Prvi put posle 13 godina u Americi se pojavila inflacija od 4,2 odsto, što stručnjaci zovu pregrejavanjem američke privrede. Ako Fed odluči da tamošnju ekonomiju hladi rastom kamata to bi moglo da poveća kamate na sve kredite širom sveta i poskupi finansiranje našeg javnog duga. A Srbiji samo ove godine treba sedam milijardi evra novih zajmova kako bi pokrila minus u budžetu i platila izdatke za kamate i glavnicu na stare kredite.

Duh je pušten iz boce. Ovim rečima je prošle nedelje jedan od sagovornika Njujork tajmsa opisao to što se u Americi pojavila inflacija od 4,2 odsto. Iako za naše prilike toliki rast cena deluje benigno, za Amerikance je to najveća inflacija na međugodišnjem nivou još od Velike depresije 2008. godine.

Uzrok je samo jedan - štampanje para. A koliko para je u Americi naštampano jasno se vidi kad se pogledaju bilansi Federalnih rezervi (Fed). Pre godinu dana iznosili su 3.000 milijardi dolara. Danas iznose 7.800 milijardi dolara. To predstavlja više od trećine ukupnog američkog bruto domaćeg proizvoda (21.500 milijardi dolara). Nije Amerika jedina država na svetu koja je tokom krize štampala pare. Ceo svet je prošle godine naštampao 20.000 milijardi dolara, a procenjuje se da će do kraja ove godine taj iznos dostići čak 40.000 milijardi, što predstavlja polovinu ukupnog svetskog BDP-a. Analiza Slaviše Tasića, urednika Tržišnog rešenja, pokazuje da je i u Srbiji novčana masa povećana za oko 30 odsto.

„Sneg je u decembru iznenadio putare, inflacija posle štampanja para iznenadila je bankare", piše Slaviša Tasić u tekstu pod naslovom „Inflacija je stigla" objavljenom na portalu Tržišno rešenje. Ipak, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da je „inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili i iz međunarodnog okruženja, i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u zemlji u vreme pandemije, što će se nastaviti i u narednom periodu".

Srpski scenario za Amerikance

Ipak, slike koje ovih dana vidimo iz Amerike mogle bi da nas navedu da pomislimo da je najmoćnija ekonomija doživela srpski scenario: redovi na benzinskim pumpama na južnoj i istočnoj američkoj obali, građani koji gorivo sipaju u flaše, kante, pa čak i plastične flaše, zatim nestašice benzina. U jednom delu zemlje zavladala je takva panika da su čak i tamošnje vlasti upozoravale građane da ne toče benzin u plastične kese, jer to može biti opasno.

Nije štampanje para jedini razlog poskupljenja goriva u Americi. Naime, 7. maja dogodio se sajber napad na Kolonijal Pajplajn, glavnu liniju za snabdevanje gorivom južne i istočne obale (snabdeva 45 odsto tržišta ovog dela Amerike). Da apsurd bude veći, menadžment ove kompanije morao je hakerima da plati otkup kako bi dobio uređaj za dešifrovanje. A još veći apsurd je da su hakeri tražili 75 bitkoina, što je oko 4,4 miliona dolara, piše londonski Ekonomist.

Amerikanci su navikli da žive u uređenom sistemu i sad ih je bolest izvela iz njega, kaže za Oko magazin Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta. „Kod njih u glavi je sada strah, jer su videli rizik prvi put. A mi smo navikli da živimo sa rizikom. Mi smo navikli i na kante i na kese i na benzine. Tu smo bolji od njih", zaključuje.

Dugogodišnja ekonomska novinarka i doskorašnja savetnica u Svetskoj banci Vesna Kostić kaže kako mi često mislimo da u Americi žive bolji ljudi od Srba.

„Ne žive tamo bolji ljudi. Ako se sećate, na početku krize šta su kupovali? Toalet papir. Sada, zbog toga što je došlo do hakovanja firme za distribuciju benzina, Amerikanci, koji paniče više nego bilo koji narod na svetu, odmah su počeli da kupuju gorivo. Treba da vidite te kilometarske redove", kaže Kostić.

Postaje li inflacija veći problem od pandemije

A šta je to sve u Americi poskupelo za Oko magazin nabraja Miloš Vuković iz odeljenja za investicije RBC global aseta. Drvo i drvena građa skuplji su 300 odsto, na primer. Slede nafta, bakar, paladijum i platina čije su cene veće od 40 do 150 odsto. Cena pšenice veća je 50 odsto, a kukuruza za čak 120 odsto.

Profesorka Danica Popović i novinarka Vesna Kostić oko malo toga se slažu, ali su saglasne u jednom - rast cena sirovina i američka inflacija nas ne treba da brine.

„To su berzanski proizvodi, oni imaju putanje rasta i pada i to ne brine čak ni one koji trguju zato što su osigurani da im se ništa ne desi", kaže Popović.

„Rast cena pšenice, bakra, čelika, koji se proizvode kod nas, trebalo bi da nas raduju, a ne da nas brinu", poentira Kostić.

U Americi, ipak, ekonomisti se ne slažu oko toga kuda će ovoliko štampanje para da odvede američku i globalnu privredu. Tako Lorens Lari Samers, bivši ministar finansija, smatra da će novi paket pomoći privredi, koji je lansirao Džozef Bajden u iznosu od 1.900 milijardi dolara, toliko pregrejati ekonomiju da ćemo biti svedoci inflacije kakvu nismo videli za života.

To, posledično može da poveća kamate, ali i javni dug. Da štampanje para ne predstavlja nikakvu „nacionalnu pretnju" smatra Nobelovac Pol Krugman.

I Krugman i Samers i Bajden članovi su iste parije - Demokratske stranke. Ali je zanimljivo kako Krugman u svom uvodniku u Njujork tajmsu zamera Samersu da ekonomiju koristi kako bi dokazao svoje političke stavove. Što zapravo samo pokazuje da se dvojica ekonomista, od kojih je Krugman kenzijanac, odnosno zagovornik državnih intervencija, a drugi (Samers) zagovornik moderne monetarne teorije (tržišta), bore za veći uticaj na predsednika i kreiranje američke ekonomske politike.  

„To govorim iz iskustva. I ja sam 2016. godine u izbornoj noći dozvolio da izborni rezultati pomute moje ekonomsko rasuđivanje i najavio sam recesiju. Posle tri dana sam morao da se izvinim i da kažem - mea culpa", piše Krugman i poentira kako se ekonomske prognoze moraju iznositi hladne glave.

Miloš Vuković iz RBC global aseta nema dilemu da će se američko tržište pregrejati. Inflacija je, trenutno, možda i veći problem globalne ekonomije od pandemije. Jer tu ne treba zanemariti ni psihološki efekat.

„Dovoljno je da većina učesnika na tržištu veruje da će do inflacije doći, oni onda počnu da se ponašaju kao da je ona već tu. Što znači - počnu da dižu cene", objašnjava Miloš Vuković zašto misli da je Lari Samers u pravu.

Novinarka Vesna Kostić smatra da je pitanje o tome ko je u pravu zapravo „pitanje od milion dolara", jer ko god da pogodi od dvojice američkih ekonomista mogao bi da postane milioner.

I Bajden i Vučić su u pravu, ali gde greše

Profesorka Danica Popović u Srbiji spada među ekonomiste liberalne orijentacije. Ali, zbog toga što je ovo najgora kriza koja je pogodila planetu - ovoliko upumpavanje para u američku i globalnu privredu naša sagovornica, iznenađujuće, smatra opravdanim.

„Ovo je jedna ogromna tragedija, strašna bolest je pogodila čovečanstvo. I strašno greši svako ko ovu situaciju poredi sa 2009. godinom i finansijskom krizom, kada smo, hvala bogu, svi bili zdravi. Sad je samo pitanje koliko treba vakcina, a posle se pitaš pošto je vakcina. Ovo je rat protiv virusa. Ti ne možeš drugačije ako si normalan čovek. To je kao kada ti dete padne ne ulici. Ti tad ne misliš ni o čemu drugom, nego samo da ga podigneš", objašnjava profesorka Popović.

Ako je u pravu Bajden, koji u dilemi pare ili život ne žali para, da li je onda u pravu i Vučić koji je već potrošio osam milijardi evra, pitali smo.

„Vučić je potpuno u tome u pravu. I čestitam mu na tome", odgovara profesorka Popović.

„Samo što je to njegov život, još i naš kad bi spasao, kad bi nam oslobodio medije i pravosuđe i institucije onda bi to bio njegov put pogodak. I želim mu svu sreću da u tome uspe", kaže profesorka Popović.

„Ja ne vidim kako je privreda povezana sa slobodom medija. Sa institucijama jeste. Vlada je bila u pravu kad je donela ove mere zato što je morala da deluje i na strani tražnje i na strani ponude, jer je ova kriza pogodila i ponudu i tražnju", odgovara novinarka Vesna Kostić.

I dok rast inflacije Srbiju za sada ne treba da brine, postoji jedan razlog zbog koga bi rast cena u Americi mogao da zada glavobolju kreatorima srpske ekonomske politike. Posle godinu dana korone, ceo svet dužan je više nego ikad. Sve države, svi građani i sva preduzeća sveta duguju rekordnih 280.000 milijardi dolara. Ukoliko američka ekonomija počne da se pregrejava zbog rasta cena, izazvanog štampanjem para, Fed ima vrlo efikasan mehanizam preko koga može da hladi tamošnju privredu, a to je rast kamata. Međutim, problem je što je kamata Feda neka vrsta dirigentske palice za kamate širom sveta i što nakon toga i Evropska centralna banka (ECB) može da poveća svoje kamate, što će poskupeti troškove zaduživanja.

Amerika rastom kamata pregrejava srpski dug

Javni dug Srbije trenutno iznosi 27 milijardi evra, što je ispod 60 odsto BDP-a. To se i prema mastrihtškim kriterijumima Evropske unije smatra prihvatljivim nivoom duga. Međutim, samo ove godine Srbiji treba sedam milijardi evra novog duga kako bi pokrila minus u budžetu i platila izdatke za kamate i glavnicu za stare kredite koji 2021. godine dospevaju na naplatu. Eventualni rast kamata povećao bi troškove zaduživanja, pa bi samim tim i servisiranje našeg javnog duga postalo skuplje.

A kako u praksi deluje i sama najava povećanja kamata Feda videli smo protekle nedelje. Američka ministarka finansija Dženet Jelen najavila je da u slučaju pregrejavanja tamošnje privrede Fed ima mogućnost da podigne kamate. To je odmah oborilo berzu, jer Dženet Jelen je takođe i doskorašnja šefica Feda. Bez obzira na to što je Džerom Pauel, aktuelni šef Feda, podvukao da rasta kamata neće biti, bez obzira na to što se Jelen kasnije izvinila zbog svoje izjave i rekla da govori hipotetički i ne meša se u nezavisnost Feda, berza je danima bila u padu. To pokazuje da tržište reaguje i na sam pomen rasta kamata. I zato bi ono što radi i govori Dženet Jelen moglo da utiče i na Srbiju, bez obzira na to što njena noga nikada nije kročila u zgradu Ministarstva finansija.

„To za nas znači da će svaka sledeća otplata našeg duga biti sve skuplja. Iz toga možemo da se izvučemo jedino kad se ubrza privredni rast. Naš javni dug je eksplozivan jer su kamate po kojima se zadužujemo veće od privrednog rasta", upozorava profesorka Danica Popović.

Vesna Kostić sa druge strane ističe da će se naš privredni rast ove godine ubrzati i da čak MMF i Svetska banka, organizacije koje su u svojim prognozama konzervativne, ove godine za Srbiju očekuju rast od pet, šest odsto.

Predsednik Aleksandar Vučić očekuje još veći rast i to je i najavio.

Naš dug je manji, ali skuplji

„Nije Srbija jedina zemlja koja se zadužuje. Imate i razvijene zemlje koje se zadužuju i čiji je dug veći od 100 odsto BDP-a. Pa to tamo niko ne zove dužničko ropstvo. To je glupo što ovde i neki ozbiljni ekonomisti to nazivaju ropstvom", primerila je Vesna Kostić.

„Tamo su kamate neuporedivo niže, iako su razvijene zemlje mnogo više zadužene nego mi. To je neuporediva stvar", replicira profesorka Danica Popović.

Upravo na ovu činjenicu upozorava Fiskalni savet. Na primer, pri nivou duga od 60 odsto BDP-a, Srbija za kamate godišnje izdvaja dva odsto BDP-a. Zemlje Evropske unije duguju više - u proseku 75 odsto BDP-a. Ali su njihovi izdaci za kamate niži i iznose 1,5 odsto.

Ipak, Vesna Kostić napominje da država treba da se zadužuje da bi se razvijala. „Dobro ulagati u železnicu, puteve, razvoj interneta, 5G mrežu, savremene tehnologije, u preduzeća koja imaju proizvode visoke vrednosti. Sve to podiže privredni rast ove države. Onda kad je BDP veći, onda je problem vraćanja duga manji", poentira Kostićeva.

Profesorka Danica Popović kaže da mi sada možemo da gradimo puteve, najpre zato što ih nemamo, ali da dugoročno to ne može da doprinese privrednom rastu.

„Jer ako ti sada napraviš put i imaš privredni rast od četiri odsto, sledeće godine ti treba još jedan put, a one tamo treba još sedam puteva, pa onda nema ni dovoljno mesta u zemlji da smestiš taj asfalt - to nije dugoročan put. Kratkoročno, trenutno - odlično", kaže Popović.

Za ovu godinu, u zavisnosti od toga ko prognozira, očekuje se stopa za Srbiju od četiri do šest odsto. Ako se ostvari najambicioznija prognoza mi ćemo imati stopu rasta kakvu smo imali još za vreme vlasti Vojislava Koštunice, u godinama pre svetske ekonomske krize. Samo što je tada rast veći od pet odsto godinama trajao. Prošle godine, Srbija je imala pad od jedan odsto i po tome je bila peta u Evropi: iza Irske, Turske, Norveške i Litvanije.

„Mi smo sada kao kad neko posle operacije slepog creva u bolnici tvrdi: 'mene je najmanje bolelo'. Ako se neko raduje tim rezultatima, ja nemam ništa protiv, ali to je besmisleno", kaže profesorka Popović.

Miloš Vuković, iz RBC global aseta, kaže da bi rast od pet, šest odsto mogao da bude dobra vest za Srbiju ako se ispostavi da nije samo posledica jednokratne niske prošlogodišnje baze, već je reč o dugoročnom trendu.

U najkraćem, idealan rasplet događaja za Srbiju bio bi da ima kineski rast, ali da nema grčki dug. Da na srpskoj dužničkoj klackalici privreda pretegne na gore, a kamate padnu na dole, što bliže zemlji.

A ni one kese pune benzina sa istočne i južne američke obale, s početka priče, ne bi smele da puknu. Svet je već zatrpan naštampanim milijardama. A znamo šta se desi kad se papir polije benzinom.