Србија планира забрану пластичних тањира, кашика, виљушака, сламчица

Министар за заштиту животне средине Горан Триван каже за РТС се воде преговори о избацивању из употребе пластике за једнократну употребу.

Горан Триван је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да се планира укидање једнократне пластике и да ће се ове године приступити мерама које се тога тичу.

Такође, како је додао, припрема се депозитни систем када је у питању пластика и све остало што је рециклабилни амбалажни отпад те врсте, односно повраћај кауције за пластичне и стаклене флаше, лименке...

"Преговарамо и разговарамо са ентитетима који су заитересовани за ту причу", навео је министар.

ЕУ је прошле године забранила пластичне предмете за једнократну употребу као што су тањири, прибор за јело или сламке за пиће.

"Пошумљавање ће се убрзати"

Говорећи о мерама против загађења, Триван је навео да је Владина радна група за заштиту ваздуха идентификовала индивидуална ложишта и аутомобиле, али и електроенергетске капацитете као главне узроке загађења, па жели да "Србијагас" и топлане омогуће грађанима јефтиније прикључивање на централно грејање.

Такође, радна група жели да повећа и број мерних станица.

Министар је истакао и да ће се пошумљавање Србије убрзати и да се у то укључује цивилни сектор, али и школе и друге институције.

"Ово јесте позив свим локалним самоуправама, школама, невладиним организацијама, акцијашима, да се укључе. Чини ми се да ће ово прерасти у један општедруштвени покрет", истакао је Триван.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(субота, 22. феб 2020, 12:15) - Radojlo [нерегистровани]

@Dim

Ne vredjaj pusace,ne nazivaj duvanski dim smradom.Pusaci i proizvodjaci duvana i cigareta dopunjuju drzavnu kasu,a ti ......?

(субота, 22. феб 2020, 11:19) - Sydney [нерегистровани]

dim

kada ce se zabraniti smard duvanskog dima po kafanama i ostalim javnim mestima!!!???

(субота, 22. феб 2020, 10:57) - orao pao [нерегистровани]

Plastika

Najlakse je zabraniti posto ne umemo da recikliramo posle upotrebe.

(субота, 22. феб 2020, 10:40) - Dragan [нерегистровани]

Reciklaza

Kada ce se poceti sa primenom svih velikih planova koji stoje na papiru? Kada ce krenuti obavezna selekcija otpada koji se reciklira- time bi se deponije bitno smanjile. A plasticna ambalaza ce se smanjiti kada isti proizvod u staklenoj ambalazi (uz vracanje staklenih flasa) bude jeftiniji od onog u plasticnim. Neka zakon proizvodjacima robe u plasticnim flasama nametne poreze pa ce sami preci na staklenu ambalazu. O 'zdravlju' iz plastike da ne pricamo

(субота, 22. феб 2020, 10:38) - anonymous [нерегистровани]

Nije samo problem u slamčicama ,već.....

Nemojte zaboraviti da sredite divlje deponije smeća po Srbiji , a takodje i Beogradsku deponiju u Vinči .

(субота, 22. феб 2020, 10:22) - anonymous [нерегистровани]

Plastika

A plasticni mobiteli?

(субота, 22. феб 2020, 10:10) - anonymous [нерегистровани]

obecanja

Dajte vise nesto uradite,osim sto stalno slusamo kako planiramo!Dosta nam je da se gusimo u smogu i sa plastikom i plasticnim kesama.

(субота, 22. феб 2020, 10:04) - anonymous [нерегистровани]

Pop i jarici

Sve smo resili i ostalo je samo ovo.

(субота, 22. феб 2020, 10:04) - anonymous [нерегистровани]

U vezi kaucije za flaše i limenke.

Mislim da kaucija uopšte nije dobro rešenje iz više razloga.
1. Usporava proces naplate na kasama;
2. Komplicira proces povratka novca - jer se mora priložiti račun iz koga se vidi da je naplaćena u tom marketu, pa se to onda uračunava u novi račun i t.d. - a ljudi čekaju kod kase ...
3. Zbog prethodna dva razloga, mnogi ipak neće vraćati ambalažu - iako su platili kauciju.
Najbolje je kao u Hrvatskoj. Svakome koji u bilo koji market donese ambalažu, odmah isplaćuju po komadu utvrđenu vrednost. Tako će onu ambalažu koju kupac nije imao volju ili vreme da vrati tamo gde je uzeo - vratiti neko drugi, u bilo koji market i obradovati se nekom paricom za koju će kupiti nešto od koristi ... ili novac poneti sa sobom.

(субота, 22. феб 2020, 10:03) - anonymous [нерегистровани]

Пошумити Пештерску висораван

Паметно би било пошумити Пештерску висораван. Терен и клима је погодан за раст квалитетног четинарског дрвета са густим годовима. А са друге стране би та шума ублажила мразеве и зимски период за становнике Пештера.

А истовремено би пошумљен Пештер био и битан економски фактор. Локално становништво би могло да се бави разним пословима од сече у шуми до прераде дрвета у намештај. И опет дрво је руда, која брзо расте и лако се прерађује.

Због природе и због људи и због привреде треба не само Пештер пошумити, него више регија у Србији, кад већ имамо неискоришћеног земљишта, нек се пошуме и нек дрвеће расте, неће сигурно бити штетно.