Читај ми!

Колико дубок раздор је оставио Трамп и шта чека свет са Бајденом

У САД ова година је почела олујом у срцу америчке демократије – уз слике инаугурације изабраног предедника Џозефа Бајдена, још су свеже слике упада стотина демонстраната у зграду Конгреса. Да ли ће по одласку Доналда Трампа из Беле куће Америка почети ново поглавље своје демократије? О спољнополитичким изазовима који ће се наћи пред администрацијом у Белој кући, Кини, Балкану, за РТС је говорио Дон Валас, председник америчког Института за међународно право у Вашингтону.

Дон Валас је за РТС говорио и о Трамповом политичком наслеђу, унутрашњим проблемима америчког друштва, али и томе шта ће бити први кораци Бајденове власти.

Шта је условило оно што данима гледамо у Вашингтону и САД? 

После догађаја од 6. јануара, када су хиљаде људи напале зграду Конгреса – људи су врло опрезни, и због инаугурације председника Џозефа Бајдена. Људи желе да све протекне у миру. Национална гарда је у граду, а не војска, и они ће обесхрабрити и спречити сличне догађаје.

Ко је упао у Капитол? 

То нико тачно не зна, али било је око пет-шест хиљада људи, очигледно представника различитих десничарских група: белих супрематиста, оних који верују у теорију завере, КЈУ АНОН, не знам много о њима. Око 200 их је ухапшено, а наредних недеља они ће бити изведени на суд и сазнаћемо ко су.

Које су све тензије довеле Америку до ове тачке? Пре неколико месеци имали смо антирасистички протест Блек лајф метер, имали смо протест против карантина услед ковида, економске и друге протесте. Шта је тачно условило ове тензије? 

Ја сам иначе републиканац, и мислим да је Трамп био лош председник. Много тога што је радио – нисам одобравао. Настанак антирасистичког покрета "Животи црнаца су важи" донекле је повезан са Трампом, и ковидом. Када је Трамп био изабран, било је много отпора према њему. Тај отпор се развијао не само кроз покрет, већ и кроз многе друге. 

Дошао је ковид, људи су били у карантину. А онда је у Висконсину полиција убила Афроамериканца Џорџа Флојда. Е, то је изазвало не само покрет "Животи црнаца су важи", већ и друге. То је, по мени, био први разлог, прави устанак, социјални протести против локалне полиције, и то није имало много везе са самом Владом. Председник Трамп није паметно владао том ситуацијом, охрабрио је и бранио полицију – што је исправно, али је то разљутило друге, и дошло је до таквог развоја догађаја.

То нема везе са масом 6. јануара у Конгресу, јер је то отишло у другом правцу. Био је то позив за правду према Афроамериканцима, да полиција буде пажљивија, и мислим да је то помогло Бајдену да победи на изборима. 

Да ли је Трамп исушио мочвару, као што је обећао на почетку мандата?

Не знам на какву је мочвару мислио, он је вероватно тада мислио на лобисте, на то да Влада не функционише. Не мислим да је он исушио мочвару већ да је створио нову.

Какву је мочвару створио Трамп?

Вероватно се мисли на то да посебни интереси имају превише утицаја на Конгрес, да он добро не функционише, није донео много закона, то је прво. Као друго, мислим да пуно тога није тачно. У Америци сваке 2 до 4 године људи се кандидују за функције и увек против Вашингтона, оптужују га да чини или превише или премало, али им је увек амбиција да дођу управо овде у Вашингтон. Скептичан сам на све те оптужбе и обећања око мочваре.

Мислим да влада последњих деценија није реаговала у складу са жељама људи, али су разлози за то сложени. Један је онај о којем читате у новинама - подела или поларизација на националном нивоу, мислим да то није у таквој мери на локалном нивоу, али Влада не функционише како би различити људи хтели, без обзира на то да ли су у левици или десници. Почели су да траже изгреднике, они не криве појединце већ мочвару, која говори да ствари не функционишу добро али и нема крокодила у тој мочвари. 

Да ли Американци још верују у своју демократију, јер смо прошлих недеља видели врло бруталан, недемократски обрачун тзв. Биг-тека и медија са Трампом - укидање његове директне комуникације са људима, медијима, изгласавање импичмента за један дан у Представничком дому... све то је врло не-амерички, ако хоћете.

Слажем се. Мислим да је демократија остала, да је заправо веома јака, али бих направио разлику: често то поредим са боцом и вином. Флаша – то је систем, судови, званичници у савезним државама, влада - и мислим да сви веома добро функционишу. Али у флаши је вино, а велики део тог вина не ваља, и ако ме питате зашто – нисам сигуран. 

Када је реч о великим компанијама, са тиме се слажем - велике технолошке фирме имају превише моћи, можда би према законима оне треба да буду подељене. Када питате за Трампов Твитер налог, и о првом амандману, Америка је увек била храбра. Мораћу да се вратим на Томаса Џеферсона, у његово време Америка је рекла да се може веровати свакоме да самостално влада, али мислим да смо развили моћну, снажну привреду. Али постоје питања у вези са великим технолошким фирмама, медијима, друштвеним мрежама, искрено - можда и пада нивоа јавног образовања, пада квалитета нашег руководства, у обе странке. 

Иронија је – људи данас живе боље него икада, и очекују више од својих лидера, а уместо тога – добијају мање од њих. Не производимо добро руководство. На другој страни живот се наставља, економија, друштво, породица, то је веома снажно у САД. Можете сматрати да све ове демонстрације и протести, без обзира на то да ли су на левици или десници, показују некакву снагу друштва. Али не мислим да су добро вођени. Тако је у целом свету, видимо пад квалитета лидера – свуда. 

То је интересантно, јер истраживање Галупа каже да је, упркос драми после избора, конзервативизам у успону у Америци, и да такву идеологију има више од 35 одсто Американаца.

Шта значи конзервативизам? Слажем се са вама, мислим да је Америка конзервативно друштво, а разлог је што је економски и социјално успешна. Никада нећете имати класне разлике у САД, већ расне проблеме, који су прави. Али, земља јесте конзервативна. Роналд Реган ју је учинио енергично конзервативном, али је та реч двосмислена. Многи људи ће рећи да Трамп није конзервативан, већ да је радикалан, није софистициран у погледу владе и вођења политике, и веома је отворено промовисао своју власт. 

Оно што сада имате јесте подела између конзервативног дела земље, а подсетићу вас ја сам републиканац, и то у републиканској странци. Имате људе попут Мича Меконела – који представљају естаблишмент странке, традиционалнији део, паметнији, а они су запрепашћени оним што се десило на Капитолу. Нису конзервативци напали Капитол, већ банда оних који су из неког разлога били убеђени да је Трамп победио на изборима и да су му гласови покрадени. Али то једноставно није тачно, имали смо 60 парница, укључујући и оне пред Врховним судом. Бајден је свуда проглашен победником. Људи су незадовољни, али их не бих назвао само конзервативцима, они су и део верске деснице, људи који су несрећни због економских и социјалних питања која њих погађају, а не друге људе. То је Данијела веома сложено питање. 

Шта можете да кажете о Џозефу Бајдену и његовој администрацији. Бајден је пет деценија чисте политичке амбиције. Шта амерички савезници очекују да Бајден уради – прво? 

Бајден је веома искусан, као што сте нагласили – био је потпредседник САД. Прво што ће урадити биће наравно, на домаћем плану, а тиче се борбе против пандемије, здравља, и економије која је угрожена. Управо је представио закон о пакету од 1,9 билиона долара, а још није председник. Дакле усредсредиће се на домаћа питања.

Када је реч о међународној сцени, ево шта можемо да очекујемо: прво, вратиће САД Париском климатском споразуму; друго, покушаће да врати Америку у ирански нуклеарни програм; треће, покушаће да развије здравије односе са Владимиром Путином и Русијом; четврто, поново ће ојачати односе са ЕУ, са НАТО-ом, биће врло конвенционалан, традиционалан. 

Шта је са Кином?

Са Кииииииином! Знате, ми имамо израз за то – горила од 400 кила. Могу да питам, шта Ви мислите о Кини? Мислим да САД виде Кину другачије него што су некада гледале на СССР. Мислим да Америка види Кину као велики проблем, као огромну економију, амбициозно друштво, чији су корени у древној цивилизацији... Американци треба да схвате да морају да живе у свету заједно са Кином. Амерички односи са Кином трају дуго. Из Америке у Кину су ишли многи мисионари. Похађао сам универзитет Јејл, одрастао сам учећи о отварању одељења Јејла у Кини, увек смо имали бројне везе са Кином, и мој Институт за међународно право – сарађује са Кином, имамо и бројне трговинске везе са Кином.

Били сте део правног тима председника Трампа, који је писао нове трговинске уговоре Америке са Кином. Шта је недостајало старим споразумима, и шта ће донети нови?

То је добро питање. Можда смо ми Американци били помало и наивни. Наиме, Америка је отворила своје тржиште Кини, и на неки начин, створила ту кинеску економију. Не само Доналд Трамп, већ многи Американци верују да су нас Кинези искористили, да су покрали нашу интелектуалну својину. 

Значи, Трамп је био у праву када је рекао да Кинези краду од Американаца?

Да, Трамп је добро разумео те аномалије, али је био лош у њиховом лечењу. Јер, уместо да је остао уз наше савезнике у Европи, укључујући и Балкан, и уместо да Кини у лице каже: слушајте, нисмо сретни што тргујемо са вама, али немојте да нас злоупотребљавате – он је једнострано увео тарифе Кини, уједно их уводећи и Канади и Европи. То је ослабило нашу могућност да послујемо са Кином. Али оптимиста сам. Мислим да ћемо развијати зрелије односе са Кином.

На крају крајева, Кина је историјски феномен. Има велику и древну цивилизацију, која је амбициозна, која је у успону, која сарађује са светом и расте, брже него што је то могла древна Кина. То морамо да схватимо. Бајден ће морати да се бави Кином, као и другим земљама.

Шта је најбоље наслеђе Трампове спољне политике? 

Да будем искрен, а разговарао сам и са колегама републиканцима, разлог због којег сам критиковао Трампа толико, јесте што је Кини олакшао посао. Чак је учинио да се свет више окрене Кини. Тако да нисам сигуран шта је његово најбоље спољнополитичко наслеђе. Можда то што је био тврђи него што су то биле демократе.

Шта ће бити политика нове администрације у вези са Корејским полуострвом? Јужна Кореја је поручила Бајдену да настави разговоре са Пјонгјангом.

Северна Кореја је била врло успешна у прављењу Американаца будалама, у преговорима. Можда разумем разлог за то. Севернокорејци су се плашили да ће их, ако немају нуклеарно оружје, Америка напасти, и сменити режим. Не мислим да су то намере Америке. Ми смо само забринути због Северне Кореје, али мислим да су, да употребим стару реч – параноични. А Америка није била баш најпаметнија с њима. Не знам шта ће Бајден да уради, претпостављам да ће урадити све што су и претходне администрације – Обамина, Трампова, и друге, покушаће да разговара са њима. Али, свакако морамо да будемо аналитични и реални – надам се да ће Ким настојати да побољша економију, и да ћемо убудуће бити мање сумњичави једни према другима.

Ако је првих 100 дана администрације - поуздана слика онога што се бити наредне четири године, шта Балкан и Србија могу да очекују од нове администрације у Белој кући?

Америка ће покушати да развије много здравије односе са ЕУ. А лично верујем да ће здрава ЕУ – укључити и све балканске земље, посебно Србију, ако то Балкан и Србија буду желеле. Сигуран сам да ће Србију Америка охрабрити на том путу. Желеће да охрабри и стабилност у односима Србије и Косова и Метохије.

Прошле године склопљен је Вашингтонски споразум, и нису сви срећни због тога. Да ли би тај споразум могао да се мења?

Сувише је рано да се то каже. У неком  тренутку, политику чине људи, појединци! Биће важно КО ће бити помоћник државног секретара за Европу, ко ће бити надлежан за сваку земљу на Балкану. Ко ће бити у националном савету за безбедност. Од тога ће зависити и политика. Поменули сте раније Џејка Саливена. Он је способан момак, али толико тога ће се наћи пред њим: питања НАТО-а, климатских промена, пандемије, Кине... и сама нова администрација мораће да буде стабилна, и мислим да хоће, јер су многи који ће бити у њој већ радили за Владу.