Читај ми!

Имагинарни пејзажи

Остварења „Накит за оплакивање” Џули Карпентер познатије као Лес Белс и „Небеса” Дина Спилутинија. Ови албуми деле интересовање за простор у којем се преплићу ритуал, туговање, вера и однос према смрти.

На почетку ћемо представити нумере са остварења Mourning Jewellery (Накит за оплакивање) које је америчка музичарка Џули Карпентер издала под својим псеудонимом Лес Белс. Наслов албума, које је у септембру објавила кућа Kranky, указује на праксу ношења накита као форме туговања за вољеном особом. Неке од првих примера оваквих украса-успомена проналазимо у XIV веку, а посебно су били у употреби током XVIII и XIX века, првенствено у викторијанској Енглеској. Наиме, сама краљица Викторија је на овај начин исказивала жалост за својим мужем Албертом. Ово нису били раскошни комади накита – већином се радило о једноставнијем прстењу, брошевима, привесцима у којима је доминирао оникс, ахат, калцедон или неки други полудраги камен црне боје, односно техника емајлирања и интарзија, док је у богатијим варијантама коришћен и бисер.

Џули Карпентер ствара богату звучну таписерију састављену од снимака људског гласа и конверзација, звукова синтисајзера и гудачких инструмената, која у себи носи дух готово барокне ламентације, обраћајући се притом својеврсној мистичности постојања, кроз контемплацију о губитку и утехи.

Издање Небеса аустријског електроничара Дина Спилутинија 2019. године објавио је лејбл Editions Mego. Овај уметник који је у досадашњем раду био окренут психолошких стањима попут депресије и меланхолије, овај пут се обраћа теми смрти и свог односа са њом. Већина нумера је изведена из звука оргуља локалне цркве коју посећује Спилутинијева мајка и инспирисана је како то аутор наводи техником тинтинабула Арва Перта. Ипак, сам резултат албума Небеса није пертовски. Напротив, највише подсећа на неке од карактеристика „пауер амбијента” његовог земљака Кристијана Фенеса или Тима Хекера, у коришћењу дисторизираних мелодија и снажне, засићене, електронске вертикале. У том погледу, можда се можемо се сложити са оценом писца уводног текста за албум Едварда Третована, да је пред нама дело „савремене црквене музике”, у својој заинтересованости за трансценденцију и готово анксиозну спиритуалност човека из епохе касне модерности.

Уредница Ксенија Стевановић