Vest o smrti Čarlija Votsa, bubnjara „najvećeg rokenrol benda na svetu“, pogodila je ljubitelje rokenrola širom planete kao da se radi o iznenadnoj smrti člana porodice ili šire familije. Rokenrol prosto ima tu moć, dobrim delom zahvaljujući upravo Rolingstonsima.

O rok muzičarima znamo ono što oni sami, njihovi portparoli i biografi žele da nam saopšte. Nikad nećemo saznati da li je Čarli Vots zaista bio takozvani „tihi, tajanstveni Stone", miran i povučen čovek kako su ga pojedini opisivali, niti da li je zaista, i to u poznijim godinama, imao i svoju „divlju stranu". Ono što jeste činjenica je da je uz Mika Džegera i Kita Ričardsa, Čarli Vots poslednjih 58 godina bio stalni deo grupe koja je postavila osnovne koordinate rokenrola, jednog od najvažnijih kulturoloških fenomena 20. veka.

U dokumentarnom filmu Gimme Shelter može se videti i foto sešn na kojem fotograf Dejvid Bejli fotografiše nasmejanog Čarlija Votsa za ono što će postati čuveni omot njihovog uživo snimljenog albuma Get Yer Ya-Ya's Out! (1970). Na istoj ploči Džeger između dve pesme prokomentariše: „Charlie's good tonight". A ako poslušate nezvanične snimke sa američke turneje 1969. godine, Džeger je isto to - „Charlie's good tonight" - ponavljao iz večeri u veče na svakom koncertu. Dobar scenski manevar veštog frontmena? Možda. Ali, Čarli Vots jeste bio odličan svake večeri.

Gde tražiti muzički pečat Čarlija Votsa u Rolingstonsima, koju pesmu ili izvođenje, sada kada ga više nema, izdvojiti kao tipičnu za kvalitet koji su Stonsi nepovratno izgubili njegovom smrću? Dovoljno je poslušati nekoliko uvodnih sekundi i njegov doboš u „Love is Strong" (1994) ili pogledati na Jutjubu bilo koji snimak Stonsa snimljen uživo u poslednjih tridesetak godina; poslušati bilo koji klasičan album Rolingstonsa bio bi takođe odličan izbor. Uz sve to, Džeger i Ričards upravo Čarliju Votsu, propulzivnosti, energičnosti i delikatnosti njegovih bubnjeva, mogu da zahvale što su kao koncertna atrakcija ostali relevantni toliko decenija.

Rokenrol se kao estetska odrednica koristi da se opiše sve i svašta. Veličina Rolingstonsa je u tome što su u ovoj muzici, koja se često plasirala kao puko buntovno negiranje prošlosti, bili neka vrsta idejnih mentora protagonistima svih njenih važnih podžanrova tokom pola veka, bilo da su to pank rok, alternativni rok, alt. kantri ili (neo)garažni rok. Tako, na primer, Kreg Fin, jedan od najvećih rok pesnika novijeg doba, počastvovan prilikom da njegov bend The Hold Steady nastupi kao predgrupa Stonsima posvetio im je sledeće stihove:

"If she asks just tell her that we opened for the Stones
It's her favorite band except for the Ramones"

Bob Dilan je u jednom intervjuu dobro primetio da su Rolingstonsi zaista bili i ostali najveći rokenrol bend na svetu, ali da su u isto vreme i poslednji. Rokenrol će nastaviti svoj put i bez njih, ali Stonsi nikada neće biti taj bend bez Čarlija Votsa.