Вокализа

Као вежба из солфеђа или вежба из технике певања и дисања, вокализа је била помоћно педагошко средство за образовање певача.

Почетком 19. века, са развојем оперског белканта, у обичај су ушле посебне мелодичне вежбе са клавирском пратњом које су већ биле на пола пута до уметнички вредне музике. Тако су се певачи, осим техници свог заната, учили и фразирању, изражајности и карактеролошким финесама као експертским тајнама своје професије. Неки композитори су се тада досетили да овај педагошки манир уведу у уметничко стварање, те су написали вокализе чија је основна карактеристика био - недостатак текста. Остали су само вокали (самогласници), па отуда и назив овог поджанра соло песме или хорске композиције. У емисији Време музике слушаћете како се постепено дошло до вокализације, у остварењима Хендла и Моцарта, а потом и концертне вокализе из пера Сен Санса, Рахмањинова, Вила-Лобоса, Равела, Прокофјева и Глијера.

Емисију уређује и води Зорица Премате.

број коментара 0 Пошаљи коментар