Politički dokumentarac

"Vladalac" i "Progon"

U doba filmske nevinosti, sinonim za dokumentarac kod nas je uglavnom bio Petar Lalović, čovek koji je pravio priče o uzbudljivosti prirode ili o njenim zakonima kojih nije pošteđeno ni ljudsko društvo. U ovom veku, posle „Farenhajta", Majkl Mur je postao globalni sinonim nadolazećeg političkog dokumentarca.

U oba slučaja zajednički je entuzijazam. Dokumentarni film, tvrde autori, u principu nastaje i počiva na entuzijazmu. To je možda i najbolja mera njegove autentičnosti, poruka i vrednosti.

U proteklih desetak dana nekoliko političkih dokumentaraca osvojilo je naše televizije i društvene mreže. Najpre se pojavio „Vladalac" 1 i 2, zatim „Amfilohije: Svjedok božije ljubavi" a preksinoć „Progon". Tim povodom o političkom dokumentarcu, njegovoj prirodi, angažmanu i vrednostima za Rečeno i prećutano govore filmolog, dramaturg i reditelj Božidar Zečević i Filip Švarm, novinar i autor više dokumentarnih filmova sa političkim temama.

Autor emisije je Radovan Pantović.

broj komentara 0 pošalji komentar