Какве су шансе да преживимо удар грома

Шеф амбуланте за реанимацију Ургентног центра у Београду Марија Миленковић рекла је за РТС да су повреде које су настале пражњењем атмосферског електрицитета тешке повреде са смртним исходом. Постоје подаци да у Србији годишње погине између 10 и 20 људи од удара грома.

Чак и они који су до сада игнорисали упозорења метеоролога, или најаве жутог и наранџастог аларма, после недавних трагедија са ударом грома, требало би да буду опрезнији.

Само у Нишу, од удара грома страдала су два риболовца, док је наредног дана он погодио породичну кућу и запалио је. Због временских неприлика, ватрогасци су претходних дана имали посла широм Србије. 

Од грмљавине најбоље је потражити заклон у кући или аутомобилу. Ако се ипак нађемо на отвореном, треба избегавати стабла као и воду.

Гром је опасан за пливаче јер је вода добар проводник, а у додатном ризику су пецароши због металних делова које садржи њихова опрема. Од грома настају трајне последице, чак и смрт.

Докторка Марија Миленковић из Ургентног центра рекал је за РТС да повреде које су настале пражњењем атмосферског електрицитета су тешке повреде са смртним исходом.

Смртност се креће од десет до 20 одсто, мада постоје подаци у литератури да смртност може чак да иде од 30 до 50 одсто, рекал је Миленковићева. Постоје подаци да у Србији годишње погине између 10 и 20 људи од удара грома.

Према њеним речима, у амбуланти за ренаимацију се збрињавају најтежи пацијенти, животно угрожени. Годишње се збрине, како каже докторка, што од саобраћајног трауматизма што од трауматизма уопште и тешко неуролошке патологије, преко 4.000 пацијената.

"Обично имамо једног до два пацијента годишње али у суштини то су јако тешке повреде и животно угрожено пацијенти", рекла је Миленковић.

Док не стигне стручна помоћна на терен, људи могу да приђу и помогну неком кога је ударио гром јер по њих то није животно угрожавајуће.

"Оно што треба прво да уоче је да ли је пацијент при свести, да ли дише и да ли има срчану радњу. У сваком случају строго водите рачуна да ли има повреду вратне кичме, а онда позвати стручну помоћ и кренути са већ праћењем кардиореспираторног мониторинга", каже докторка.

Оно што је најбитније је срчана функција, јер прво што настаје су поремећаји срчаног ритма и срчани застој, истиче Миленковићева.

"Реанимација се почиње одмах на лицу места а затим долази код нас у амбуланту где збрињавамо мултидисциплинарним приступом анестезиолога, кардиолога. У сваком случају пацијент мора бити адекватно збринут", закључила је др Миленковић.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(понедељак, 03. авг 2020, 17:33) - anonymous [нерегистровани]

Sve je moguce

Moguce je, samo izguglaj pricu o coveku koji je preziveo 3 puta.

(недеља, 07. мај 2017, 17:15) - Драгољуб [нерегистровани]

А прва помоћ?

Докторка је требала да нам објасни каква је прва помоћ настрадалом од удара грома, пре доласка екипе. У народу живе разне заблуде, на пример да ппвређеног треба затрпати земљом "да му извуче струју". Овај текст је доста површно прешао преко једног великог актуелног проблема.

(недеља, 07. мај 2017, 16:00) - anonymous [нерегистровани]

Да молимо Бога

Да молимо Бога да то се више ником не деси, јер и ако преживи то, веома лако може да се деси да има трауму до краја живота,

(недеља, 07. мај 2017, 15:39) - anonymous [нерегистровани]

Zavaravanje

Nemojte se zavaravati, nije moguce preziveti direktan udar groma. Ako udari negde pored pa čoveka malo zakači, to da. Ali direktan udar nema šanse.

(недеља, 07. мај 2017, 10:09) - anonymous [нерегистровани]

Vece sanse ima covek, da....

....ga pogodi grom, nego da dobije Jack (dzek) pot|||