Dr Simonjan: Promocija srpske kulture je moja misija

Dr Babken Simonjan (Jerevan, 1952) je jermenski pesnik, esejista, prevodilac, profesor univerziteta i počasni konzul Srbije u Jermeniji. Napisao je dvanaest knjiga poezije i preko 900 eseja, putopisa i prevoda srpskih legendi, bajki i narodnih priča. Književni radovi, prevedeni na ruski, srpski, bugarski, ukrajinski, slovački, estonski, italijanski, mađarski, engleski, francuski, rumunski, objavljeni su mu u mnogim književnim listovima, časopisima i zbornicima poezije.

Dr Babken Simonjan se u još osnovnoj školi susreo sa srpskom istorijom i njenim junacima.

"Bio sam učenik petog razreda jedne elitne škole u Jerevanu kada nam je na času istorije srednjeg veka naša divna i draga profesorka pričala o Kosovskom boju, o hrabrom Knezu Lazaru, Milošu, braći Jugović i o lukavom sultanu Muratu. Do tada skoro ništa nisam znao o Srbiji i njenoj istoriji ali sam se zainteresovao i počeo da tražim informacije po knjigama. U nacionalnoj biblioteci Jermenije sam prvo pregledao knjige na jermenskom, ali kako u njima nisam našao ono što me je interesovalo, pretragu sam nastavio u knjigama na ruskom. Pronašao sam da srpski i jermenski narod imaju puno toga zajedničkog, i što se tiče istorije i što se tiče naših karakternih osobina.

Još kao srednjoškolac, tražeći neke knjige u našoj nacionalnoj biblioteci, naišao sam i na udžbenik srpsko-hrvatskog jezika. Autorki, Arbuzovoj Irini Vladimirovnoj, profesorki univerziteta u Sankt Petersburgu, tadašnjem Lenjingradu, napisao sam pismo u kome sam naveo da su me zainteresovali njeni udžbenici i da bih voleo da imam još neki. Poslala mi ih je i pozvala me da budem njen gost, što sam sa oduševljenjem prihvatio i veoma brzo krenuo na put.

Živela je u samom centru grada, u neposrednoj blizini čuvenog Ermitaža, i nije mi bilo teško da je pronađem. Zakucao sam i vrata mi je otvorila jedna veoma elegantna dama. Na prvi pogled sam video da je to jedna intelektualka parekselans. Pozvala me je uđem i da zajedno ručamo. Nakon toga mi je pokazala jednu sobu i rekla: „Unesite svoj kofer ovde, raspremite se i tu ćete ostati narednih mesec dana. Davaću Vam da čitate knjige na srpskom, pričaćemo o tome a i vodiću Vas na fakultet na kome predajem srpski jezik". Tek tada sam shvatio da je to bila profesorka Arbuzova. To je bilo 1973. godine, kada sam bio mladić od svojih dvadesetak godina", kaže za RTS dr Simonjan.

Kaže da je Srbiju prvi put posetio 1982. godine i to kao turista. Njegov naredni dolazak je bio šest godina kasnije i od tada svake godine bar dva, tri puta posećuje našu zemlju.

"Na predlog srpskog diplomate prof. dr Darka Tanaskovića, Vlada Republike Srbije me je 2006. godine imenovala za počasnog konzula Srbije u Jermeniji a naredne godine su to potvrdile i vlasti zemlje u kojoj sam rođen. Zbog izuzetnog doprinosa promociji i širenju srpskoj jezika i srpske književnosti i kulture uopšte, dobio sam srpske i međunarodne nagrade „Sveti Sava" (1994), „Branko Radičević" (2012), „Apolon" (2018)", kaže dr Simonjan.

 Srpska zajednica u Jermeniji

"Koliko mi je poznato, srpsku zajednicu u Jermeniji čini samo dvadesetak srpskih građana, i to su pretežno sportisti, radnici ambasade Srbije ili oni čije su majke Jermenke. Zanimljivo je da je u jermenskoj kancelariji Organizacije Ujedinjenih nacija u Jerevanu radi i jedna Srpkinja, kao funkcioner. U prostorijama konzulata Srbije, čiji sam počasni konzul, sa našim ljudima ali i sa prijateljima Srbije, svake godine proslavljamo Dan državnosti Srbije.

S obzirom na to da sam član i Saveza pisaca Jermenije i Udruženja književnika Srbije, pri svakom dolasku u Srbiju organizujem po neko književno veče, a i poseta Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu je za mene neizostavan događaj", iskren je dr Simonjan.

U saradnji sa ministarstvima za kulturu Srbije i Jermenije, 2010. godine organizovao je veoma posećene Dane jermenske kulture u Novom Sadu, u okviru kojih je bila i izložba radova jermenskog akademskog slikara Faraona Mizojana, kao i izložba svetskog reditelja Sergeja Paradžanova, koji se, osim filmom bavio i primenjenom umetnošću.

"Zavod za kulturu Vojvodine je tim povodom objavio dvojezičnu knjigu mojih pesama pod nazivom „Artamet". Tri godine kasnije sam organizovao Dane srpske kulture u Jermeniji. Povodom stogodišnjice genocida nad Jermenima, 2015. godine u Jerevanu sam organizovao izložbu radova beogradske slikarke jermenskog porekla Anamarije Vartebedijan. Na Filološkom fakultetu Pedagoške akademije u Jerevanu s vremena na vreme držim predavanja o Srbiji i predstavljam knjige srpskih autora.

Već 40 godina promovišem srpsku književnost i njenu kulturu i to smatram svojom misijom, razlogom postojanja na ovoj planeti. Budim se sa srpskim rečima na usnama, a tako i ležem na počinak", kaže dr Simonjan.