Читај ми!

По чему памтите „двадесетдевети“

У социјалистичкој Југославији било је незамисливо радити за 29. новембар, али тог дана нико није био беспослен. Мини одмор радници су користили се да обиђу родно село (сви су дошли однекуд) и напуне торбе, а средња класа да негде отпутује. Шта је од тога претекло подсећамо се на овај "нерадни" дан.

Свињокољ

У секуларној СФРЈ 29. новембар био је идеално позициониран за клање свиња пред зиму, мада је падао на самом почетку Божићног поста. Радничка класа одлазила је на село одакле се враћала са торбама пуним меса, чварака и кобасица. Нешто је остављано да се суши, а с појавом замрзивача потрајало би до Нове године.

Спајање са викендом

Најбоље године биле су када Дан републике падне у среду. Будући да се славио два дана већина фирми „одрадила" би петак и тако су настајали мини одмори од пет дана. Премија је некима ипак била када падне у уторак па се правио мини одмор од девет дана иако су званично нерадни били само уторак и среда. Најгоре је било када падне у суботу или недељу када се празновао само радни понедељак. Исто је било и ако је 29.11. падао у петак.

Путовања

Без обзира на број нерадних дана „двадесетдевети" је уз Први мај био висока сезона за туристичке агенције. Правили су се аранжмани, углавном за путовања по Европи, са обавезним простором за шопинг. „Викендаши" односно они који су имали кућу у околини града искористили би празник за последњи одлазак у сезони и зимско затварање. Будући да је у то време било више снега, традиционално се отварала скијашка сезона.

Индустрија

Многе фирме у СФРЈ носиле су име по важним датумима комунистичке револуције. Најпознатија која је носила име по Дану републике је индустрија меса „29. новембар" из Суботице, чувена по својим готовим јелима која су многим младим југословенима била једина прилика да нешто „поједу кашиком" током летовања односно камповања на Јадрану. 

Улица

Као и фирме и многе улице у бившој Југославији називане су по значајним датумима. Најпознатија која је носила име по Другом заседању АВНОЈ-а је улица „29. Новембра" у Београду која се данас зове Булевар деспота Стефана. Како се у њој налази градски СУП временом је од СУП у 29-ог преименован у „29. станица" и сличне комбинације са бројем 29. Ако бисте таксисти у Београду рекли да вас одвезе у СУП у деспота Стефана, обавезно би вас питао мислите ли на 29-ти. За разлику од ове најпознатије у многим градовима у Србији име улице користи се и данас. Чак и у Београду улице овог имена красе Звездару, Чукарицу и Борчу и неке друге општине.

Песма

АВНОЈ није био претерано инспиративан за песнике, као ни Јајце где је одржан, па нема популарних песама из социјалистичких времена које би се наменски певале за двадесетдевети. Најпознатија је настала у време када је празник већ био на кисеонику, „Дан републике" Забрањеног пушења са албума „Поздрави из земље сафари" издатог 1987. Деведесетих је бенд делимично опевао и АВНОЈ, али у сасвим другом контексту што остављамо за неку другу прилику.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(недеља, 29. нов 2020, 18:13) - Покојна баба: [нерегистровани]

"Те Славе,те 29.,те Нова година,

те Божић,те српска Нова година...не мож да се издржи!!!

(недеља, 29. нов 2020, 17:46) - anonymous [нерегистровани]

29.

Ви кажете да празници данашње државе нису празници и да о њима немамо друштвену свест и сазнање.

Наравно да неки немају свест о томе шта се слави 11. новембра или 15. фебруара када су комуњаре радиле све да затру свест народа о томе да припадају српском народу, као и да се заборави славна историја. У школама су се училе немачке офанзиве по данима, а славна победа у првом светском рату гурана је под тепих.

(недеља, 29. нов 2020, 17:25) - Mihajlo [нерегистровани]

Zivela SFRJ

Po prasetini, ruskoj salati i torti ...

(недеља, 29. нов 2020, 16:29) - anonymous [нерегистровани]

Toga se secaju moji matorci, oni su ziveli u tim vremenima, kazu bilo dobro.

Sad na to vreme gledam kao na nesto sto je ipak znacilo ljudima. Iako to svi danas pljuju, ne uspeva im, vecini je to ostalo u najlepsem secanju. Ja volim slusati neke grupe iz tog vremena, jednom u godinu dana, cisto da ne odu u zaborav, greota bi bilo. Mada su moji bili dovoljno posteni pa su govorili o manama tog nekog nazovi rezima, ili sta god je to bilo, ali svi grese, samo je to odnelo salu i uzrokovalo rat. Nakon svih tih godina kako se ne slavi, bude mi malo i zao a opet dobro je, malo smo se potukli i svako na svoju stranu, nadam se da vise necemo ratovati, i da ako vec ne mozemo da se volimo ovako uzivo, mozemo da zajedno uzivamo u dobrim pesmama, razlicitih zanrova, tu nema nacionalnih podela, samo dobrih ritmova.

(недеља, 29. нов 2020, 14:35) - anonymous [нерегистровани]

29-ti

Nije se išlo u školu.

(недеља, 29. нов 2020, 13:37) - anonymous [нерегистровани]

29.

To su bila vremena kada su postojale drustvene norme, pravila, red, postovanje. Verovatno smo zato danas nostalgicni prema tom dobu, jer svega toga vise nema. A praznici sadasnje drzave nisu praznici. O njima nemamo ni istorijsku ni drustvenu svest i saznanje. A praznuju ih samo drzavne birokrate.

(недеља, 29. нов 2020, 12:01) - anonymous [нерегистровани]

Dan Republike

29. novembar je rođendan države u kojoj sam rođen i za mene će uvek da bude upravo to. Ni više ni manje od toga.

(недеља, 29. нов 2020, 11:46) - Светлана 1970 [нерегистровани]

По чему ћу да памтим 29. новембар?

29. новембар ћу да памтим по дружењу, опуштености, сви смо радили и били смо здрави, није се оволико причало о здрављу као данас, важност се придавала породичним вредностима, славама, рођенданима, прославима. Ја сам оптимиста и верујем да ће доћи боље време.