Pesma Portorikanke Alinde Segara "Pa'lante" kazuje, kao onaj Bertolučijev film, priču o 20. veku, ali pokazuje da je popularna muzika i u 21. veku ozbiljna stvar. S njom u ušima može da se otputuje daleko i visoko. U ovo pandemijsko vreme, kad se sve zaustavilo, to je dragoceno saznanje

„Ponekad treba imati muda da bi se bilo ženom"
Elizabet Kuk

Ovo je priča o Alindi Segara i jednoj njenoj pesmi. Pesma se zove „Pa'lante". Nalazi se na albumu „The Navigator" benda Hurray For The Riff Raff. Alinda predvodi tu skupinu.

Pesma je neobična. Kolažne je prirode, uz to i bilingvalna, španski i engleski se mešaju.

Kazuje, kao onaj Bertolučijev film, priču o 20. veku. Ipak, što je najvažnije, „Pa'lante" pokazuje da je popularna muzika ozbiljna stvar. S njom u ušima može da se otputuje daleko i visoko. U ovo pandemijsko vreme, kad se sve zaustavilo, to je dragoceno saznanje.

Život u gradu

Biografija Alinde Segare je idealan rokerski CV. Sve što treba - a o čemu se uči na kursevima za PR menadžere u rok muzici - sadržano je u njoj. Od buntovnog, nesrećnog, emigrantskog, portorikanskog detinjstva u Njujorku, preko tinejdžerskog bekstva od kuće i lutalačkih avantura po velikoj zemlji, do ratoborne, politički i socijalno osvešćene muzike.

Alinda  je kao sedamnaestogodišnja devojčica pobegla, teretnim vozom, od kuće. Imala je samo gitaru i dva dana staru tetovažu na desnom ramenu na kojoj je bio prikazan lik Fride Kalo. Maštala je o sebi kao ženskom Vudiju Gatriju. „Nisam želela pretke ni korene. Htela sam da budem putujući trubadur."  

Dilan i Lenon

Njen najnoviji tatu su stihovi: „Start another match, go start anew/And it's all over now, Baby Blue". Ovaj Dilanov distih u prevodu Vladimira Kopicla na srpski glasi: „Započni novu igru, sve počni iznova/I sad je svemu kraj, tugo malena" (Bob Dilan: "Pesme 1961 - 2012", Geopoetika, 2019). Alinda kao da ovim stihovima pokazuje da je za nju jedan životni krug iscrtan do kraja. Oni je neraskidivo povezuju sa najvećim trubadurom rokerske ere koji se takođe odmetnuo od kuće sa idejom da bude „Gatrijev džuboks".

Svojevremeno, govoreći o Džonu Lenonu kao svom ultimativnom rok heroju, Alinda je rekla: „I njega je, kao i mene, odgajila tetka. Bio je ranjiv. Prihvatio je svoju nesavršenost. Bio je idealista i želeo je da njegova muzika nešto znači".

Ova izjava ne samo da dobro objašnjava Lenona već iscrtava konture i Alindinog psihološkog bekgraunda. Takođe, obznanjuje i njen artistički kredo u kojem je glavna stavka stav: „Pesma mora nešto da znači".

Poslednji, za sada, album Alindinog benda Hurray For The Riff Raff „The Navigator" (2017) ilustrativan je u tom smislu. Možemo ga shvatiti i kao pravoverno rokersko remek-delo. To svojstvo mu daje, pre svega, pesma „Living In The City". Ta je pesma napisana istim mastilom koje su koristili Bob Dilan i Lu Rid.

Istovremeno, ovaj album se može shvatiti i kao savršena sociopsihološka analiza stanja u kojem se nalazi portorikanska emigrantska kolonija u Americi. A funkcioniše i kao politički manifest koji ukazuje da je u toku „borba neprestana" i da se konačni ishod ne zna.

The Young Lords

Pesma „Pa'lante" sa albuma „The Navigator" pozajmila je ime od štampanog glasila revolucionarne organizacije mladih Portorikanaca The Young Lords. „Pa'lante" bi moglo da se prevede kao „Napred".

Ovu organizaciju je osnovao Hoze „Ča Ča" Himenez u Čikagu 1968. godine, na stogodišnjicu važnog događaja iz istorije Portorika poznatog pod imenom „Grito de Lares" iliti „Krik iz Laresa". Naime 23. septembra 1868. godine u gradu Laresu je buknula pobuna protiv španske vladavine Portorikom. Buna se ubrzo raširila po celom ostrvu.  

The Young Lords su hteli  da kroz programe masovne edukacije, diskusija, razgovora i drugih akcija ojačaju portorikansku zajednicu u Čikagu, da podignu nivo svesti i samosvesti kod njenih članova, da sunarodnike podsete na domovinu i da ih učine ponosnim na svoje poreklo.

Svoj program su izrazili u 13 tačaka u kojima traže pravo na samoopredeljenje, demilitarizaciju Portorika, bolji život za zemlje Trećeg sveta. Smatrali su da je oružani otpor dozvoljeno sredstvo u borbi za oslobađanje od kapitalističkog jarma.

The Young Lords su bili predmet istrage u programu FBI-a poznatog pod imenom COINTELPRO. Ovaj tajni program FBI-a podrazumevao je nadzor, infiltraciju i diskreditaciju radikalnih političkih grupa koje su to vreme u SAD nicale kao pečurke posle kiše.

The Young Lords su imali aktivno učešće u poznatim nemirima na konvenciji Demokratske stranke u Čikagu 1968. godine. Romaneskni prikaz tih zbivanja lepo je predočen u knjizi Nejtana Hila „Vodenduh", kao što je netrpeljivost između Portorikanaca i Amerikanaca koji su se šepurili na njihovom ostrvu fenomenalno predstavljen na najotrovnijim stranicama romana „Dnevnik ruma" Hantera S. Tompsona.

Pokret Nuyorican  

Aktivnosti The Young Lordsa inspirisali su mlade njujorške umetnike portorikanskog porekla da se okupe u okviru pokreta „Nuyorican". Pesnici, slikari, pisci, muzičari i glumci iz ovog pokreta dali su značajan doprinos borbi njujorških Portorikanaca protiv marginalizacije i diskriminacije.

Za priču o Alindi značajan je i pesnik Pedro Pijetri, jedan od najuglednijih pripadnika pokreta. Stihove iz njegove poeme „Puerto Rican Obituary" inkorporirani su u numeru „Pa'lante". Preuzet je tonski zapis iz dokumentarnog filma „El Pueblo Se Levanta" (1971) u kojem su prikazane aktivnosti članova pokreta Nuyorican. Pijetri govori stihove:

Mrtvi Portorikanci
koji nikada nisu znali da su Portorikanci
koji nikada nisu pravili pauzu
od deset zapovesti
da UBIJU UBIJU UBIJU
vlasnike svojih smrskanih lobanja
i stupe u vezu sa svojim latino dušama
Huan
Miguel
Milagros
Olga
Manuel
sa ulica za nervni slom
gde miševi žive kao milioneri
a ljudi uopšte ne žive
mrtvi su i nikada nisu živi ni bili

Ovo je najbolje iskorišćeni autentični pesnički zapis još od vremena kada je na albumu "Drunk" (1993) Vik Česnat koristio glas i stihove engleske pesnikinje Stivi Smit u numeri "One Of Many".

I ne samo to. Na prvi pogled inkoherentni, delovi ove pesme definišu dijapazon u okviru kojeg Alinda kao umetnik deluje. Smenjuju se pijanistički pasaži - kao pozajmljeni od Nikija Hopkinsa sa neke Lenonove postbitls ploče - sa revolucionarnim stihovima koje govori umrli pesnik. Iza njih dolaze rečitativi koji liče na revolucionarne parole, između su umilne pop melodije.

Crvenkapa je revolucionar

Omot albuma "The Navigator" napravljen je kao replika omota albuma "Ziggy Stardust" Dejvida Bouvija. Mislim da to ima veze sa konceptualnom prirodom Alindinog albuma.

Ako se malo duže i pažljivije zagledate u prednju i zadnju stranu omota albuma "The Navigator" onda u prvi plan dolazi crvena francuska kapa, takozvana beretka, na Alindinoj glavi. Naime, dok slušate pesme sa albuma, učini vama se da je to ona ista kapa koju su nosili Če Gevara i lideri Crnih pantera i Young Lordsa. Na Alindinoj glavi ona je crvene boje. Kao da je to znak rasplamsanog revolucionarnog žara.

Alinda je talenat za politiku nasledila od majke koja se fanatično bavila tom delatnošću. Njena majka Ninfa Segara je bila zamenik gradonačelnika Njujorka u doba Rudolfa Đulijanija. Toliko je bila opsednuta politikom da je svoju dvogodišnju ćerku Alindu dala sestri na čuvanje, staranje i vaspitanje. „Odrasla sam na ulicama Njujorka. Moje detinjstvo je bilo kao neka pesma Velvet Andergraunda", rekla je Alinda.

Gang of four

Muzika Alinde Segara ukazuje na zanimljivu pojavu na aktuelnoj rok sceni. Mislim na neofolkerski bum na čijem čelu su četiri devojke. Pored Alinde tu su Rijanon GidensValeri Džun i Lejla Mekala.

Radi se o neformalnom artističkom kružoku. Ili je bolje reći - ćeliji? Ovaj snažni, konspirativni, anarhističko-komunistički izraz kao da bolje pristaje, ako se uzmu u obzir angažman, politička i socijalna osvešćenost i strast sa kojom se ove devojke bave muzikom.

Povezali su ih uverenost u društvenu i političku relevantnost popularne pesme, shvatanje da veza sa tradicijom muzici daje kredibilitet, verovanje da angažovana pesma vraća autentičnost, insistiranje na narativnoj relevantnosti napeva. Naravno i biografske činjenice i lična iskustva.

Na njihovim pločama su originalne, autorske, pesme pomešane s tradicionalima, koji su prevalili put od pionirskih logorskih vatri do naših dana. Bluz standardi pristigli sa pamučnih polja im prave društvo. Tu su i songovi koji su deo karipskih religioznih rituala. Stihovi pesnika uverenih da poezijom mogu da promene svet povezani su sa muzikom na pločama ovog kvarteta. Interpolirani su sa pesmama folk trubadura koji su sredinom 20. veka bili protagonisti velikog folk buma u Grinič Vilidžu.

Ovo je prvi deo priče o njima. Slede naredni.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">