Савремена српска музика

Одабране композиције Ане Гњатовић

Ова уметница, рођена 1984. године, студирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Милана Михајловића, да би потом на овој високо-школској установи 2017. одбранила докторски уметнички пројекат, реализован под менторством Срђана Хофмана. Још током студија, почела је да похађа мајсторске радионице композиције и импровизације, сарађујући, између осталих, са композиторима попут Жоржа Апергиса, Хаје Черновин, Брајана Фернихауа, Беата Фурера, Луја Андрисена, Георга Фридриха Хаса и Ивана Феделеа. Од 2011. године запослена је као наставник у звању доцента, а од 2017. ванредног професора за ужу теоријско-уметничку област Анализа музичког дела на Факултету уметности Приштина – Звечан Универзитета у Приштини. Ангажована је и на програму докторских студија Центра за интердисциплинарне студије Универзитета уметности у Београду.

Дела Ане Гњатовић извођена су широм Европе, у САД, Израелу и Јапану, а била су на програмима фестивала као што су Међународна трибина композитора, Мокрањчеви дани, КоМА, Међународни фестивал „Чембало – жива уметност”, Међународни фестивал харфе, Вратиславиа кантанс, Culturescapes, Валонски фестивал, Међународни музички фестивал у Анкари и други. Њене композиције освајале су значајна признања, као што су награда Јосип Славенски Факултета музичке уметности у Београду, затим награда Летње академије Праг – Беч – Будимпешта, признање на Такмичењу за композиторе Пре-арт, да поменемо неке од њих.

Поред компоновања и педагогије, Ана Гњатовић се бави и организацијом концерата савремене музике. Оснивач је и вишегодишњи организатор Фестивала КоМА који се одржава сваке године у Београду. Поред ове манифестације, била је иницијатор и организатор других пројеката којима је промовисано стваралаштво најмлађе генерације композитора, као и сарадња између домаћих и аутора из земаља попут Немачке, Пољске, Литваније и Ирске.

Када је реч о композиторском раду, Ана Гњатовић је посвећена пре свега акустичкој и електро-акустичкој музици. Поред тога, у њеним радовима је често присутно проширивање изражајних и извођачких пракси, коришћењем различитих објеката, или њиховим комбиновањем са говором, плесним покретом или видео радовима. Њена солистичка дела обухватају композиције за чембало, харфу, хармонику, виолончело, као и више дела за клавир или клавир и електронику, док се у камерним остварењима примећује тенденција комбиновања необичних звучних парова, било да је реч о комбинацијама попут виоле и харфе, или хармонике и харфе, или посезања за историјским саставима као што је "барокни квинтет" за гудаче и чембало. У опусу ове ауторке се налазе и дела за велике саставе, попут симфонијског оркестра, а једно од тих дела, композиција Game of Life (Игра живота), одабрана је на конкурсу Музичке продукције Радио-телевизије Србије и премијерно изведена 2018. године. Посебно место у опусу ове уметнице заузимају вокална дела, пре свега њен докторски уметнички пројекат Фонације у којем се бави поетским интерпретирањем проширених техника вокализације.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић