Betoven i politika

U petoj, poslednjoj emisiji tematskog ciklusa u kome opus Ludviga van Betovena sagledavamo u kontekstu političkih događaja koji su obeležili njegovo doba, slušaćete vokalno-instrumentalne kompozicije ovog autora i Fransoa-Žozefa Goseka.

Među kompozitorima koji su, u kontekstu Francuske buržoaske revolucije, pisali prigodna vokalno-instrumentalna dela, vodeće mesto pripada Fransoa-Žozefu Goseku. Već 1789. godine Gosek je napustio Parisku operu kako bi rukovodio orkestrom Nacionalne garde, odigravši ključnu ulogu u artikulaciji novih muzičkih formi koje su bile namenjene veličanju revolucionarnih promena i koje su se najčešće izvodile na svetkovinama na otvorenom. Gosekove partiture ovog tipa prepoznatljive su po izrazito hromatskom idiomu i neobičnoj i bogatoj instrumentaciji. U svom „lirskom divertismanu" Trijumf Republike, iz 1793. godine, Gosek je ovekovečio pobedu u Bici kod Valmija, u kojoj je francuska vojska sprečila ofanzivu nemačke rojalističke koalicije koja je imala za cilj da zaustavi buržoasku revoluciju.

U toku Bečkog kongresa Betoven je napisao nekoliko opusa u kojima je eksplicitno slavio pobedu saveznika i koja su u toku kongresa često izvođena zajedno sa njegovim opusima u žanrovima apsolutne muzike, poput simfonija, što je odlučujuće doprinelo uspehu njegovih dela. Centralno mesto među ovim kompozicijama zauzima kantata Trenutak slave, koja je pisana za samo otvaranje Bečkog kongresa i premijerno izvedena na koncertu 29. novembra 1814. godine. Tekst kantate, čiji je autor Alojz Vajsenbah, direktno se obraća učesnicima kongresa kao pobednicima. Delo se sastoji iz uvodne horske numere, rečitativa i arije sa horom, kavatine, kvarteta, te završnog hora. U vidu alegorijskih likova pojavljuju se „genije", „prorok", „Beč" i „narodni vođa".

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić