Istorija „Pesme Evrovizije“ - prvi deo

Počeci „Pesme Evrovizije“ – od radijskog prenosa do kolor televizije

Posle 65 godina prvi put smo ostali bez „Pesme Evrovizije“, takmičenja koje „niko ne gleda“, a svi komentarišu, TV programa koji ili volite ili mrzite. Podsećamo vas na nastanak i razvoj muzičkog takmičenja koje je uticalo na Evropu, ali i čitav svet.

Pandemija koronavirusa navela je organizatore „Pesme Evrovizije“ da otkažu ovogodišnje izdanje u Roterdamu, što se dogodilo prvi put od početka održavanja takmičenja 1956. godine.

Ideju o „Pesmi Evrovizije“ pokrenula je Evropska radiodifuzna unija (EBU), koja je nastala 1950. godine sa ciljem da okupi radijske i televizijske emitere Evrope koji bi međusobno razmenjivali sadržaje i informacije.

Sastanak u Monaku 1955. godine na kojem su članovi EBU-a razgovarali o stvaranju panevropskog muzičkog takmičenja koje bi ujedinilo ratom razorenu Evropu, a nadmetanje bi bilo slično muzičkom festivalu u italijanskom gradu Sanremu. Na čelu komiteta za organizaciju novog takmičenja nalazio se Marsel Bezenson, a za prvog domaćina određen je Lugano u Švajcarskoj.

Prvo takmičenje

Premijerno izdanje „Pesme Evrovizije“ održano je 24. maja 1956. u teatru „Kursal“ u pomenutom švajcarskom gradu i znatno se razlikovalo od svih kasnijih takmičenja. Nadmetalo se sedam zemalja – Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska, Holandija i Švajcarska, a svaka zemlja mogla je da pošalje po dve pesme, pa je tako bilo 14 takmičarskih kompozicija.

Prvi „Evrosong“ je bio radijski program, ali se takmičenje emitovalo i na televiziji, za one srećnike koji su u to vreme posedovali TV prijemnik. Snimak takmičenja nije sačuvan, a postoji samo snimak izvođenja pobedničke kompozicije Refrain, švajcarske predstavnice Lis Asije.

Pobednika su birali članovi žirija iz svih zemalja učesnica koji su morali da dođu u Lugano kako bi učestvovali u tajnom glasanju. Sve zemlje su, osim Luksemburga, poslale svoje članove žirija, te je umesto njih glasao žiri iz Švajcarske. Pošto je glasanje bilo tajno, moglo se glasati i za svoju zemlju, što je ostavilo prostora za nagađanje da su upravo ova pravila pomogla domaćinu da dođe do pobede.

Rezultati glasanja nikad nisu objavljeni, a već od narednog takmičenja glasovi članova žirija bili su dostupni javnosti.

Muzičko takmičenje se širi Evropom

Sledeće godine takmičenje je održano u Frankfurtu, u Zapadnoj Nemačkoj. Nagađalo se da je domaćin odabran na osnovu toga što je nemački predstavnik zauzeo drugo mesto u Luganu, ali to nikad nije potvrđeno. Pravilo da pobednička zemlja sledeće godine organizuje takmičenje još nije bilo uvedeno, već je postojala ideja da sve zemlje učesnice u nekom trenutku ugoste evropske muzičare.

Takmičenju u Frankfurtu su se pridružile Austrija, Velika Britanija i Danska. Zbog većeg broja takmičara bilo je potrebno praktičnije rešenje za domaćina. EBU je odlučio da domaćin sledećeg takmičenja bude Holandija koja je pobedila u Frankfurtu i od tada se organizacija festivala uvek nudi pobedniku iz prethodne godine.

Broj takmičara se iz godine u godinu uvećavao, pa je tako na „Pesmi Evrovizije“ 1961. godine u Kanu učestvovalo 16 država, kojima su se te godine priključile Finska, Španija i Jugoslavija, koja je bila jedina komunistička zemlja koja se takmičila.

Prva predstavnica Jugoslavije bila je Ljiljana Petrović koja je izvela pesmu Neke davne zvezde čiji je tekst napisao čuveni Mika Antić, a muziku Jože Privšek. Ljiljana Petrović je u Kanu zauzela osmo mesto.

Presedan ispred Dalijeve skulpture

Tokom šezdesetih godina broj zemalja učesnica se nije mnogo menjao, a prvo takmičenje koje je emitovano u koloru bilo je 1968. godine iz Londona. Takmičenje je održano u „Rojal Albert holu“, a svoju prvu pobedu je ostvarila Španija koju je predstavljala mlada pevačica Masijel sa pesmom La la la.

Evropa se sledeće godine okupila u Kraljevskom pozorištu (Teatro Real) u Madridu, a za dizajn promotivnog materijala i izradu skulpture koja se nalazila na sceni bio je zadužen poznati umetnik Salvador Dali.

Nakon 14 godina takmičenja u Madridu se dogodilo nezamislivo – četiri zemlje koje su se našle na vrhu tabele imale su isti broj poena. Zbog toga što pravilo o određivanju pobednika u ovakvim situacijama nije postojalo, takmičenje održano u Madridu bilo je jedino koje je imalo četiri pobednika – Veliku Britaniju, Francusku, Holandiju i Španiju, koja je postala prva zemlja sa dve uzastopne pobede.

Pošto su četiri zemlje pobedile, postavilo se pitanje ko će biti domaćin sledećeg „Evrosonga“. Velika Britanija i Španija su organizovale prethodna dva takmičenja, pa je EBU doneo odluku da se takmičenje održi u Holandiji ili Francuskoj. Odluka da se „Pesma Evrovizije“ 1970. godine održi u Amsterdamu doneta je bacanjem novčića. 

Zbog nejasnih pravila u vezi sa pobednikom, Austrija, Norveška, Portugalija, Finska i Švedska su odlučile da bojkotuju „Evrosong“ u Amsterdamu, što je dovelo do toga da na takmičenju nastupi samo 12 zemalja – najmanje učesnika od 1959. godine.

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 12. maj 2020, 14:15) - anonymous [neregistrovani]

Песма евровизије

Слажем се са коментаром да се не памте победници од пре 2-3 године и да се те песме не певуше.
Перја, батаци, деколте...шунд. А од музике, по мени, ништа, или ништа значајно. Или ја дуго памтим.
А памтим 1970. годину, био сам основац, али ми и сада дође повремено Серђо Ендриго и његова Нојева барка (арка ди Ное). Предиван рефрен, стара добра времена...

(utorak, 12. maj 2020, 12:41) - Petar Krajic [neregistrovani]

Sramno ponasanje

Svaka cadt tako i treba ono je sramno i jadno da se iko onako ponasa.

(utorak, 12. maj 2020, 10:21) - Matorac [neregistrovani]

Istina

Потписујем овај коментар. Данас се песме гледају, много више него што се слушају. Све је важније од квалитета саме песме. Само перушке и батаци као у мјузик-холовима од пре сто година. У праву је коментатор кад каже да се нико неће сетити победничке песме од пре 2-3 године, нити ће моћи да је запевуши.

(ponedeljak, 11. maj 2020, 23:31) - 1998 [neregistrovani]

ESC fan

Kao neko ko je veliki obozavalac Pesme Evrovizije, zalim zbog toga sto je takmicenje 2020. otkazano. Ali sam se pomirio sa tim, sta da se radi. Inace jako lepo uradjen clanak.

(ponedeljak, 11. maj 2020, 10:12) - anonymous [neregistrovani]

Eurosong

Dok je jos bio festival pjesme i podjedjivalo se i bez engleskog jezika i pjesmama koje se jos uvijek pamte. Danas parada scene i zastava. Moze li se iko sjetiti pobjednicke pjesme od prije 2-3 godine i zapjevusiti?

(nedelja, 10. maj 2020, 15:09) - Дистант Маск [neregistrovani]

Без Евровизије и без свих лепота слободног и нормалног живота

Лепо је и природно што многи мисле да је све оно што из дана у дан губимо од вредности слободног живота, да је све то само привремено, тренутно - до повратка оних лепих и насмејаних дана, до повратка природи, до повратка Евровизије, ...
Али на велику жалост - тога неће бити.
Скоро све позиције врховних аутритета у свету заузеле су персоне које се далеко више баве објашњавајући људима да "повратка на старо више нема", да је природни и нормални живот дефинитивно укинут, него што се баве струкама преко којих су дошли на те позиције. Свака част и поштење изузецима - којих има изузетно мало и који морају да буду тихи ... што тиши.
Ко зна на колико још таласа епидемије до следећег пролећа, колико још мртвих и упропашћених ... Колико потонулих у сиромаштво, беду ... Колико деце без родитеља и колико родитеља без деце ...
Следећег пролећа нећемо морати да држимо дистанцу, биће нас довољно мало да ће дистанца бити загарантована.
Зато уживајмо у сећањима на прошлост, у прелепим хронологијама, биографијама, путописима и надајмо се да ће нас Господар Вируса још дуго заобилазити ...

(nedelja, 10. maj 2020, 14:52) - anonymous [neregistrovani]

Evrovizija

Hvala Vam na odličnom tekstu. Smatram da je Evrovizija takmičenje koje nas svake godine navede da zaboravimo i na probleme i stresove i bar za tih nedelju dana uživamo u muzici iz različitih regiona i neizvesnosti glasanja, koliko god nekada bilo konfuzno. Mislim da bi sada Evropi Evrovizija bila najviše potrebna, obzirom na nastalu situaciju. 99% onih koji pričaju loše o ovom takmičenju nisu ga nikada ni pogledali. Evrovizija će nastaviti da živi, da se unapredjuje i da mnogima bude onaj period godine na koji svi čekaju.

(nedelja, 10. maj 2020, 10:50) - eurofan [neregistrovani]

Hvala

Prelep tekst!