Читај ми!

Светске музичке позорнице

Дела Волфганга Рима (Sostenuto), Мориса Равела (Клавирски концерт у Ге дуру) и Сезара Франка (Симфонија у де молу, опус 48). Краљевским Консертхебау оркестром диригује Ален Алтиноглу. Солиста је пијаниста Жан-Ив Тибоде. Снимак је са концерта одржаног 8. марта ове године у главној сали дворане Консертхебау у Амстердаму.

Када је на фестивалу савремене музике у Донауешингену 1974. године премијерно изведена композиција Morphonie, започела је Римова афирмација и значајан композиторски успех на сцени савремене европске уметничке музике. Његова рана дела, у којима је комбиновао савремену технику са емоционалном волатилношћу својственој поједним делима из пера Густава Малера и раног експресионистичког опуса Арнолда Шенберга, критичари су препознали као револт према авангарди Пјера Булеза и Карлхајнца Штокхаузена (у чијој је класи студирао 1972. и 1973. године). Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XX века, име Волфганга Рима је довођено у директну везу са покретом немачких композитора који је назван Нова једноставност, иако су у његовом музичком језику и даље били уочљиви елементи експресионизма под утицајем Луиђија Нона, Хелмута Лахенмана и Мортона Фелдмана. Данас, опус овог композитора броји преко стотину остварења обухватајући симфоније, камерна и музичко-сценска дела, концертантну и вокалну музику.

Иначе, како истичу програмски уредници концерта који репродукујемо у вечерашњој емисији, Римова композиција Sostenuto представља „емоцијом набијену музику" која обилује савременим звуком, али не крије ни своју блиску везу са остварењима Роберта Шумана, Густава Малера и других аутора XIX века. Дело је писано по поруџбини Концертхебау оркестра и премијерно изведено на овом концерту.

Уредница Ирина Максимовић Шашић