Уметност интерпретације – Клаудио Арау

У вечерашњој емисији чућете како пијаниста Клаудио Арау изводи Етиде опус 10 и опус 25 Фредерика Шопена.

Шопенове Етиде Арау је снимио 1956. године у моно техници, да би 1987. године И-Ем-Ај поново издао ремастеризоване снимке на компакт-диск издању. Ремастер је одлично изведен, тако да тонска боја и дубина одмах препознатљиво асосцирају на Арауа и његов пијанизам. Техничка спремност по којој је Арау био надалеко познат долази до изражаја у свим аспектима пијанистичке арикулације – од одмерене употребе десног педала која даје фактурну прегледност етидама до самог механичког виртуозитета који је увек слуга експресивној идеји композиције. Арау такође, показује врло самосвојно коришћење рубата – важног поступка у свирању Шопенове музике, који дозвољава да партитура изражајно дише.

Занимљиво је напоменути да је оба сета етида Клаудио Арау снимио и као млад пијаниста 1928. и 1929. године, а да снимак из 1956. даје добар преглед развоја који је пијанизам овог уметника прошао у међувремену. Темпа су генерално спорија, али је на пример вођење гласова, посебно у левој руци, прецизније и фокусираније. Екстерни виртуозитет је заменила рефлексивност и објективност у приступу материјалу, чиме Арау на одређени начин показује своју међашку позицију: романтичар по образовању и репертоару, у зрелости показује окретање као објективизму који је једна од важних тековина пијанизма XX века.

Уредница Ксенија Стевановић