Читај ми!

Јанковић: Ковид пропуснице би се односиле на кафиће, ресторане – одлука још није донета

Имунолог и члан Кризног штаба Срђа Јанковић каже за РТС да су ковид пропуснице најефикасније и најправичније решење. Та мера би се односила на кафиће, ресторане, ноћне клубове, али дефинитивна одлука још није донета.

Срђа Јанковић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да то што има мање хоспитализованих него раније, иако је много новозаражених, јесте ефекат вакцине.

Међутим, како истиче, то није довољно и не можемо да се опустимо.

"Много је хоспитализованих и животно угрожених, захваљујући томе што је мало више од половине вакцинисаних грађана имамо другачији однос броја заражених и тешку слику. Вакцина и кад не заштити потпуно од симптома, штити од тежих последица болести, мање су шансе да вакцинисани премине", рекао је имунолог.

Сматра и да се проблеми које имамо са спровођењем мера највише виде у градском превозу, где постоји ризик од преношења заразе.

"Нисмо у могућности да се аутобуси пуне до трећине и половине капацитета. Тако да је маска уз вакцину остала главно средство заштите и зато не би требало да буде разумног разлога да неко не носи маску, најављене су строже инспекције, али са контролом треба апеловати и на свест", поручује члан Кризног штаба.

Када је реч о ковид пропусницама, Јанковић каже да одлука још није донета, али сматра да би то било најправичније и најефикасније решење.

"Неки сматрају да то крши људска права, али зависи о чему тачно говоримо. Мислимо на то да за неко окупљање, где је забава, што није насушна потребна, да је потребно да би се обезбедила сигурност оних који су ту, да се том месту приступа или са доказом о вакцини, негативним тестом на ковид, или да је прележао болест", истакао је Јанковић.

Додаје да су тако људска права испоштована.

"Ако је неко одбио вакцину, што је легитимно, сматрам да је правичан баланс за заштиту остатка заједнице, да на други начин заштити ту исту заједницу", рекао је Јанковић додајући да би се то односило на ресторане, кафиће, ноћне клубове.

Наводи да антитела не значе апсолутну заштиту и да они који их имају могу да се заразе.

"На појединачном нивоу не значи да свако са антителима је апсолутно заштићен, нису сва антитела заштитна и неће нас увек спречити да се инфицирамо. Али и обрнуто - коме су испод прага заштите, ипак може да поседује ћелијски имунски одговор у случају да га нападне вирус. Антитела су добра епидемиолозима за праћење ситуације, имунолозима такође, не саветујем да било ко ради антитела редовно и да се према томе понаша, то може да изневери, то није добар фактор. Најбоље је придржавати се мера, носити маску и да се понашамо разборито у погледу избегавања ризика", истиче Јанковић.

Говорећи о великој броју младих који су заражени, Јанковић каже да је ту приметан ефекат леденог брега – кад има много нових случајева, има и доста заражених у свим узрасним категоријама.

"Међу децом је најмање тешка клиничка слика, али се и то дешава, могуће су компликације ковида, нарочито системски запаљенски синдром, које се јавља након прележане болести код деце која имају генетску предиспозицију, што не може да се зна, зато је добро и да деца буду вакцинисана", препоручио је Јанковић.

Говорећи о вакцинацији трудница, оне се не вакцинишу у првом триместру из предострожности док се не формирају сви органи бебе. Јанковић додаје да се и иначе неке интервенције не раде у прва три месеца.

"Никакав штетни ефекат ни по мајку ни по плод нема вакцина. Све вакцине које не спадају у живе, а ниједна против ковида то није, давале су се трудницама и раније, безбедне су. Много је безбедније вакцинисати трудну жену него ризиковати да добије ковид", истиче имунолог.