ponedeljak, 18. feb 2019, 10:55

Srpski na srpskom

U zgradu nam se doselio novi komšija, odmah na spratu iznad. To je jedan harizmatičan, mlad čovek, uvek pristojan i nasmejan, pa još i umetnik – svira violinu. Kako sam se samo tome obradovao! Svako ima neku svoju žicu koja ga transportuje u neki daleki svet snova, a za mene su to žice violine. Pa možete zamisliti kako su mi prvi dani u susedstvu novog komšije započinjali čarobno, sa Čajkovskim ili Mendelsonom uz jutarnju kafu. A onda su se našem talentovanom komši zaređali veliki koncerti, pa je počeo da vežba po ceo dan. I po celu noć.

Njegove su me žice transportovale hiljade kilometara daleko od snova, a jutarnja kafa pretvorila se u jutarnje kafe. I komšije u stanu pored su se žalile na besane noći, ali obzirom na to da nam se mladi komšija svima dopadao, niko nije hteo da ga opomene. Kako mlađi ne vole od starijih da čuju onu čuvenu Ma sve je to mlado i nezainteresovano, tako ni mi malo stariji ne volimo da ispadamo mrgudi i džangrizala. Zato smo odlučili da mu napišemo anonimno pismo vezano za situaciju. Pošli smo tako jedno veče, kad smo čuli da je tu, još jedan komšija i ja, da mu dostavimo kovertu sa ljubaznom opomenom na prag.

- Čekaj me ti iza - rekoh - a ja ću da ostavim pismo ispred i da pozvonim, pa ćemo brzo da zbrišemo.

Autor teksta - Jelena Vujković, student (Srpski jezik i književnost, Filološki fakultet, Beograd)

Glumac: Feđa Stojanović

Urednik i voditelj: Mirjana Blažić