Sada, kada je dogovoren novi aranžman Srbije s MMF-om, oni koji ne vole Fond priželjkuju scenario u kome će srpske vlasti, poput bolivijskih, najuriti njegovu delegaciju i zahvaliti se na saradnji. Ali, svaki put kad MMF iz Beograda kupi kartu za Vašinton u jednom pravcu, u srpskom budžetu nastaje finansijski harikiri

Glavna kritika rebalansa budžeta koja može da se čuje ovih dana je da država nije dobro planirala. A država je, čini se, uradila baš sve onako kako je planirala.

Naravno da su kreatori ekonomske politike u novembru znali da će i ove godine imati troškove po osnovu paketa pomoći građanima i privredi, pogotovo što su neke od mera i prošle godine najavljivane. Ako i obim pomoći građanima i privredi nije mogao u potpunosti da se predvidi, rashodi za infrastrukturu sigurno jesu, a oni se rebalansom takođe povećavaju za oko 330 miliona evra.

Šta se, međutim, promenilo od novembra do danas? Samo jedna stvar. Srbija trenutno nema aranžman sa MMF-om. Prethodni program istekao je u februaru ove godine, a novi aranžman iz predostrožnosti još nije sklopljen. Iako je dogovor o novom aranžmanu postignut, bord direktora MMF-a bi program sa Srbijom trebalo da odobri tek krajem juna.

U prevodu, budžet koji je skockan u novembru morao je da prati neki fiskalni okvir koji je postavio Fond. Ovaj, skockan ovih dana, ne mora.

Trend kretanja javnog duga

U vakuumu između dva aranžmana deficit u budžetu je povećan sa tri na 6,9 odsto. MMF, je inače, prilikom krojenja budžeta za ovu 2021. godinu kao fiskalni prag postavio granicu od tri odsto deficita, jer taj nivo minusa u kasi garantuje da će javni dug Srbije ostati stabilan.

Naravno, niko MMF-u ovde ništa nije podvalio u smislu da su srpske vlasti radile nešto bez znanja Fonda. Jer je upravo u nedeljama kad je krojen rebalans Srbija sa Fondom imala konsultacije po članu 4. Statuta MMF-a, po kome ova finansijska institucija ima uvid u finansije. Za razliku od aranžmana, kada Fond daje ocene, u ovom slučaju samo skenira makroekonomsku situaciju. Jednostavnije rečeno, ovaj kontrolni nije bio za ocenu.

Ipak, ključna razlika između dve državne kase koje je od novembra do danas skrojio ministar finansija Siniša Mali je u tome što rebalans izgleda menja trend kretanja javnog duga Srbije.

Prošlu pandemijsku 2020. godinu Srbija je završila sa minusom u budžetu od rekordnih 8,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ili svega onoga što građani i privreda stvore za godinu dana. Prevedeno u pare, naš deficit bio je oko 3,7 milijardi evra.

Minus u budžetu i javni dug

Budžetom za 2021. godinu bilo je planirano da se Srbija drži takozvanih mastrihtskih kriterijuma (pravila koja važe za zemlje EU), po kojima manjak u kasi ne može biti veći od tri, a javni dug od 60 odsto BDP-a. Ni u ovoj, ni tokom prethodne finansijske krize mnoge zemlje članice ova pravila nisu poštovale. Ali mnogi svetski ekonomisti, poput Olivijea Blanšara, nekadašnjeg glavnog ekonomiste MMF-a, smatraju da za zemlje u razvoju prag javnog duga mora biti niži nego za razvijene ekonomije, koje se najčešće zadužuju u svojoj valuti, a uz to imaju i mogućnost štampanja para.

Prekrojena državna kasa, međutim, umesto stabilizacije javnog duga, po svemu sudeći, uvećava ukupan nivo državnih dugovanja. Fiskalni savet je računao da bi, sa ovim uvećanjem deficita, javni dug do kraja godine mogao da dostigne 61 do 62 odsto BDP-a, što je, kažu, preterano za zemlju poput naše. Ministar finansija Siniša Mali, sa druge strane, tokom rasprave o rebalansu uveravao je poslanike da javni dug neće preći granicu od 60 odsto. 

Na kraju prošle godine ukupna državna dugovanja iznosila su 57,4 odsto, odnosno 26,7 milijardi evra.

Šta kažu brojke? Šta je ono što je u rebalansu najviše uvećalo rashode, osim 330 miliona evra namenjenih za infrastrukturu i ulaganja z ekologiju? Izdvajanja za pomoć privredi veća su od 700 miliona evra. Tek deseti do tog iznosa usmeren je za sektore koji su najviše pogođeni krizom, kao što su hotelijerstvo, ugostiteljstvo, autobuski prevoz i samostalni umetnici. Preostali iznos odnosi se na isplatu minimalne zarade celom privatnom sektoru.

Posle prošlogodišnjih 100 evra, druga tura takozvanog „novca iz helikoptera" budžet će koštati oko 450 miliona evra. Toliki su izdaci u rebalansu za isplatu dva puta po 30 evra za sve građane Srbije, plus 50 evra za sve penzionere. Kad se na to doda i 60 evra koje će dobiti svaki nezaposleni i još 100 evra za sve srpske građane na Kosovu, ukupna pomoć stanovništvu dostiže pola milijarde evra.

Šta rade drugi

Slične antikrizne mere donose i druge zemlje, ali su naši paketi aktikriznih mera bili među izdašnijima u regionu, uključujući i pakete „novca iz helikoptera", u čemu smo bili jedinstveni. Mi smo na tri paketa pomoći potrošili oko 8 milijardi evra, što je više od 17 odsto BDP-a. Po veličini intervencija, možemo da se merimo sa svega nekoliko zemalja u okruženju.

Slovenija, koja je članica EU, do sada je potrošila skoro devet milijardi evra na čak osam paketa pomoći, što je, prema našoj računici, više od 18 odsto slovenačkog BDP-a.

Zanimljiv je i slučaj Poljske koja je samo u prvom talasu pandemije na antikrizne mere potrošila čak 13 odsto BDP-a. Drugi paket pomoći poljskoj privredi bio je nešto jeftiniji (1,7 odsto).

Albanija je, na primer, kroz tri paketa pomoći takođe pomogla građanima i privredi. Ali, ukupan trošak u prošlogodišnjem i ovogodišnem budžetu iznosi svega 3,6 odsto.

Razvijene evropske ekonomije bile su galantne. Nemačka je na tri kovid paketa potrošila čak 350 milijardi evra, što je više od 10 odsto nemačkog BDP-a.

I pomoć koju je Austrija davala svojoj privredi i građanima bila je izdašna i samo do kraja juna prošle godine dostigla je više od 13 odsto BDP-a. Do kraja godine Austrija je još jednom pomogla svojim građanima, ali je ta intervencija bila ispod dva odsto BDP-a.

Oni koji ne vole MMF verovatno priželjkuju scenario u kome bi Srbija, poput Bolivije, jedne od najsiromašnijih država Latinske Amerike, najurila kući ozloglašene kreditore iz Vašingtona. Posle ostavke dugogodišnjeg levičarskog lidera Eva Moralesa 2019. godine, privremena vlada Žanin Anjes zadužila se kod MFF-a. Kada se nepunu godinu dana kasnije Moralesova socijalistička stranka MAS vratila na vlast, Bolivija je u februaru ove godine demonstrativno vratile ceo kredit u iznosu od 346,7 miliona dolara, sa sve kamatama. Bolivijska banka tada je saopštila da je ovaj zajam bio „neregularan, finansijski nepovoljan i da je izazvao milionske troškove za bolivijske poreske obveznike".

Istorija odnosa

Međutim, šta se u Srbiji događa kad ode MMF? Podaci pokazuju da, po pravilu, u periodu kad naša zemlja nema aranžman sa Fondom budžetski deficit raste.

Na primer, 2005.  godine kada je istekao trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om, konsolidovani budžet je bio u suficitu od jedan odsto. Za tri godine, koliko Srbija nije imala program s Fondom, deficit je porastao i na kraju 2008. godine dostigao 2,5 odsto.

Sledeća 2009. godina bila je krizna, tada su se efekti Velike depresije prelili i na našu zemlju pa je minus u kasi bio 4,2 odsto. Te godine u januaru Srbija je ušla u novi program sa Fondom, a deficit se u krizna vremena kretao od 4,3 do 4,5 odsto.

Aranžman je istekao u proleće 2011. godine, a vlada Mirka Cvetkovića zatražila je novi program sa Fondom. Pred izbore 2012. aranžman je prekinut, jer je Cvetković, koji je tada bio ministar finansija, stavio ispod crte rashode veće od 30 milijardi dinara. Delegacija Fonda je tada napustila pregovore i demonstrativno prvim avionom iz Beograda otišla za Vašington. Te godine, kada je došlo i do smene vlasti, a deficit u budžetu dostigao je čak 6,4 odsto.

Sledeće, 2013. godine bio je 5,1, a 2014. godine manjak u našoj kasi bio je jedan od najvećih u Evropi (6,2 odsto).

Sledeće, 2015. godine Srbija je ponovo ušla u aranžman sa Fondom, tada je i počeo proces fiskalne konsolidacije, koji je podrazumevao i teške mere smanjenja plata i penzija. Na kraju te godine deficit je bio 3,5 odsto, da bi 2016. pao na 1,2 odsto. Naredne dve godine naš budžet je bio u suficitu, a 2019. godine na nivou cele godine imali smo tek blagi deficit od 0,2 odsto. Sve vreme Srbija je imala programe sa Fondom.

Godina kovida

Prošla godina bila je krizna, pa je neuporediva, a Srbija je, kada se posmatra BDP, ostvarila dobar rezultat. Nije bila prva, kako su tvrdile naše vlasti, ali jeste peta ekonomija u Evropi, što je dobar rezultat. Kako je saopštio Evrostat, zvanična statistika EU, najbolji rezultat imala je Irska, koja je ostvarila rast od 3,4 odsto. Iza nje na tabeli je Turska sa rastom od 1,8 procenta. Slede Norveška i Litvanija sa minusom od po 0,8 odsto i Srbija sa stopom od minus jedan odsto. Ali je deficit u budžetu bio rekordnih 8,1 odsto.

Ako će deficit, sudeći prema rebalansu, ove godine iznositi oko sedam odsto, novi aranžman sa MMF-om možda je i najbolja stvar koja može da se dogodi Srbiji, ne zbog kreditnih aranžmana koji u ovom trenutku Srbiji ne trebaju, već zbog međunarodnog kreditnog rejting. Da, istina je da se zemlja u koju dođe delegacija iz Vašingtona dobrovoljno odriče svog fiskalnog suvereniteta i predaje ga u ruke drugima. Ali, novija srpska istorija pokazuje da kad god MMF odavde ode, u budžetu nastaje fiskalni harikiri. Ko god ovde bio na vlasti, za poreske obveznike Srbije uvek se najviše isplati kad su kreatori fiskalne politike pod nekom vrstom kontrole.

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">