Читај ми!

Имагинарни пејзажи

Најновији албум „Ове чини могу се певати над раном” (These Charms May Be Sung Over A Wound) британског експерименталног музичара Ричарда Скелтона који је 28. септембра објавио лејбл Phantom Limb из Брајтона.

У протеклих шеснаест година Скелтон је развио свој карактеристични препознатљиви рукопис, базиран на дрон структурама проистеклим из звука гудачких инструмената и клавира који урањају у слојеве шумова изграђених уз помоћ деградације акустичких извора и специфичне примесе теренских снимака, односно звучне мапе одређене географске локације. Овај поступак Скелтон описује као евокaцију и рефлексију о процесу пропадања и трансформације природног света који нас окружује. Као резултат настаје интензивна, звучно засићена и афективно изразито меланхолична музика.

На свом новом албуму који представљамо у емисији, Скелтон се у потпуности одрекао акустичких инструмената и посветио истраживању чисто електронских звукова, како оних компјутерски модификованих, тако и и оних насталих уз помоћ аналогних синтисајзера. И поред потпуно другачијег звучног резултата, основне теме Скелтонове музике остају – огољени и пусти географски простори, древни митови, глацијални процеси, уз додавање магијског концептуалног оквира изрицања чини. Међутим, брисањем органске димензије своје музике, Скелтон своје звучне "чари" ставља у контекст хладног, мрачног и напуштеног света, какве постиндустријске сутрашњице, која музички више подсећа на "power ambient" Бена Фроста, Тима Хекера или неких од рецентних радова Лоренса Инглиша.

Ипак, Скелтонова јака страна су комплексне људске емоције попут анксиозности, повлачења и туговања, те у том смислу албум Ове чини могу се певати над раном ипак оставља потпуно другачији утисак од остварења горе поменутих уметника. Нумере које ћете чути су интимније, на први поглед футуристичке, али у ствари везане за садашњи тренутак конфузије, изолације и друштвеног колапса, у којем се једино још можемо ослонити на ефемерну природу звука као моћног терапеутског средства које штити наше све крхкије постојање. Тако је и осмишљен имагинарни наратив албума који читамо из наслова појединачних композиција – попут Ово се може користити за ујед змије, за оне који су обамрли или који не могу да умру, за унутрашњу рану или за сва прочишћења. У том погледу Скелтон прави "звучну панацеју" за наше доба и за наше тренутно стање.

Уредница Ксенија Стевановић