Подбацили на Мундобаскету, сјајни у својим НБА тимовима

Америчка кошаркашка репрезентација заузела је тек седмо место на Мундобаскету, али играчи који су у Кини разочарали нацију играју одличне НБА сезоне. Шесторица америчких репрезентативаца наступају за Милвоки и Бостон, екипе које заузимају прво, односно четврто место по успешности у НБА лиги.

Јанис Адетокумбо, Никола Јокић, Пати Милс и Данило Галинари само су неки од неамеричких играча који нису успели да донесу светску медаљу својим репрезентацијама, док тимови у Америци умногоме зависе од њихових учинака на терену.

Светско кошаркашко првенство одиграно прошлог лета већ се полако заборавља. Ушли смо у олимпијску годину и све очи упрте су у Токио, али и предолимпијске квалификације које ће закључити списак учесника на најважнијој спортској смотри.

Без обзира на неуспех у Кини, када је заузела тек седмо место, селекција САД ће на олимпијском турниру бити први фаворит за освајање златне медаље. На располагању селектору Поповичу биће највеће звезде НБА лиге, за које многи сматају да су непобедиви на терену.

Анализирајући текућу НБА сезону и играче који су бранили боје Америке на Мундобаскету, долазимо до занимљивог закључка – нису они били баш толико ослабљени у Кини.

Где су и шта раде Амери из Кине

Чињеница је да је Поповичу пред Светски куп више од 15 играча отказало "послушност", односно одустали су од такмичења из различитих разлога.

Неки су се одмарали од исцрпљујуће клупске сезоне, неки су имали заказане ванкошаркашке вишемилионске активности, док је већина морала да се захвали на позиву селектора због повреда или предострожности како не би дошло до истих.

Ипак, екипа која је допутовала у Кину и на крају заузела за Американце разочаравајуће седмо место, може да се подичи сјајним сезонама у клубовима, нарочито Бостону и Милвокију.

Чак четворица кошаркаша Селтикса из прве поставе играли су у Кини. Кемба Вокер, Џејсон Тејтум, Маркус Смарт и Џејлен Браун су фантастични играчи, а њихов тим ове сезоне заузима високу трећу позицију на табели Источне конференције, укупно четврту у комплетној НБА лиги.

Бостон је недавно изгубио меч од водеће екипе Запада Ел-Еј Лејкерса, захваљујући судијској неправди, а да ли мислите да било која репрезентација, па чак и српска, има икакве шансе против "Краља" и "Обрве"?

Најбољи скор у такмичењу ове сезоне има Милвоки, само осам пораза, а два играча Бакса, Крис Мидлтон и Брук Лопез, били су у саставу америчке репрезентације.

Ако се томе додају Донован Мичел, један од најталентованијих младих звезда у лиги, Џо Херис, победник прошлогодишњег такмичења у брзом шутирању тројки на Ол-стару, као и Харисон Барнс, један од најшколованијих америчких кошаркаша и освајач злата у Рију, јасно је да су Амери у Кини били далеко од аутсајдера.

Остатак тима чинили су Дерик Вајт, Поповичев специјалиста из Сан Антонија, као и центри Мајкс Пламли, освајач злата на претходном Светском купу, и Мајлс Тарнер, један од најбољих дефанзиваца лиге.

Лето није за кошарку, већ за одмор

Шта се онда у Кини заправо десило "Дрим тиму", ако није богохуљење назвати га тако?

Одавно је познато да Американци не цене светска првенства колико и Олимпијске игре, самим тим им не придају довољно пажње. То је један од главних разлога отказа великог броја звезда, као и нешто опуштенијег приступа припремама националног тима.

Друго, НБА играчи нису навикли на велике физичке напоре у јулу и августу, а нарочито не на такмичарски ритам. Лето генерално служи за одмор, санирање ситнијих или крупнијих повреда и одржавање форме кроз индивидуални рад.

Још један битан фактор је и став Американаца да су најбољи на свету. Шампион НБА лиге носи титулу клупског шампиона света, остала такмичења практично се и не признају, па тај осећај доминације може бити значајно пољуљан уколико се наиђе на расположеног противника.

То се Поповичевој екипи десило већ у четвртфиналу Светског првенства, када су Французи одиграли тактички савршен меч и елиминисали Американце из борбе за највиши пласман.

Међутим, као и свака прича, и ова има две стране медаље.

Играчи који наступају у НБА лиги заиста генерално јесу бољи од оних из остатка света. Кошаркашко умеће не доводи се у питање, па су "легионари" доминантни, нарочито када је физичка припрема у питању.

Између личне користи и репрезентативног успеха

За разлику од Американаца, управо су НБА кошаркаши били они који су својим репрезентацијама донели медаље у Кини.

Шпанце су до другог светског злата предводили Марк Гасол (Торонто) и Рики Рубио (Јута/Финикс), Французи су на крилима Рудија Гобера (Јута) и Евана Фурнијеа (Орландо) прво елиминисали САД, а онда стигли и до бронзе, док је Аустралији медаља измакла, упркос сјајним партијама Патија Милса (Сан Антонио), Џоа Инглса (Јута) и Арона Бејнса (Бостон/Финикс).

Изузетак који потврђује правило је селекција Аргентине, највеће изненађење турнира, пошто је до светског сребра стигла без НБА играча у екипи, ослањајући се на искуство Луиса Сколе (некадашњег члана Хјустона), луцидности Факунда Кампаца и снази Габријела Дека.

Потпуно су подбацили они од којих се много очекивало – Јанис Адетокумбо (Милвоки), званично најбољи играч НБА лиге прошле године, није успео да Грчку доведе ни до четвртфинала, док Турци, који су умало нанели први пораз Американцима, предвођени Чедијем Османом (Кливленд), Ерсаном Илјасовом (Милвоки) и Фурканом Коркмазом (Филаделфија) нису прошли прву фазу такмичења.

Слична ситуација била је и са Немачком, за коју су наступали Денис Шредер (Оклахома Сити), Данијел Тајс (Бостон) и Макс Клебер (Далас), Италијом коју су предводили Марко Белинели (Сан Антонио) и Данило Галинари (Клиперси/Оклахома Сити), Литванијом са Валанчијунасом (Мемфис), али и са селекцијом Србије, која је у Кини наступила са пет НБА играча.

Никола Јокић (Денвер) и Немања Бјелица (Сакраменто) били су далеко испод свог нивоа, а изгледало је као да су на Светски куп стигли недовољно физички припремљени.

Марко Гудурић је пред шампионат постао члан Мемфиса и није имао прилику да стекне искуство играња у најјачој кошаркашкој лиги на свету, а на Мундобаскету пружио је партије испод очекиваног нивоа.

Богдан Богдановић (Сакраменто), с друге стране, био је предводник Салетових "орлова" и на крају заслужио титулу најбољег стрелца шампионата, док је Боби Марјановић (Далас) пружио премало за играча његовог искуства, али и физичких карактеристика. 

Олимпијске игре нова прилика за доказивање најбољих

Имати НБА играче у свом саставу свакако је велика предност и квалитет, али не доноси успех само по себи. За овајање медаља, а посебно трофеја на великом такмичењу какво је Светско првенство, много су значајнији добра физичка припрема, уклапање са екипом и селекторовим замислима, као и психичка фокусираност на сам турнир.

Поједини од наведених елемената недостајали су српској кошаркашкој екипи, али и неким другим, да дођу до врха, иако су пред шампионат у Кини сврставани у најужи круг фаворита.

Нову прилику да "орлови" заблистају на великом такмичењу имаће већ овог лета у Токију. Наравно, уколико претходно успешно преброде квалификациони турнир у Београду.

Чини се да ће конкуренција у Земљи излазећег сунца бити најјача у историји кошарке. Таман, мотив више да са новим селектором Србија заблиста и покаже да је с правом зову Земљом кошарке.

А Американци нека брину своје бриге.

број коментара 0 Пошаљи коментар