Читај ми!

Рефлексије

Артур Каплан: Да ли је искорењивање болести етички оправдано?

Након искорењивања великих богиња, као једног од највећих тријумфа медицине XX века, здравствене организације на националном и међународном нивоу почеле су да разматрају могућности за искорењивање и других заразних болести, попут дечје парализе.

Стога, по речима биоетичара Артура Каплана, на први поглед изгледа непристојно питати се, усред тријумфа јавног здравства, које је многе људе сачувало од смрти и инвалидитета, да ли је искорењивање болести етички оправдано. Ипак, не оспоравајући да за неке болести искорењивање може имати смисла, за неке друге, као што су полиомијелитис, мале богиње, заушке или маларија, можда не би требало да се превише уздамо у сан о искорјењивању. Према његовом мишљењу, најбоље што се може учинити јесте да тежимо ка њиховој елиминацији или контроли, а не ка искорењивању, и да се надамо да ће нам политика, ратови, климатске промене, економија и етика омогућити да догурамо тако далеко. Зато он сматра да је од пресудног значаја да све стране које су тренутно умешане у напоре или планове који укључују искорењивање болести преиспитају своју реторику и своје циљеве, како се у будућности не бисмо суочили с нежељеним последицама.

Овај критички есеј, изворно објављен у 373. броју часописа „Лансет" 2009. године, превела је с енглеског Ивана Вујановић.

Спикерска интерпретација текста: Душица Мијатовић
Уредник: Предраг Шарчевић