Из архиве Радио Београда

Емисију посвећујемо виолинисткињи Ферн Рашковић. Слушаћете Концерт за виолину и оркестар Витомира Трифуновића и Концерт за виолину и оркестар Стјепана Шулека.

Својим уметничким и педагошким радом Ферн Рашковић деценијама је заузимала истакнуто место у домаћој музичкој култури. Делујући као солисткиња и као камерна музичарка, својим радом, у току друге половине прошлог века, обележила је историју домаћег извођаштва, репрезентујући га у најбољем светлу у земљи и у свету.

Ферн Рашковић рођена је 1946. године у Београду, а студије на Музичкој академији започела је са свега шестнаест година. Иако је на сцени била од своје седме године, током студирања привукла је пажњу домаће музичке критике виртуозним овладавањем најзахтевнијих дела писаних за виолину.

Након дипломирања, Рашковићева се четири године усавршавала код Давида Ојстраха на Конзерваторијуму у Москви. Две године по повратку из Русије, започела је свој педагошки рад на Музичкој академији у Београду. Истовремено, наставила је да развија успешну каријеру, током које је освојила читав низ значајних домаћих и међународних признања. Издвајају се бронзана медаља на Међународном конкурсу у Женеви, одржаном 1970, као и награда Удружења музичких уметника Србије за најуспешније извођачко остварење 1976. године. У образложењу жирија, који је једногласно донео одлуку, између осталог је речено да је „Ферн Рашковић ушла у наш музички живот с изузетним талентом, којим је природно обдарена, и са изузетном спремом за свој уметнички позив који је постигла неуморним радом. Њене интерпретације одликују се студиозношћу и понирањем у садржину дела, а све њене концерте музичка критика оценила је суперлативима. Награда је везана за извођење Концерта за виолину и оркестар Витомира Трифуновића". Образложење жирија пренео је дневни лист Политика 22. новембра 1977. године.

Важан аспект професионалног деловања Ферн Рашковић, који је обележио њену извођачку праксу, било је оснивање дуа у којем је наступала са супругом, пијанистом Арбом Валдмом. Овај дуо је био познат нашој и светској јавности по несвакидaшњој сензибилности и тонској изражајности као и осећајем за игру контраста, који су красили њихове наступе.

Говорећи о свом приступу интерпретацији, Ферн Рашковић, у интервјуу за лист НИН, који је објављен 5. јануара 1964. године, изјавила је да не воли „виолинисте који су крути и тврди, само техничари, пошто се зна да је сваки виолиниста природно музикалан - техника му само служи", закључила је уметница.

У фоно архиву Радио Београда налазе се тонски записи интерпретација Ферн Рашковић, углавном дела југословенских аутора. Један од њих је и снимак Концерта за виолину и оркестар Стјепана Шулека, са концерта одржаног средином маја 1980. године у Загребу. О овом наступу наше виолинисткиње, у чланку под називом „Из концертних дворана" Јагода Мартинчевић-Липовчан истиче да, захтевну и зналачки писану соло деоницу, Рашковићева изводи у стилу и на начин великих гудачких мајстора. „Живим темпераментом, с изврсно израђеном техником, а посебно истанчаном лирском фразом... Ферн Рашковић је много учинила да мајсторско складатељско перо Стјепана Шулека у овом дјелу дође до пуног изражаја", речи су Јагоде Мартинчевић-Липовчан, објављене у загребачком дневном листу Вјесник, 21. маја 1980. године.

Уредница емисије Марија Шекуларац

 

број коментара 0 Пошаљи коментар