Мења ли коронавирус процедуру збрињавања пацијената из региона

Само у претходној години више хиљада пацијената из региона потражило је и добило здравствену помоћ у Србији. Због мигрантске кризе, и они који су на путу кроз Србију, такође добијају неопходну лекарску помоћ, а њихова деца су примила и све нашим законом прописане вакцине. Због чега грађани из региона долазе на лечење у Србију, и да ли се сада, када влада епидемија коронавируса, нешто у процедури збрињавања пацијената мења?

Наши лекари спасили су живот Албанки, лекари Ургентног центра оживљавали немачког држављанина чак 50 пута. На гама-ножу, који Србија има већ четири године, по помоћ је дошло и 90 странаца, само су неки од примера.

Сваке године у нашој земљи здравствену помоћ добије више хиљада страних пацијената. Најчешће долазе због кардиохируршких, неурохирушких, ортопедских процедура.

Директор Дечје клинике у Тиршовој др Синиша Дучић каже да је у току претходне године у амбуланти те установе прегледано око 12.000 пацијената из региона.

Три стотине пацијената је оперисано, педесеторо деце је оперисано због урођених аномалија кардиоваскуларног система, а 250 је оперисано због ортопедских проблема, проблема урогениталног тракта и обољења абдоминалних органа, наводи Дучић.

Проф. др Милика Ашанин, директор Клиничког центра Србије истиче да је у КЦС током 2018. лечено око четири хиљаде пацијената из региона, највише из Републике Српске, Дистрикта Брчко, Црне Горе, Македоније, Федерације БиХ.

Директор КЦ Ниш проф. др Зоран Радованић наглађава да због близине Ниша Коридору 10, деоницама ка Бугарској и Македонији, велики број је пацијената долази због саобраћајних несрећа – траума, кардиоваксуларне хирургије.

"Све је регулисано са РФЗО, постоје споразуми о сарадњи, имамо лекова и за те пацијенте", указује Радовановић.

Много већа опрезност током епидемија

У ситуацијама, када владају епидемије, или када постоји опасност за уношење одређених болести, опрезност је на свим нивоима много већа, а комуникација између Завода за јавно здравље и здравствених установа, свакодневна.

"Ако се посумња на неку заразну болест, пацијент се изолује током прегледа, ако је неопходно да се прими у болницу, на сваком одељењу постоји изолозација", истиче Синиша Дучић.

Милика Ашанин наводи да је било више састанака са Службом за болничку епидемиологију и са Централном комсијом за болничке инфекције, за заразне болести КЦС где су дефинисане процедуре које се спроводе у терцијарној установи.

Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић са Института за јавно здравље "Батут" наглашава да је организација српског здравственог система заснована на хуманим принципима.

"Уколико се појави неко ургентно, по живот угрожавајуће стање, тада нам је приоритет здравље пацијента без обзира одакле долази", указује др Кисић Тепавчевић.

Додаје да се тада примењују све мере предострожности, ако је реч о стањима која нису ургентна, потом се спроводе одређене процедуре – прегледи који се обављају пре пријема у болницу.

Заразне болести не познају границе, а често не дају никакве симптоме, не примећују се голим оком, а шире се. Зато сада наша земља, има појачану сарадњу са здравственим системима у окружењу и Светском здравственом организацијом.

број коментара 0 Пошаљи коментар