavno je ovog prvog prešišao po ukupnoj globalnoj zaradi od preko 390 miliona dolara. Štaviše, ima dobre izglede da po profitu prestigne i poslednji predpandemijski hit - Loši momci zauvek (Bad Boys For Life), i dalje najuspešniji zapadnjački (čitaj: nekineski) film iz 2020. godine, koji je do marta prošle godine, kada je nastupilo veliko globalno zatvaranje bioskopskih dvorana, zaradio 426 i po miliona dolara.

Mortal Kombat pak, iako znatno skromnijeg budžeta, (50 miliona naspram čak 200 za Godzilu protiv Konga), igra na kartu sveprisutne nostalgije za 80-im i ranim 90-im godinama prošlog veka, u još jednom pokušaju da se neka obožavana video igra ograničenih narativnih potencijala nekako razvuče i pretumba u koliko-toliko smisleni film.

Sve analize ekonomskih gibanja u filmskoj poslovnoj areni su do prošle godine bile bazirane i percipirane iz ugla pre svega Amerike. Štaviše, polovina zarade skoro svih svetskih hitova maltene vek unazad vezivala se prevashodno za profit iz bezbrojnih multipleksa lociranih u SAD. Neko će primetiti da je to i logično, jer referentni sajtovi poput www.boxofficemojo.com imaju najpreciznije podatke sa tog tržišta, naročito one starije. Ipak, globalizacija je i tu neravninu ispeglala, a kriva inkasiranih dolara (to jest juana) neumitno se iz godine u godinu pomerala ka dalekom istoku odnosno Narodnoj Republici Kini.

Nijedan ozbiljni pretendent na prvu poziciju globalne box office liste više ne sme a da ne uračuna Kineze, pa čak i njihove preference. I najzad, kako je KOVID-19 iz Kine proteran, tako je milijarda njenih stanovnika pohrlila u bioskope, čineći upravo lokalne, bilo gde na zapadu pa i u Srbiji maltene nepoznate filmove, istovremeno i nacionalnim i globalnim hitovima. Pa je tako istorijski spektakl Osam stotina sa 461.341.525 inkasiranih dolara šampion 2020. godine, kada je među top 10 najgledanijih svetskih filmova tačno pola ostvarenja bilo poreklom iz Kine.

Konačno, nesumnjivi pobednik možda i cele 2021. je Zdravo, mama, porodična komedija o putovanju kroz vreme, neka vrsta kineskog Povratka u budućnost sa 821.845.153 inkasiranih dolara, od kojih je 821 milion samo iz Kine, čija kinematografija je proizvela još pet filmova među najgledanijima ove godine.

Uz to, i svi ostali filmovi koji ne potiču iz kineske produkcije, uključujući i Godzilu protiv Konga, apsolutno zavise od kineskog tržišta i glavnicu novca vuku upravo iz od korone oslobođene Kine, kojoj se neretko i planski dodvoravaju smeštajući sve češće bar deo radnje novih ostvarenja u ovu zemlju.

Istočnjačko protiv zapadnjačkog čudovišta

Godzila protiv Konga nudi sučeljavanje kako dva najveća titana i njihovih izmaštanih svetova, tako i modernih filmskih mitologija Istoka i Zapada. Ovaj film je na neki način možda i (ne)planirana metafora višegodišnjeg ekonomskog rivalstva Kine i Amerike, koju de fakto oličavaju najmoćniji mutant nuklearne ere, džinovski gušter Godzila (koji iako originalno japanski, ovde preferira Kinu kao mesto boravišta), i najveća ikad verzija King Konga, koga pamtimo pre svega kako se vere po neboderima Njujorka, prvo veliko filmsko „čudovište koje smo voleli", kako je govorio i pisao naš čuveni teoretičar kulture i filma Ranko Munitić.

U filmu sa čak tri megabitke titularnih antijunaka, zaplet, sama priča pa i obligatorni humanoidni karakteri koji svojim zavrzlamama popunjavaju vreme između epskih sukoba zaista jesu ikebana, mada se respektabilni glumci poput Aleksandra Skarsgarda, Rebeke Hol, Demijena Bišira ili mlade nade kao što su Mili Bobi Braun i Džulijan Denison svojski trude da nam i te trenutke učine maksimalno zanimljivim. No, posle niza filmova progresivno opadajućeg kvaliteta koji su pokušali redefinisanje ovih stvorenja većih od života - Godzila (2014), Kong: Ostrvo lobanja (2017), i Godzila: kralj čudovišta (2019) - producenti Monstrumverzuma su u ovom ostvarenju konačno našli dobitnu kombinaciju: što veće i luđe, to bolje.

Zato se u konačni sukob Godzile protiv Konga umiksani i teorija „šuplje zemlje", zle megakorporacije, razni drugi za nijansu manji monstrumi, eonima duga tajna istorija planete i naposletku mehanička Godzila - Mehagodzila - robot parnjak svom imenjaku, koji je zaposednut duhom u prethodnom filmu eliminisane troglave abominacije - Gidore!?!

Od video-igre do bioskopa

Mortal Kombat pak, za razliku od kingkongovskih franšiza koje su iznedrile bar poneki dobar film (među kojima i klasik King Kong iz 1933), dolazi sa popriličnim bagažom iz današnje perspektive smešnih adaptacija - istoimenog filma iz 1995. i uistinu užasnog Mortal Kombat: uništenje iz 1997, koji je uspeo jedino da uništi studio Midvej, kompaniju koja je iznedrila i originalnu video-igru.

Ipak, sa milionima igrača koji su odrasli na ovoj ultimativnoj borilačkoj igrici, ona nije zadugo ostala mrtva, već je otkupljena i razvijana u novim iteracijama koje su sve više podilazile ukusu progresivno starijih, nikad zaista odraslih dečaka. Pa tako u najnovijoj igri „Mortal Kombat 11" iz 2019. među čak 37 karaktera možete, pored dobro poznatih boraca iz originalne igrice iz 1992. kao što su Džoni Kejdž, Sonja Blejd, Rejden, Kano, Liu Kang, Škorpion, Sub-Zero, upravljati i gostujućim junacima iz poznatih dela pop-kulture - Terminatorom, Džokerom, Robokapom i Džonom Rambom!

Ni najnoviji film Mortal Kombat ne okoliša kada su u pitanju atraktivni, precizno koreografisani dueli protagonista, idući čak smelo na R rejting kojim se ograničava prisustvo mališana pre svega u američkim bioskopima. Nebitno, jer publiku čine dominantno velika deca koja žele da na velikom platnu vide svaki krvavi potez, svaki inventivni „fatality" i konačno: „pobedu bez greške". Scenario je u drugom planu, mada je i ovde u pitanju pristojan pokušaj da se i neupućeni gledaoci uvuku u rudimentarnu mitologiju interdimenzionalnog turnira galaktičkih boraca koji se pesniče kako bi odbranili svoje svetove od najezdi besprizornih tuđina.

Brutalni eskapizam

Ali, ovde nije samo reč o parama, preživljavanju filmske industrije i koliko voljenog toliko i kritikovanog komercijalnog dela Holivuda. Naprotiv, kako Godzila protiv Konga tako i Mortal Kombat govore nam nešto više i o nama samima, ljudima voljnim da odvoje novac i vreme da bi im se pružilo ne uzvišeno iskustvo artističke metafizike, već prosta i glasna: ZA-BA-VA! U doba kada je verovatno svako od nas doživeo kakvo takvo suočavanje sa sobom, svojom okolinom i svetom koji se nepovratno menja u nešto drugo, možda i bolje, ali svakako strašno, zbog samog elementa novine, pobeći u neko jednostavnije lično vreme, kada smo besomučno drndali konzole za igre, naročito sa onim borilačkim i što krvavijim, pa čak i pre toga, u infantilizam bebironaca koji se igraju sa plastičnim dinosaurusima i majmunima i pritom ruše gradove od LEGO kocki - zaista predstavlja melem i okrepljenje.

Konačno, učiniti to u najnovijoj IMAX dvorani koje pružaju takav hiper-realističan utisak kao da će vas Godzila svako malo spljeskati ili Sub-Zero zalediti, kvalitet je više koji definitivno ama baš niko ne može iskusiti kod kuće. Jer, zar ne zaslužujete i vi malo predaha? Da pritisnete veliku pauzu na sve grozomorne izveštaje iz bolnica i korona preseke, na puste i zamandaljene ugostiteljske objekte i najrazličitije radnje, na sve druge loše i gore vesti kojima nas zasipaju mediji i društvene mreže, ti udruženi vesnici propasti civilizacije, koja eto, nekako, nikako da se uruši ma koliko joj to na dnevnoj bazi slutili i najavljivali.

Naravno da niko ovde nije neodgovoran, i da ćemo se svi koliko par sati kasnije vratiti na svoje radne zadatke i učiniti šta možemo da se ova poluapokaliptična serija, ili pre rijaliti sa bezbroj nastavaka, nekad i završi. Ali ta dva sata i kusur su naša.

U njima smo opet ona deca koja odlaze po prvi put sa roditeljima ili starijom braćom i sestrama da bi na drvenim klupama kultnih bioskopa poput beogradskog „20. oktobra" gledala borilačke filmove sa Brus Lijem ili one o čudovištima iz svemira koja prete našoj planeti. I bilo da se mučimo sa semenkama suncokreta ili uživamo u najnovijim delicijama modernih sinepleksa, svejedno da li se grbavimo u nikad dovoljno zagrejanim dvoranama naše mladosti po kojima su vršljali pacovi, ili tonemo u blaženstvo ergonomskih fotelja u salama dostojnim metropolisa kakav Beograd konačno postaje - suština je ista. Došli smo da uživamo. Da budemo očarani, opčinjeni i transponovani u neki drugi, posebni svet.

A na još dubljem nivou, filmovi s makljažama nadnaravnih stvorenja govore i o potrebi čoveka da mu pretnju više ne predstavljaju tamo neki „nevidljivi neprijatelji", mikroskopski patogeni koji su u trenutku obesmislili čitavo moderno ustrojstvo hiperubrzanog, umreženog i neočekivano vunerabilnog društva, koje je jedan jedini virus tako lako izbacio iz svih koloseka. Moćni interdimenzionalni četvororuki ratnici, nadljudi koji vladaju vatrom i ledom, ili stotinu metara visoki monstrumi koji radioaktivnim ognjenim dahom prže čitave metropolise - to su dostojni protivnici ljudske civilizacije! Na takve bitke smo spremni, trenirani kroz milenijume međusobnih sukoba, od kafanskih tuča do svetskih ratova.

I naposletku, možda deluje suvišno i nepotrebno analizirati ovakve fenomene i baviti se novim filmovima tvorca rimejka Projekta veštice iz Blera ili pak režiserskim debijem nepoznatog bivšeg režisera reklama, koji naravno da ne zaslužuju da se spominju u kontekstu Hičkoka, Bergmana, Tarkovskog, Almodovara pa čak ni Spilberga, Lukasa ili već isticanog Nolana, čija kinematografija je metnost a ova o kojoj je ovde reč svojevrsna „igra" koja se konzumira uz 'leba. Ali upravo je u tome poenta. Ljudima trenutno ne trebaju visokoumne, tragične drame, jer svet oko nas pa i naši život su takvi i inače.

Zato masku na nos i pravac bioskop!

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">