Читај ми!

Због короне ризично задуживање најзадуженије државе света

Јапан, земља за највећим јавним дугом на свету, у прошлој години је због последица епидемије новог коронавируса, остварио нови рекорд у задуживању.

У фискалној 2020. години (која траје до краја марта ове календарске), јапанска влада ће одштампати нове државне обвезнице у укупном износу од 112 билиона јена (што је близу 1,1 билиона, односно, 1100 милијарди долара), због пада прихода од пореза и потребе да исфинансира трећи пакет помоћи привреди од почетка епидемије новог коронавируса.

То је највећа годишња емисија нових обвезница у историји те државе, по износу дупло већа од друге највише из 2009, која је била проузрокована светском финасијском кризом и износила око 500 милијарди долара.

Када се урачунају и обвезнице издате ради рефинансирања претходних дугова, Јапан ће фискалну 2020. годину завршити са рекордном емисијом од укупно 270 билиона јена (2.600 милијарди доара) у владиним обвезницама.

Иначе, јапанска влада је, због короне, за помоћ економским субјектима и грађанима до сада одвојила око 3 билиона (3.000 милијарде) долара.

Јапан, светски лидер по јавном дугу

У 2019. јапански јавни дуг износио је 1,3 трилиона јена (преко 10.000 милијарди евра) и по величини био једнак 234 посто његовог бруто друштвеног производа (БДП).

Јапан већ више година има јавни дуг који више од два пута превазилази његов бруто друштвени производ. Док се у Европској унији обично сматра критичним ако однос јавног дуга и БДП пређе 60 посто, у Јапану се тај однос последњих година кретао и до невероватних 240 процената.

Та високо економски и технолошки развијена земља по том показатељу има најлошији резултат на свету, и у борби за титулу најзадуженије земље света последњих година је остављала иза себе такве такмаце као што су Венецуела или Грчка.

Традиционално, међутим, пошто је више од 90 посто тог дуга домаћи, јапанска држава за сада није искусила кризу поверења, нити је долазило до већих поремећаја у функционисању економије.

Поређења ради, када је Грчка 2011. доживела банкрот и повукла стотине милијарди евра помоћи Европске уније, уследило је резање плата, пензија и јавних услуга, као и велика и политичка нестабилност.

Као могућност за решење, помињао се излазак Грчке из Европске уније и поновно увођење драхме. Претио је и колапс евра и банкрот других високо задужених држава Уније, попут Италије. Наравно, за разлику од Јапана, сви највећи повериоци Грчке су били странци.

Главни аргумент за наставак задуживања јапанске државе је управо то - пошто је лавовски део дуга у рукама домаћих финансијских институција, мања је опасност од раста камата по којима се земља задужује и лакше је отписивање дугова (највећи поверилац државе је јапанска централна банка - она поседује чак 45 одсто јапанских владиних обвезница).

Такође, по подацима Банке Јапана (БоЈ), финансијске резерве јапанских домаћинстава укупно износе 1,9 трилиона јена, што је више од износа јавног дуга и што, сматрају поједини економисти, даје још простора за задуживање.

Корона као прекретница?

Јапанска влада у прошлој деценији практиковала је филозофију по којој је задуживање дозвољено уколико у земљи не долази до инфлације.

У далекоисточној царевини већ пуно година влада дефлација и дугогодишње настојање владе да кроз економску политику оствари повољни ниво од инфлације од два процента годишње није уродио полодом. Зато се сматра да не постоји опасност инфлације, па је и то аргумент за политику задуживања и деловање централне банке која купује велике количине државних обвезница и упумпава велике количине новца на финансијско тржиште.

Корона, односно, успоравање привреде и драстично смањење пореских прихода држава услед пандемије, уз поменуто задуживање, би, међутим, могли да поткопају то поверење у јапанску државу и, потенцијално, доведу до економског хаоса.

Вероватно не у ближој будућности, али могуће последице су велики раст пореза, драстично резање буџета, раст трошка позајмљивања за државу, као и инфлација и рецесија, што све води сиромашењу становништва.

Зато је све више гласова, нарочито страних економиста, који упозоравају да политика задуживања владе у Токију и политика откупљивања државних обвезница и финансијског лабављења коју спроводи Банка Јапана могу да се једног дана, у не тако далекој будућности, врате попут бумеранга.

Треба рећи да јапанска влада и за ову годину планира велико задуживање. Јапанска држава ће у 2021. фискалној години (која почиње 1. априла ове календарске године) издати државне обвезнице у вредности од 236 билиона јена, односно, чак 2,3 билиона, (2.200 милијарди) долара, саопштило је крајем децембра домаће Министарство финансија.

То је за трећину више него што је било првобитно планирано, а главни узрок за то повећање су, као и у фискалној 2020, последице које по државну касу има епидемија ковида-19.

Мада су државе широм света, реагујући на финансијску кризу 2008. и епидемију ковида прошле године, повећале задуживање на финансијском тржишту, Јапан је у томе убедљиви лидер, па је пуно разлога за бригу.

С обзиром да Јапан већ деценијама не остварује осетнији економски раст, осетно повећање стопе опорезивања, управо у тренутку када се многи сектори привреде налаза на великом искушењу а пуно грађања губи приходе, чини се неизбежним.