Читај ми!

Да ли камере за видео-надзор могу да сачувају и безбедност и приватност

Европски парламент недавно је препоручио је да се видео-надзор не користи за аутоматско препознавање лица појединаца на отвореном. У Србији су ових дана, захваљујући снимцима видео-надзора, решена два случаја – последњи, када је опљачкан старији човек. Kоје су камере то забележиле и како европска одлука утиче на нашу земљу?

Одлука Европског парламента није обавезујућа, али, како се надају упућени, јесте корак ка зауздавању неодговорне примене технологија.

То у фокус ставља технологију препознавања лица, која користи вештачку интелигенцију и камере за видео-надзор које су дуго на удару бораца за људска права, а који сматрају да се тако крши право на приватност.

"Немојте стављати заштиту основних људских права насупрот заштите људи и заједнице. Једноставно, није истина да ми морамо да бирамо. Ми смо способни да радимо обе ствари", каже Илва Јохансон, европска комесарка за унутрашње послове.

Јесмо ли? Или једно искључује друго?

Невена Ружић из Фондације за отворено друштво истиче да ћемо се, знајући да смо под сталним оком камере, можда уздржати од тога да прођемо одређеним деловима града, или евентуално изразимо неки свој став поводом неке теме, било да је она друштвена, политичка, било уопште културна, сасвим свеједно.

"Наравно да ћемо увек наћи случај када је баш таква камера могла нешто да утврди, али овде није питање или је ово или је оно, или ћемо да имамо безбедност, у супротном нећемо да имамо приватност – и безбедност можемо да заштитимо неким другим средствима, то нису нужно камере овакве врсте технологије", наглашава Ружићева.

Закони који регулишу рад полиције у Србији не дозвољавају примену биометријског надзора над грађанима. Тако ће остати до даљег, јер је повучен Нацрт закона о унутрашњим пословима који је, између осталог, предвиђао легализацију биометријског надзора.

"Јасно се види да камере које се имплементирају већ две године на територији Београда имају могућност биометријског надзора – осам хиљада уређаја, што камера по стубовима, што камера које се монтирају на аутомобиле полиције, имају те карактеристике препознавања. МУП тврди да не користе биометријске функционалности овог система", каже Андреј Петровски из Шер фондације.

Полицијски пројекат постављања биометријских камера под називом "Сигурно друштво", који је у току, предвиђа 8.100 камера. Од тога би 2.500 камера било постављено на улицама главног града. Остале на униформе и аутомобиле полицајаца.

"Оно што могу да кажем са моје тачке гледишта, није проблем у камерама није проблем у снимању, проблем је тачно прецизно изрегулисати ко гледа, ко има право приступа тим снимцима, јер не ради камера злоупотребу већ раде људи који користе ту камеру", истиче професор др Горан Ј. Мандић са Факултета безбедности у Београду.

Видео-надзор није новина у Србији, али технологија препознавања лица јесте. Прве камере у Београду постављене су 1978. године на 24 локације, а служиле су за надгледање улица.

Према подацима МУП-а, на улицама престонице сада их има готово четири стотине. Сматра се да је један од најбоље покривених јавних простора камерама Велика Британија.