Читај ми!

Музика вива

Ретроспектива 27. Међународне трибине композитора

Представљамо дела аутора млађе генерације која су изведена у оквиру овог фестивала, 2018. године. Чућете композиције Ане Казимић, Мире Милосављевић, Милане Милошевић, Југа Марковића, Лазара Ђорђевића и Владимира Кораћа.

Композиција Auroriel Ане Казимић (1985) написана је на иницијативу Aurora Fine Arts фестивала, а премијерно је изведена у августу 2017. године у Стокхолму. Поруџбина је захтевала једноставност и лични израз у композицији за један инструмент, у овом случају клавир. Дело је потом изведено још неколико пута у Шведској и Аустрији, а на Међународној трибини композитора, било је премијерно представљено публици у Србији. Ана Казимић је иначе дипломирала композицију на Академији уметности у Новом Саду, а потом је завршила и докторске студије на Факултету музичке уметности у Београду у класи Зорана Ерића са плесном фантазијом Muerto de amor у којој је спојила своје искуство врсне плесачице и кореографа са савременим музичким изразом. 

Дело Homo Ludens Мире Милосављевић (1993) посвећено је идеји "игре" која је истовремено израз слободе за човека, али је ограничена правилима. Композиторка, пратећи ову логику ствара своју, како наводи "мелодијску игру", која увек остаје органичена хармонским блоковима и троставачном формом. Мира Милосављевић, налази се на докторским студијама на Факултету музичке уметности у Београду у класи Зорана Ерића. Учествовала је на радионицама при Музичким данима у Донауешингену и Музичкој недељи Гаудеамус у Утрехту.

Дело Умбра Владимира Кораћа (1986) писано је за контрабас и хармонику и инспирисано је унутрашњим делом сенке, где је извор светлости комплетно блокиран оклузивним телом. На тај начин, како то аутор наводи, посматрач може доживети потпуно помрачење. Владимир Кораћ се у својим композицијама бави дугим трајањима и постепеним развијањем звучних потенцијала, инспирисаним могућностима електронске музике, као и феноменима природе и космоса који често превазилазе непосредну људску спознају. 

Композицију Toomač написала је Милана Милошевић (1992) за електронику, клавир, флауту и обоу 2017. године. Ова млада ауторка дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду где се налази на докторским студијама у класи Светлане Савић. Добитница је признања за студентске композиције, а ове године је победила и на конкурсу Неда Деполо Радио Београда 2 за креативни допринос радио изразу за своје радиофонско остварење Ка облацима. Добитница је награде из фонда Стеван Христић за најбоље оцењени дипломаски рад. 

Квази соната Лазара Ђорђевића (1992) настала је у сарадњи са виолончелистом Немањом Станковићем чију ћете интерпретацију и чути у емисији. Сам назив дела, Квази соната, потиче из формалних решења композиције чије контуре асоцирају на опште одлике сонатног циклуса у једном ставу. Може се рећи да ова композиција представља спој традиционалних формалних решења и нових изражајних средстава, у смислу проширене технике извођења на виолончелу. Лазар Ђорђевић се тренутно налази на докторским студијама у класи Зорана Ерића на Факултету музичке уметности у Београду и последњих година развија живу композиторску активности. 

Остварење motherTongue компоновао је Југ Марковић (1987) који своју каријеру успешно развија и у међународним оквирима. У свом поетичком поступку овај аутор отворено приказује моделе и узоре који га обликују. Како то сам Марковић каже „већина музике коју страствено волим, током компоновања новог дела нађе начина да провири напоље, наравно кроз филтер субјективности и личног сензибилитета". У том погледу motherTongue је ауторов омаж француском спектралисти Жерару Гризеу, као и његовом афинитету спрам музике Мориса Равела. У партитури су цитирани делови из Гаспара ноћи и Гудачког квартета, али реконтекстуализовани и уграђени у музички ток, у којем постоје и скривени слојеви традиционалне спрске музике на које наслов композиције Матерњи језик донекле указује.

Уредница Ксенија Стевановић.