Amerikanci od predsednika očekuju dinamiku koja Bajdenu već sada nedostaje. Uverenje da će Džo Bajden da vodi Ameriku profesionalno i da svi mogu mirno da spavaju trajalo je kratko. Nasuprot njemu, Tramp je agilniji nego ikada. On leti i putuje Amerikom, drži velike skupove i mitinge i ponaša se kao da je predsednik Amerike - predsednik republikanskih država Amerike. I sprema se da se vrati u Belu kuću 2024. godine.

Kutije na američkim predsedničkim izborima još se nisu ni ohladile, a već je počela nova izborna kampanja. Bajden je predsednik samo 10 meseci i do sledećih predsedničkih izbora ostalo je još više od tri godine. Ali u SAD uspešna predsednička kampanja višegodišnji je poduhvat vredan skoro milijarde dolara. Zbog toga se već sada prave liste kandidata i izjašnjavaju potencijalni takmaci. Ipak, sve ide ka tome da bi na idućim izborima trebalo da se vidi repriza prošlogodišnjih izbora i novi okršaj Bajdena i Trampa.

Predsednik Bajden je, kao što su to tek objavili američki mediji, maloj grupi donatora početkom novembra rekao da će da se kadiduje na predsedničkim izborima 2024. Tako je preduhitrio svog poraženog rivala Donalda Trampa, koji je spreman na sve drugo osim da prizna poraz na prošlim predsedičkim izborima.

Vašington post je prošle nedelje objavio da je Tramp čak razmišljao da objavi svoju kandidaturu u avgustu, kada je Džo Bajden bio zaglibljen u povlačenje SAD iz Avganistana, ali je odlučio da to odloži do posle izbora za Kongres naredne godine, na sredini predsedničkog mandata, kako to glasanje ne postane referendum o njegovom političkom preporodu čime bi rizikovao da preuzme deo krivice ako republikanci ne ispune očekivanja.

Pozornica za haos

„Pozornica za novi haos već je izgrađena", napisao je Robert Kagan pre dva meseca u svom prilogu u Vašington postu. Kagan je već decenijama institucija u Vašingtonu, neokonzervativac koji godinama savetuje republikance, ali se otklonio od Trampa. Njegova supruga Viktorija Nuland jedna je od najmoćnijih službenica Stejt departmenta.

Kaganov esej upozorava da je američka demokratija pred kolapsom. „Čovek mora da bude veoma naivan, pa da misli da 6. januar ne može da se ponovi", piše Kagan. „Sjedinjene Države ulaze u svoju najveću političku i ustavnu krizu od Građanskog rata, sa razumnom šansom da u naredne tri do četiri godine dođe do incidenata sa masovnim nasiljem, sloma federalne vlasti i podele zemlje na zaraćene crvene i plave enklave. Znaci upozorenja mogu biti prikriveni smetnjama iz politike, pandemije, ekonomije i globalne krize, kao i željom za poricanjem."

Kada piše ove dramatične rečenice, Kegan ima u vidu da su danas SAD raspolućene na „republikanske" i „demokratske" federalne države i na one koji na jednoj strani priznaju Bajdena za predsednika i druge koji odbijaju da prihvate da je Tramp izgubio izbore u novembru prošle godine.

Predsednik republikanskih država Amerike

Bajdenova budućnost, međutim, sasvim je neizvesna. Amerikanci od predsednika očekuju dinamiku koja mu već sada nedostaje, a kako će tek za tri i po godine? Prirodna Bajdenova naslednica Kamala Haris nije uspela da stekne simpatije javnosti i oblikuje svoju poziciju. Bajden nema Klintonovu harizmu niti Obamin retorski talenat. Uverenje da će Bajden da vodi Ameriku profesionalno i da svi mogu mirno da spavaju, trajalo je kratko. Nasuprot njemu, Tramp je agilniji nego ikada.

On leti i putuje Amerikom, drži velike skupove i mitinge i ponaša se kao da je predsednik Amerike - predsednik republikanskih država Amerike. Nedavno je u Ajovi govorio dva sata.

Tramp sistematski radi na tome da svoje sledbenike progura u Kongres, Senat i predstavnički dom i da obezbedi podršku „stare garde". S druge strane, skoro nijedan republikanac od imena u Vašingtonu ne želi Trampov povratak. Ali, penzioner iz Floride je već nešto kao guru republikanskog establišmenta.

Trampa put do Bele kuće vodi kroz Ajovu. Podržao je sentora Čaka Graslija, koji je od svojih 88 godina 40 godina proveo u Senatu. U januaru se Grasli distancirao od Trampa, nazivajući upad na Kapitol „napadom na samu demokratiju", nazvao ga je „ekstremnim, agrsivnim i neodgovornim" zato što nije hteo da prizna rezultate izbora, ali sada je ponovo uz njega.

„Možda sam rođen noću, ali nisam rođen sinoć", rekao je Grasli. „Dakle, da nisam prihvatio podršku osobe koja ima 91 odsto republikanskih glasača u Ajovi, ne bih bio previše pametan."

Tramp je svoj govor na skupu u Ajovi završio nečim što je zvučalo kao platforma za kampanju. Obećao je akciju po pitanju imigracije, regulacije tehnoloških kompanija, ekonomije, boračkih pitanja i obrazovanja. Čak je testirao i novi slogan „Učinimo Ameriku ponovo velikom - ponovo".

Tramp optužuje Bajdena da je ruinirao SAD i da će zemlja da upadne u haos. „Ilegalni migranti i ubilački narko karteli kontrolišu našu granicu", urlao je Tramp u Ajovi. „Inflacija je poništila privredni razvoj. Kina je uzela naša radna mesta ponovo nazad, a talibani su preuzeli Avganistan", rekao je Tramp svojim sledbenicima. Od njih se na traži samo da glasaju za Trampa, nego da veruju u njegovu verziju paralelne realnosti ili paralelnog sveta u kojem on želi da žive oni koji ga slede. Na drugoj strani ne nalaze se političari koji imaju drugačije mišljenje, nego izdajice koje moraju na svaki način da se proteraju iz vlasti.

Generalni remont

Tramp se pripremio za osvetnički pohod odmah nakon što je Bajden ušao u Belu kuću, a svoju kuću u Palm Biču, u kojoj provodi većinu vremena, pretvorio je u centar svog poduhvata.

Oko Trampove rezidencije u Mar-a-Lagu razvila se nova zajednica njegovih pristalica koji su kupili kuće da bi bili u blizini bivšeg predsednika. Učinili su to konzervativni novinari „Foksa" Šin Haniti i Nil Kavuto, Džared Kušner je tu kupio kuću za 32 miliona dolara od Hulija Iglesijasa, a Donald Tramp Mlađi vilu od 10 miliona dolara.

Tramp poput patrijarha u svojoj rezidenciji prima u goste sve one koji računaju na republikansku političku karijeru. U Trampovom okruženju taj ritual već se naziva „poljubi prsten". Tramp prima goste u sali u kojoj se nalazi ogromna stolica na kojoj on sedi, a gosti na sofi pored nje. On salu naziva „tron salonom" gde je on jednim delom domaćin, a drugim šef ceremonije. Da bi neko bio u Trampovoj blizini, mora da ima mnogo novca ili da bude beskrajno odan. Sada je članstvo u njegovom Klubu povećano sa 100.000 na 200.000 dolara.

Otuda Tramp vuče konce svog plana kojim treba da dokaže da nije izgubio izbore 2020. i da treba samo da nastavi svoj silom i nezakonito prekinuti mandat, i to tako što će šanse da ponovo izgubi izbore biti svedene na minimum.

„Ako želimo da spasimo našu zemlju, postoji samo jedna šansa. Mi moramo na svakom nivou da postavimo snažne i nepokolebljive republikance. Nama je potreban generalni remont našeg celokupnog izbornog sistema", zahteva Tramp.  

Rečenica zvuči bezazleno, ali ona po svom smislu ne znači ništa drugo nego pripremu „sledećeg državnog udara", kako to tvrdi harvardski profesor Danijel Ziblat. On upozorava da su najveći rizik za sadašnju američku demokratiju pokradeni izbori, ali oni iz 2024.

Vodeći stručnjak za američke izbore Ričard L. Hasen ceo scenario je opisao u sledećoj rečenici: „Mogući sledeći državni udar brižljivo će da navodi i citira pravničke spise, Tomasa Džefersona i istorijske presedane." I zaista, američki Ustav, koji je star 230 godina, ostavlja bar teoretsku mogućnost da državni parlamenti biraju elektore, što se ne primenjuje već decenijama.

Republikanci u brojnim saveznim državama počeli su da menjaju izborne zakone u svoju korist. Izmene su različitog značaja i nivoa, od toga da se zabranjuje deljenje vode biračima koji stoje u redu, pa do pravih i suštinskih izmena, kakva je promena da konačnu reč o rezultatima izbora daju Predstavnički domovi saveznih država.

U Arizoni je tako usvojen zakon prema kojem sadašnji Senat i Predstavnički dom prostom većinom mogu da odluče koji ljudi predstavljaju državu pri izboru predsednika, pa tako u svojim rukama imaju tumačenje volje naroda. Okrug Marikopa u Arizoni sa 4,5 miliona stanovnika  jezgro je „državnog udara" koji je Tramp pokušao da izvede 2020, ali koji može da postane realnost 2024.

Udar u Marikopi

Ko ovo smatra suviše apokaliptičnim scenarijom, morao bi da poseti okrug Marikopa, koji je, pored Mar-a-Laga, postao svetilište Trampovih pristalica i sledbenika teorija zavere.

Skoro 70 godina Arizona je bila u republikanskim rukama. Jedini demokratski predsednik koji je posle Drugog svetskog rata ovde dobio većinu, bio je Bil Klinton.

A onda se u noći izbora, 4. novembra 2020, dogodilo nezamislivo - „Foks" je javio da je u ovoj republikanskoj tvrđavi pobedio Bajden. Vest je u Beloj kući odjeknula poput bombe. Tramp, koji je do tada bio ubeđen da je dobio izbore, jer je vodio na Floridi i u Pensilvaniji, pozvao je svog zeta Džareda da odmah pozove Ruperta Mardoka kako bi intervenisao zbog ove vesti objavljene na „Foksu". Nakon nje Tramp je, podržan od Đulijanija, počeo da govori o izbornoj krađi. Ričard Grenel, tada još direktor nacionalnih obaveštajnih službi, izjavio je da postoji „osećaj" da je „sistem korumpiran".

Od tada, Marikopa je destinacija regularnih „marševa" Trampovih „trupa", a posebno na meti su republikanci koji su priznali rezultate izbora u okrugu. Trampova partijska mašinerija ih je proglasila izdajnicima, iako oni tvrde da nije bilo ni najmanje sumnje u regularnost izbora.

Međutim, prethodnih godina sve više mladih porodica doselilo se u Arizonu zbog toplog vremena, ali i zbog toga što zbog cena nekretnina ne mogu sebi da priušte Kaliforniju ili istočnu obalu. Marikopa je tako postala laboratorija demografskih promena što za posledicu ima da republikanci ovde sve teže dobijaju izbore. Ali to Trampove pristalice ne priznaju.

Kongresmenka i sledbenica Qanon-ovih teorija zavere, Merdžori Tejlor Grin, na svojim skupovima regularno pita audotorijum: „Ko je zaista pobedio 3. novembra?" Kada masa odgovori: „Tramp! Tramp! Tramp!", onda potvrđuje: „Tako je! Mi u Džordžiji vidimo stvari isto tako".

Izborna krađa po zakonu

Pregled njujorškog Brenan centra pokazuje da je od početka godine devetnaest država u kojima vladaju republikanci menjalo izborne zakone u kojima je crnim Amerikancima otežano da glasaju na izborima. Republikanci pored ostalog žele da skrate vreme prijema glasačkih listića poštom i da pooštre identifikaciju na biračkim mestima, čime će se pojedinim biračkim grupama otežati glasanje. Ali, u suštini radi se o tome da republikanci žele da izgrade osnove da zakonski dovedu u pitanje eventualnu pobedu demokrata na izborima 2024, kako to tvrdi Ziblat: „Nisam zabrinut zbog toga da će republikanci da prekrše zakon, nego upravo suprotno: da će da dosledno slede slovo zakona i da će da pokradu izbore."

Scenario za ovakav razvoj događaja napisao je konzervativni pravnik Džon Istman prilikom pokušaja izmene izbornih rezultata 6. januara. U memorandumu koji je poslao Beloj kući napisao je da potpredsednik Pens treba da ignoriše glasove iz saveznih država gde su izbori osporeni - iz ukupno sedam njih. To je Pens odbio.  

Džon Istman, konzervativni advokat koji radi sa pravnim timom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, početkom januara je rekao da je tadašnji potpredsednik Majk Pens imao ovlašćenje da izbore premesti u Predstavnički dom, rekavši da je to zavisilo od toga da li Pens ima „hrabrosti i kičme".  Ovo je Istman rekao 2. januara u radio-emisiji bivšeg Trampovog višeg savetnika u Beloj kući Stivena Banona - samo dva dana pre nego što je u svom kontroverznom memorandumu obavestio Pensa i Trampa da bi Pens mogao da poništi izbore, i samo četiri dana pre 6. januara, kada je govorio na mitingu koji je prethodio napadu na Kapitol. Ono što je tada Istman rekao je direktnije od onoga kako je nedavno opisao svoj razgovor sa Pensom, kada je naveo da je potpredsedniku rekao da je „otvoreno pitanje" da li bi mogao da odbaci glasove elektorskog kolegijuma sedam država i da bi to bilo „glupa" opcija.

Istmanov memorandum ocrtava scenario po kojem bi Pens zanemario glasove elektorskog kolegijuma sedam država - pazeći da nijedan kandidat ne dobije 270 glasova potrebnih da bi se proglasio pobednikom - čime bi se izbori prebacili u Predstavnički dom. Svaka državna delegacija bi tada imala po jedan glas za predsednika, a pošto su republikanci kontrolisali 26 državnih delegacija, većina je mogla da izglasa Trampovu pobedu na izborima.

Istraga do penzije

Komitet Predstavničkog doma koji istražuje napad na Kapitol hil saopštio je 8. novembra da je uputio sudske pozive nekolicini saveznika Donalda Trampa, uključujući bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina i bivšeg savetnika za kampanju Džejsona Milera.

Pozvan je  i Džon Istman, a istražuje se i sastanak u jednom vašingtonskom hotelu 5. januara, gde su planirani načini da se ponište izbore. Na tom skupu bili su Miler, Stiv Benon i Rudi Đulijani.

„Komitet mora da zna svaki detalj o njihovim naporima da ponište izbore, uključujući i sa kim su razgovarali u Beloj kući i u Kongresu, kakve su veze imali sa skupovima koji su eskalirali u nerede, i ko je sve to platio", naveo je predsedavajući Beni Tompson u svom saopštenju.

Tompson je najavio da komitet očekuje da svi svedoci sarađuju u njegovoj istrazi kako bi se „pomoglo da se više nikada ne dogodi ništa poput 6. januara".

Pre manje od tri nedelje, Predstavnički dom je izglasao da se Banonovo odbijanje da se povinuje pozivu za predaju dokumenata komitetu i da se izjasni, smatra nepoštovanjem Kongresa. Benon je zbog toga uhapšen, odnosno sam se predao.

Rezulat ovih istraga može znatno da omete Trampa u njegovom novom pohodu ka Beloj kući. Nedavna anketa Pju centra pokazala je da, dok dve trećine republikanaca u SAD želi da Tramp ostane „glavna politička ličnost", manje od polovine želi da se on kandiduje za republikansku predsedničku nominaciju treći put.

To je ono što je Džonatan Martin iz Njujork tajmsa nazvao biračkom jedinicom „zlatni sat" - deo stranke želi da zahvali Trampu na njegovoj službi, a zatim da ga odvede u penziju uz sjajan poklon i tapšanje po ramenu. 

Drugi Trampov mandat

Anketa Rojters/Ipsosa objavljena 21. maja pokazala je da samo 28 odsto republikanaca smatra da Tramp ne bi trebalo da se kandiduje za predsednika 2024. godine, dok 63 odsto republikanaca kaže da su mu poslednji izbori ukradeni. Istovremeno, Trampova podrška u široj javnosti je anemična. On je krajem aprila bio na 32 odsto odobravanja i 55 odsto neodobravanja među odraslima u anketi NBC-a.

Ovi brojevi sugerišu da bi Tramp mogao da bude u poziciji da dobije republikansku nominaciju, ali i da izgubi izbore za 3 i po godine, kako je konstatovao jedan bivši operativac Trampove kampanje.

Ali, od Trampovih pristalica stižu pretnje, a neki od njih flertuju i s pravim državnim udarom. Drugi smatraju da je moguć čak i građanski rat. Sve to u Americi zvuči kao ideologija krajnje marginalnih grupa. Ali nije tako, nego je reč o samom srcu američkog kapitalizma.

Dok kongresmeni upozoravaju: „Američka demokratija je u plamenu", Tramp sve čini da njegov povratak bude sličan božjoj objavi. „Ovde nije reč o tome da su meni pokradeni izbori, nego o tome da je vama oduzeta zemlja", poručuje Tramp svojim pristalicama. To što će je dobiti nazad, nije malo za sledbeništvo proroka koji bi ponovo da vaskrsne u Beloj kući, koju smatra jedinim pravim mestom za sebe.

Ako Bajden i Tramp ponovo ukrste koplja, neće to biti samo još jedan izborni spektakl kakav Amerika želi, nego ima sve šanse da se pretvori u fatalnu pretnju za američku demokratiju.