Čitaj mi!

Barselonin hazarderski "all-in"

Suze Lionela Mesija pre okruglo 12 meseci označile su kraj jedne velike ere u prestonici Katalonije i potvrdile da ništa nije zagarantovano ni u tako velikom sistemu kakav je Barselona. Klub je već bio dobrano uzdrman velikim dugovanjima, skandalima članova bivše uprave (mnogi i krivično gonjeni) i izborima, pa je odlazak čoveka koji simboliše najveće uspehe u istoriji "blaugrane" šamar koji je gurnuo na samo dno. Milijardu i četiri stotine miliona stepenika potrebno je za dolazak na površinu, ali čelni ljudi samo godinu dana kasnije hazarderski bacaju sve na pokeru koji bi Barsu mogao ekspresno da lansira nazad u vrh ili je zauvek smesti u zaključalu tamnicu.

Mesi je otišao, svi koji vole senjeru, želeli to ili ne, morali su da se naviknu i Barselona je nevoljno ušla u etapu zvanu "život posle", koja mora da potvrdi da nijedan pojedinac nije veći od kluba.

Prva sezona je, kako je i moglo da se pretpostavi, prošla uz velike oscilacije jer ni Ćavi, briljantni fudbalski mozak koji poznaje DNK plavo-crvenih, nije mogao više da izvuče od onoga što mu je ostavljeno.

Najveći ugovori u ovom sportu (veliki broj njih sa epizodistima na terenu), katastrofalna transfer-politika, slabi rezultati i veliki zajmovi bacili su Barsu na kolena i doveli je na ivicu egzistencije.

Kada je jedna od banaka počela da potražuje novac za kredit vredan 800 miliona evra, gigant sa "Kamp Noua" postao je najveći dužnik u svetu fudbala – sa skoro milijardu i po duga!

Prvi zadatak je bio da se ubede najveće zvezde na smanjenje plate, ni to nije išlo tako glatko, ali je čak i Mesi bio spreman na ovakav korak. Pretila je opasnost da novi igrači ne budu registrovani (Memfis Depaj, Feran Tores, Adama Traore, Erik Garsija i Serhio Aguero), samo što navijače nije toliko zanimalo šta će biti sa njima, već sa Argentincem.

U danu kada je trebalo da potpiše novi, petogodišnji ugovor, na društvenim mrežama je objavljena njegova oproštajna poruka. Detalji iz prvih redova ovog teksta dogodili su se nekoliko dana kasnije, Leo je otišao put Pariza, iza sebe ostavivši ruine kao u filmu "Second Origin".

Cilj pred novu sezonu bio je jasan – potrebno je pojačati ekipu kako bi ponovo bila konkurentna prvo u Španiji, a onda i na evropskoj sceni.

Novi-stari predsednik Đoan Laporta imao je zacrtani plan, baš kao tokom prvog mandata od 2003. do 2010, u želji da Katalonce vrati gde im je mesto.

Pred novu sezonu seo je za sto sa zelenom čojom, poput najvećih kockara pokazao krupijeu da podeli karte i odmah, hazarderski, krenuo na sve ili ništa.

"Rakuten" je postao novi generalni sponzor i dobio mogućnost da ponese ime najvećeg stadiona u Evropi. Prodajom 25% televizijskih prava američkoj investicionoj kompaniji "Sixt Street" u klub je upumpano više od 450 miliona evra, što je Laporti omogućilo da odmah počne sa čekiranjem imena sa Ćavijeve liste želja, na kojoj se nalazilo osam fudbalera.

Frank Kesie iz Milana, odnosno Andreas Kristensen iz Čelsija dovedeni su kao slobodni igrači – bilo je to samo zagrevanje. Iz Lidsa je stigao Brazilac Rafinja (pogodak koji se odmah isplatio), posle njega i Robert Levandovski, jedan od najboljih napadača svih vremena.

Transfer koji, po mišljenju potpisnika ovog teksta kasni jedno dve ili tri godine, znači da će tim ponovo imati superstara oko kojeg će graditi napadačku igru. Odbranu je pojačao Žil Kunde iz Sevilje i, koliko god da je potrošeno, Laporta je nastavio sa igrom.

Barselona je u ovom trenutku potrošila 153 miliona evropskih novčanica i to samo na fiksna obeštećenja.

Nisu uračunati bonusi koji tek treba da stignu na naplatu, kao ni naknade menadžerima – spekuliše se da sve to ukupno iznosi više od 50.000.000 (samo zastupniku poljskog napadača Piniju Zahaviju ide 20).

Najveći dužnik paradoksalno je prvi na listi trošadžija ispred Bajerna (137,5), Arsenala (132,06) i Mančester sitija (108,75) i, ako to nije dokaz da je filozofija kluba da se oslanja na klince iz La Masije stavljena na stend-baj, jeste produženje ugovora sa Usmanom Dembeleom.

Poprilično neshvaćeni Francuz, a posebno njegov agent Musa Sisoko, ucenjivali su klub mesecima, više puta je ta veza pucala i činilo se da je nekadašnji igrač Rena i Borusije na izlaznim vratima. Volšebno, kao što to povremeno čini na terenu (dok se ne povredi ili ne napravi neku glupost, naravno), Dembele se vratio u svlačionicu i ostaće u istoj do 2024.

U međuvremenu, Laporta i dalje broji karte i iz "kockarnice" katkad izađe ne bi li stavio paraf na neki od novih ugovora i osmehnuo se kritičarima.

Onda se vrati za sto, sličan onima u Vegasu gde su Katalonci proveli deo letnje turneje, i nastavlja da traži način da ispuni svoju misiju. Povremeno ih pecne izjavama da mu je želja da u što kraćem roku vrati Mesija na "Kamp Nou", dovoljno da budu opijeni kada im servira neku konkretniju informaciju.

Mnogi jesu zabrinuti, ali svi njegovi potezi ne moraju da budu negativno shvaćeni, iako donose veliku dozu rizika. To jeste jedan od načina da se klub brzo vrati u sam evropski vrh, a i verovatno nema mnogo ljudi koji su više zaslužili od Ćavija da im predsednik ispunjava sve želje.

Svakako najveća jeste Bernardo Silva iz Mančester junajteda, ali njeno ostvarivanje moguće je samo ako Frenki de Jong ode, dok na poziv sa početnim brojem +34 čekaju Sesar Aspilikueta, Markos Alonso, Ruben Neves... De Jonga čeka Junajtad u transferu vrednom više od 80 miliona, što bi bilo dovoljno za angažovanje omalenog Portugalca.

Veliki su to koraci ka oporavku jednog od najvećih sportskih organizama na svetu ako se, naravno, sve uradi po pravilima koje propisuju Uefa i Fifa. Podsetimo, prema finansijskom fer-pleju, klubovi tokom godine imaju mogućnost da dovode pojačanja u iznosu u kojem su prodali svoje igrače.

Barselona je zasad od prodaje i pozajmica zaradila 26 miliona evra, pošto su je napustili Filipe Kutinjo, Oskar Mingeza, Fransisko Trinkao i Klemon Lengle.

Ono što je na drugoj strani tog žetona iz "Belađa" jeste situacija u kojoj bi klub mogao da se nađe ako ovaj pakleni plan ne donese rezultate. Prvo one sportske, a onda i materijalne. Barselona bi u tom slučaju mogla da zglajzne toliko da je već sada svaka pomisao na to ekstremno bolna.

Maštanje o povratku Mesija se nastavlja, Ćavi to ne krije, a verovatno i Argentinac ima želju da ponovo kroči na svetu travu omiljenog mu stadiona.

Navijači potpisuju svaki scenario u kojem bi za nekih desetak meseci ime njihovog kluba stajalo na nekom od velikih trofeja, dok za to vreme Laporta računa koliko čega ima na papirnoj i plastičnoj gomili.

Baš na proleće, kada se budu vodile odlučujuće bitke za titule, on će sa tompusom i viskijem u ruci čekati da vidi da li je, kao u onoj našoj staroj, pukovnik ili pokojnik.

Bolje bi mu bilo da ne bude ovo drugo.

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 03. avg 2022, 06:13) - Ranko [neregistrovani]

Neka vise Barceloninog DNK-a

90% Barceloninog DNK je izgubljen.

Ne mogu da razumijem Cavija.

Ako on ne shvata da se tiki-taka ne moze igrati sa timom koji ima veci prosjek visine od reprezentacije Srbije (preko 1.80), ne znam, onda ko bi to mogao shvatiti.

Jedino, ako Barcelona, Mazda, zeli, totalno, promijeniti DNK (stil igre) I zaigrati Realov "kontra-napad" still, u sto ja sumnjam.
Cavi I rukovodstvo Barcelone se ponasaju kao da su pijani.
Barcelona 2008-2014 je zemaljski, ordinarni fudbal pretvorila u vanzemaljski, ekstraordinarni. Najbolji tim is te ere (2012/2013) je bio ovaj tim: Valdez, alvez, pike, macerano, alba, buskets, Cavi, Inijesta, Pedro, mesi, sancez.
U ovom timu su, samo, Pike I buskets bili visi od 1.7 (osim alvez koji je lmao 2 cm vise).
U tiki-taka fudbalu, svi igraci osim centarhalhova su midfilderi, cak I najistureniji igraci, kao stop su bili mesi, Pedro I sancez.
Svaki igrac je duzan da da gol, kad dode u priliku.

Umjesto da se rjesava visokih igraci, Cavi se rjesava malih, brzih I talentovanih igraci. Umjesto da je, prosle sezone, forsirao riki puca, on je forsirao Niku Gonzalesa, koji vise lick na igraca Americano nego evropskog fudbalu. Sada i prodaje Pujca. Cujem da prodaju I depaja, najtalentovanijeg napadaca.
Na desnog beka stavlja arauha, koji je toliko inertan i glomazan da moze, eventualno, igrati na centarhalfu, samo, ukoliko garsija nije dostupan.
Jedina dva igraca koji imaju barcelonin DNK u napadu su Gavi, Pedri, i depaj (ako ostane).

Iako supertalentovan, pedri je, malo, spor, tako da bi za njega, u buducnosti, najboljia pozicija bila da naslijedi busketsa.

Ne mogu da shvatim da je barcelona, open, napravila gresku na Dembeleu. Najmanje tri puta su ga preplatili
On ne zna ni ko mu glavu nosi. Mentalno vrlo nestabilan I ovisnik.
Tores je previsok I prespor za tiki-taka. Levandovskog necu ni spominjati. Em je visok, em je spor, em je star.
Fati je, zbog visine, nedovoljno brz i okretan za tiki-taka fudbal. Osim toga, vrlo je mekan I sklon povredama.
Rafinja je novi di marija, dakle bio bi dobar za real.
Sve u svemu, mrka neka. Neka im je bog na pomoci.

P.S.
Pedro, sancez, tiago, rafinja, fabregas su igraci koji su ili mladi ili istih godina kao mesi i mogli su jos uvijek igrati u barceloni. Ako ne oni a ono slicni igraci su trebali biti predmet barcelonine kupovine igraca.

(ponedeljak, 01. avg 2022, 17:45) - anonymous [neregistrovani]

Oki doki

Barseloni na plate igrača sa smanjenjem gosišnje treba oko 200-300 miliona eura. Ono što meni nikako ne ide u glavu kako možeš plaćati nešto što nemaš? Ako sam ja zadužen 100 din, a plata mog radnika je 20 kako mogu da mu platim ono što nemam?