Majstori baroka – Jan Dismas Zelenka

Predstavićemo duhovne kompozicije Jana Dismasa Zelenke – Mizerere, De profundis i Rekvijem, u izvođenju ansambla Il Fondamento pod upravom Paula Dombrehta.

Jan Dismas Zelenka je bio najveći češki kompozitor prve polovine XVIII veka, a po karakteristikama svog opusa svrstao se u red velikih majstora poznog baroka, rame uz rame sa Johanom Sebastijanom Bahom, Georgom Fridrihom Hendlom i Antonijom Vivaldijem. Velika individualnost Zelenkinog stila je prepoznatljiva, a pritom teško predvidiva i emotivno snažna. U svojim delima on ujedno anticipira muzički jezik koji će uslediti za barokom, a sa druge strane koristi neke arhaične forme i izraze, unutar kompleksnog polistilističkog postupka. Ove karakteristike dolaze do punog izražaja u Mizereru u ce molu, čiju posebnost čini to što je centralni stav ovog dela napisan na osnovu četvoroglasnog instrumentalnog ričerkara Đirolama Freskobaldija objavljenog u zbirci Fiori musicali 1635. godine. Adapatacija starijeg dela u novu kompoziciju posve je osobena, a smatra se da je Mizerere prvi put izveden 8. aprila 1737. godine u Drezdenu gde je Zelenka bio uvaženi dvorski muzičar i kompozitor. 

De profundis u de molu Zelenka je napisao 1724. godine u spomen na svog oca, a potom izveo u Dvorskoj kapeli u Drezdenu. Inače, otac kompozitora, Jirži Zelenka, je bio kantor i orguljaš u crkvi u mestu Lounjovicama, u centralnoj Češkoj. Muzičko preplitanje zvuka tri trombona i tri basa je originalno muzičko rešenje evokacije ljudske duše koj iz „dubina viče ka Gospodu” kako glasi, prvi stih 130. psalma „De profundis”. 

Rekvijem u ce molu je komponovan 1732. godine za redovno, godišnje obeležavanje smrti austrijskog cara Jozefa I, inače oca Marije Jozefe Austrijske koja je bila supruga Avgusta III, elektora Saksonije i kralja Poljske, u čijoj službi je radio Jan Dismas Zelenka. U ovoj kompoziciji pronalazimo odlike bečkog crkvenog stila, a kako je služba bila strogo ograničena na sat vremena, kompozitor je imao oko četrdeset minuta za čistu muziku, te je koristio izuzetno ekonomičan i precizan kompozicioni postupak. Muzikolozi primećuju da je tako uspeo da napravi efektivan Dies Irae u koji je smestio sve strofe ove poznate sekvence u kratku i preglednu formu koja traje nešto više od jednog minuta. 

 

Urednica Ksenija Stevanović