Čitaj mi!

Svetske muzičke pozornice

Reprodukovaćemo snimak koncerta koji su violista Lorens Pauer i pijanista i kompozitor Rajan Viglsvort održali 9. novembra prošle godine u Vigmor holu u Londonu, bez prisustva publike, a koji smo dobili posredstvom međunarodne razmene članica Euroradija. Na programu su bila ostvarenja Džona Daulenda, Bendžamina Britna i Johanesa Bramsa, kao i svetska premijera Viglsvortovih Pet valcera.

Najpre ćemo čuti Daulendovu kompoziciju za solo violu If My Complaints Could Passions Move, (Ako bi moja nezadovoljstva mogla da pokrenu strasti) koju će svirati Lorens Pauer. Nakon toga sledi i Britnovo ostvarenje Lakrime, opus 48, sa podnaslovom Refleksije na Daulendovu pesmu, iz 1950. godine. Ovih deset varijacija Britn je pisao upravo na Daulendovu kompoziciju, za uglednog škotskog violistu Vilijama Primrouza, člana Londonskog gudačkog kvarteta. Primrouz je bio jedan od najvećih virtuoza svog doba, što potvrđuju i njegove transkripcije Paganinijevih dela. Inače, u ovom Britnovom delu okretna, senovita i, na momente, sablasna deonica viole na različite načine dočarava tugu: od mirnog i prigušenog tona do uznemirenog, dok, kako ističu kritičari „užurbana deonica klavira luta oko žustre viole kao da je postepeno potčinjava".

Nakon toga sledi premijerno izvođenje Pet valcera koje je Rajan Viglsvort komponovao u martu, tokom prošlogodišnjeg lokdauna u Londonu i koje je posvetio svom sinu. Prema njegovim rečima „Kada imate veliku radost kao što je to bio slučaj u januaru kada mi se rodio sin, a usled pandemije se sve dnevne, radne rutine promene, potrebno je da svoju pažnju preusmerite i da balansirate između najvažnijih životnih uloga – oca i profesionalnog rada, koji se, prilično usporio... Ponovo sam se vratio klaviru i uživao u komponovanju... bila je to moja dnevna igra, a ne rad u kojem je potrebno ispoštovati rokove”, reči su Rajana Viglsvorta. Valcere je kompozitor počeo da piše inspirisan imenima svog sina – Rafael Tomas Piter – a kada je dogovoren nastup sa Lorensom Pauerom, i po porudžbini Vigomor hola, došao je na ideju da ih aranžira za violu i klavir.

Poslednja tačka na koncertu bila je Sonata u ef molu za klarinet i klavir, opus 120/1 Johanesa Bramsa, u aranžmanu za violu i klavir. Prvu i drugu sonatu iz ovog opusa slavni nemački romantičar komponovao je 1894. godine i posvetio ih virtuoznom nemačkom klarinetisti Rihardu Milfeldu, koji je, inače, bio inspiracija i Gustavu Jeneru, Bramsovom učeniku.

Sonate za klarinet iz opusa 120 pripadaju kasnoj kompozitorovoj stvaralačkoj fazi, u kojoj je otkrio lepotu zvuka i tonskih boja klarineta. Ova, poslednja kamerna ostvarenja iz Bramsovog opusa, smatraju se remek-delima za klarinet, a kompozitor je načinio aranžmane za violu i klavir.

Urednica Irina Maksimović Šašić

broj komentara 0 pošalji komentar