Читај ми!

Која је разлика између вакцина против ковида и има ли разлога за страх

Професорка Медицинског факултета, вирусолог Тања Јовановић каже за РТС да постоји врло јак антивакцинални лоби не само у Србији него у свету, али да јој уопште није јасно због чега је таква ситуација. Истакла је да нема разлога за страх када је реч о имунизацији, јер постоје врло рогорозни протоколи који се примењују не само у производњи вакцине, него и у регистрацији на тржишту где треба да се употреби.

Економски институт, Институт за епидемиологију Медицинског факултета и Америчка привредна комора телефонски и електронски су испитали 804 пунолетна грађана – 46 одсто мушкараца и 54 одсто жена. Резултати показују да четвртина грађана не би да се вакцинише, једна петина спремна је да прими вакцину, а девет одсто грађана ће одлучити зависно од избора произвођача вакцине.

Тања Јовановић истиче да постоји врло јак антивакцинални лоби не само у Србији него у свету, тако да је не изненађују овакви одговори.

"Уопште ми није јасно због чега је таква ситуација. Замислите како би било добро када бисмо имали вакцину против ХИВ-а или хепатитиса Ц. Неке ствари са нестрпљењем очекујемо, а нешто што је на видику и што је извесно да ће се врло брзо реализовати на то увек стављамо знак питања или сумњу", рекла је Јовановићева.

Истакла је да је вакцинација најзначајнија процедура уведена у медицинску праксу и да смо захваљујући томе потпуно заборавили на бројне инфективне болести – велике богиње, осипне грознице, дечју парализу...

Да ли је вирус мутирао 

На питање да ли је вирус мутирао, Јовановићева каже да се почетку мислило да ће овај нови коронавирус много брже мутирати него што заиста мутира, али да су каснија испитивања показала да овај вирус не мутира тако често.

"Наравно, мутације се дешавају и то се дешавају дуж целог вирусног генома. На карактеристичним местима – на оним местима који кодирају протеине и омогућавају вирусу да оствари интеракцију са домаћином, са човеком, такве мутације још нису забележене", објаснила је Јовановићева.

Навела је да до сада регистровано негде преко 20.000 варијанти вируса и да су те мутација мале, тј. минималне промене у вирусном геному.

"Али се не дешавају промене у оном региону који омогућава вирусу да успешно инфицира ћелију, за сада тај део вирусног генома је прилично стабилан", рекла је Јовановићева и додала да истраживања показују да нема проблема око ефикасности вакцине.

Која је разлика између вакцина 

Говорећи о томе колико су транспорт вакцине и чување важне ставке, Јовановићева је рекла да свакако да и транспорт утиче на сам квалитет вакцине и да због тога произвођачи увек дају упутства како треба обезбедити транспорт.

Навела је да везано за ковид 19 имамо неколико различитих производних генерација вакцине.

"'Фајзерова' вакцина, која ће вероватно и најбрже стићи у Србију, она захтева посебне услове не само транспорта него и складиштења од минус 80 степени", додала је Јовановићева.

"Ми у истраживачким лабораторијама имамо такве услове и фрижидере, а претпостављам да ће држава обезбедити још додатне фрижидере који обезбеђују такву температуру", истакла је Јовановићева.

Објаснила је да је та генерација вакцина специфична и додала да је иновативна терапија за лечење неких ретких болести врло слична по процесу процедуре као и "Фајзерова" вакцина која спада у групу генских вакцина.

"На пример, за мишићну дистрофију ви имате лек који садржи један ген који носи информацију за протеин који недостаје у организму и који се тако даје у терапији", рекла је Јовановићева.

"Када говоримо о вакцини као што је 'Фајзрова' или 'Модерна' ту немамо чак ни ген, него само једну информацију која се предаје ћелији да би ћелија сама синтетисала тај протеин који треба да стимулише имунски одговор домаћина да бисмо већ имали припремљен одговор уколико дођемо у контакт са инфективним вирусом", објаснила је Јовановићева.

Нагласила је да не постоји опасност да се нови генетички материјал уноси у организам, јер нема гена и то је једна од врло поузданих вакцина.

"Са друге стране, имамо ту групу рекомбинантних вакцина, као што је 'спутњик' руска вакцина и она је добијена рекомбинацијом генетичког материјала адено вируса и гена који кодира најповршнију структуру сарс коронавируса 2 који је значајан у успостављању вирусне инфекције. Оваква вакцина даље стимулише исто имунски одговор да већ припреми и антитела и ћелијски имунски одговор за сусрет са вирусом", рекла је Јовановићева.

"Страх је потпуно неоправдан"

Одговарајући на питање има ли разлога за страх да ће до нас стићи вакцина лошијег квалитета, Јовановићева каже да нема, јер постоје врло рогорозни протоколи који се примењују не само у производњи вакцине, него и у регистрацији вакцине на тржишту где треба да се употребе.

"Страх је потпуно неоправдан. То је за поређење са страхом од било које друге технологије која се уводи у свакодневни живот", додала је Јовановићева.

Указала је да колективни имунитет би требао да буде негде око 70-80 одсто како бисмо било заштићени.

"Вирус ће наставити да циркулише у природи и и даље ће бити могућност инфекције. Што нам је виши колкетивни имунитет, што је више људи имунизовано, то је мања вероватноћа да ћемо имати теже клиничке слике болести и да ћемо имати епидемијско појављивање болести, очекујемо да ће то бити спорадични случајеви", закључила је Јовановићева.