Šaputave devojke Zorice Jevremović

Predstavljanje knjige "Šaputave devojke", Zorice Jevremović, u izdanju RTS Izdavaštva i Centra za medije "Ranko Munitić" održaće se u četvrtak, 30. januara 2019, u 13 časova, u RTS klubu. O knjizi će govoriti: prof. dr Milena Dragićević Šešić, prof. dr Zorica Mršević, Vera Kopicl i Zorica Jevremović.

Knjiga „Šaputave devojke" (RTS Izdavaštvo i Centar za medije „Ranko Munitić" 2019) zapravo je lična priča Zorice Jevremović o njenom odrastanju, prijateljicama i njihovim noćnim šaputanjima, deljenju najskrovitijih tajni i svakodnevnih iskustava, fenomenu poznatom samo ženama. Ovaj tako jednostavan, ženama kroz vekove poznat i sveprisutan običaj, prikazan je na fantastičan i pronicljiv način u studiji u kojoj nas autorka vraća u vreme kada je osnovala prvo feminističko pozorište u našem delu Evrope koje je predstavljalo oazu u Beogradu za zlostavljane žene u godinama rata i beznađa koje su na toj svojoj, feminističkoj teritoriji, predstave ovog ženskog pozorišta gledale isključivo u ženskom društvu.

Analitički pristupajući trima svojim pozorišnim predstavama - Arijadna, Šaputave devojke I i Šaputave devojke II, Zorica Jevremović u knjizi je sveobuhvatno razložila njihovu koncepciju, učinila ih bliskim kroz date tekstove i onima koji nisu imali mogućnost da ih vide, teoretski obrazložila svoje rediteljske postupke. Opisala je vreme njihovog nastanka (poratno i nasilno) uz sociološko razmatranje feminističkih osobenosti. Iz svojih junakinja Tanje, Dragane, Vesne, Lee i Urše je na diskretan način izvlačila liričnost, toplinu, erotičnost i plemenitu snagu. Ona ih je sa ljubavlju i znanjem vodila kroz tesne, docnije i uskogrude, prostorije Ženskog autonomnog centra protiv nasilja u porodici, u prvom feminističkom pozorištu PUT 5a - u Tiršovoj ulici, a zatim i u ljubljanskoj Kapelici.

Čak i onima koji nisu gledali ni predstavu Arijadna, ni Šaputave devojke 1 i Šaputave devojke 2 zahvaljujući autorkinom pripovedačkom daru, slikovitom, čulnom jeziku autorka rečima uspeva da oživi složeni scenski jezik, što je svojevrstan podvig.

U priču o nastanku pozorišta smešteno je i autorkino razumevanje položaja žena sa invaliditetom. Stvarajući pozorište, prihvatila je priču da su invalidkinje posebno ugrožene žene u porodici. Shvatila je i širi kontekst, da žena svoju snagu nalazi u sebi, njena teritorija je njena sopstvena, unutrašnja, ne osvajačko-posrednička. I da su njene potrebe usmerene ka dolaženju do središta vlastitog bića.

Zorica Jevremović je dramatičarka, srpska i jugoslovenska pozorišna i video rediteljka,  dramurškinja, intermedijalna teoretičarka, istoričarka kulture i feministkinja. Rođena je u Ražnju 1948, odrasla u Beogradu. Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1975. godine. Dramaturgijom se bavila u alternativnim i neformalnim grupama pozorišta i filma: KPGT (1980-1990), Art-film (1981-1983), Nova osećajnost (1984-1985), Preduzeće za pozorišne poslove (1992).

Kao zagovornica jugoslovenskog kulturnog prostora istraživala kulturnu istoriju i teološko običajno pravo multinacionalnih i višekonfesionalnih sredina u SFRJ.Ob javila je knjige iz multimedijalne teorije i pozorišne drame, a uređivala je i naučne zbornike iz književne istorije.

Osnivala alternativna pozorišta koja su radila kao „pozorišta kvarta" u getoizovanim zajednicama, na mestima koja ranije nisu bila pozorišno aktivna: Performativno „Ulično dečije pozorište" u Skadarliji (1985), „Džepno pozorište M" u psihijatrijskoj bolnici „Dr Laza Lazarević" (1993-1995), „PUT 5a", feminističko pozorište u Autonomnom ženskom centru protiv seksualnog nasilja (1997-1999).

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">