Čitaj mi!

Naučni skupovi

Čemu estetika? – govore Goran Vujkov i Anja Cmiljanović

U emisiji Naučni skupovi možete slušati izlaganja sa druge konferencije Omladinske sekcije Estetičkog društva Srbije pod nazivom „Čemu estetika?”, koja je održana 17. oktobra u Novom Sadu. Na početku emisije pratićete izlaganje Gorana Vujkova „Estetika kao nečista savest filozofije: mogućnost jedne nauke o pojedinačnom”, a potom izlaganje Anje Cmiljanović „Estetika kao logika čulnosti”.

Razumevajući estetiku u njenom tradicionalnom ključu – iz perspektive njenog osnivača Baumgartena, Goran Vujkov prikazuje na koji način fundamentalna mesta jedne nauke bivaju dovedena u pitanje. Problem zasnivanja same nauke, problem estetskog iskustva, percepcije, ontološkog karaktera umetničkog dela, kao i brojna druga pitanja se nužno moraju iznova postavljati. Na osnovu samog karaktera onog estetskog, koje je usko vezano za partikularno, konkretno, neponovljivo i jedinstveno, potvrđuju se polazne pretpostavke o estetici kao „nemogućoj” nauci. Shodno tome, autor će rasvetliti problemski karakter navedenih odredbi i ponudiće mogućnost pristupa samim estetskim fenomenima, uz nastojanje da na tradicionalne estetičke probleme odgovori u savremenom ključu, oslanjajući se na metodske pristupe fenomenološke estetike, prevashodno na fenomenologije Nikolaja Hartmana, Romana Ingardena i Martina Hajdegera. Cilj izlaganja je se da pokaže na koji način pitanje „Čemu estetika?” upravo implicira nužnost takve discipline kao što je estetika kao nauka o pojedinačnom.

*     *     *

Da bi rasvetlila određene aspekte pitanja čemu estetika, Anja Cmiljanović se osvrće na sam početak estetike kao filozofske discipline, odnosno na stavove njenog osnivača Aleksandra Baumgartena. Pod uticajem Lajbnica i Volfa, Baumgarten zasniva estetiku kao svojevrsnu logiku čulnosti. No, pod logikom čulnosti, čulnog opažanja, Baumgarten ne podrazumeva primenu zakona iz sfere razuma (logičkih zakona) na čulnost, već nastoji da iz same čulnosti izvuče princip njene zakonitosti. Čulnosti je potrebna disciplina koja će pružiti strukturu čulnom saznanju, kao što logika to radi u domenu razumskog saznanja. Na taj način Baumgarten, imajući u vidu pojam logike čulnosti, ne samo da rehabilituje čulno saznanje kao saznanje, već i vraća čulnosti relevantan status u okviru čovekovih duševnih moći. Vraćanjem čulnosti na poziciju humaniteta, ovako shvaćena estetika za svoj glavni cilj, odnosno svrhu, ima usavršavanje čoveka. Polazeći od čulnosti, čovek sam sebe oblikuje, može da postane savršeniji uz pomoć estetskog iskustva koje je iskustvo lepog sa obzirom na umetničko delo, zaključuje autorka.

Urednica emisije Tanja Mijović.