Читај ми!

Шта ЕУ може да очекује од Бајдена

Много тога ће се побољшати у трансатланским односима, али неће баш све да се промени - у томе се слажу бројни аналитичари. Исто тако је јасно да Европска унија мора да постане активнији партнер.

Велика су очекивања од новог америчког поредседника. Европска унија се креће између наде да ће се и однос са Вашингтоном и укупне трансатланске везе поправити, и страха да Џозеф Бајден, због унутрашње подељености САД, неће бити у стању да нешто битно покрене у спољној политици.

Француски министар задужен за Европу Клемон Бон каже: "Европа мора да преузме више одговорности. Европа би требало да сама дефинише своје вредности и интересе. Наравно, не против Сједињених Америчких Држава. Требало би да сарађујемо".

Овим се француски министар и даље залаже за концепт стратешке аутономије. Он се нада трансатланској сарадњи на заштити климе, као и у области трговине и безбедности.

"Партнерству је потребан нови почетак", сматра Бон, за кога кажу да је близак сарадник председника Макрона.

Стратешка аутономија није псовка

Када је Емануел Макрон лансирао израз "тратешка аутономија" за односе Европске уније и Сједињених Америчких Држава, изгледало је да се тиме издваја у односу на Берлин и Варшаву. Сада његов министар покушава да објасни садржину. Према њему се подразумева да се трансатланско партнерство и НАТО не смеју заборавити, али "САД ће и даље захтевати од нас да постанемо аутономнији, да преузмемо већу одговорност и да на пример повећамо издатке за одбрану".

У том светлу, Бон брани и нови споразум између ЕУ и Кине који је наишао на доста критике: "Било би чудно када би се веровало да ЕУ не сме сама да потписује споразуме", каже он и додаје да споразум није усмерен против новог америчког председника, јер "требало би да Европа зна шта хоће и да у сваком погледу преузме одговорност".

Париз изгледа жели да се држи стратегије веће самосталности у односу на Вашингтон, без обзира на Бајденову победу. То је у складу с француском традицијом да трансатланску повезаност посматра са више скепсе од других европских земаља.

Европа мора бити део решења

Јана Пуљерин из берлинског Савета за спољне односе каже да би Европљани морали да што пре пошаљу јасан сигнал прекида са Трамповом администрацијом у Вашингтону: „То су биле четири тешке године, сада опет радимо удруженим снагама и поздрављамо новог председника раширених руку".

Она каже да би та порука била важна за Бајдена и на унутрашњем плану: "Ми нисмо вазали и сат не може да се врати уназад, али овој влади би требало показати да Европа хоће мултилатерализам и да је спремна да преузме више задатака".

Бајден ће бити толико заокупљен унутрашњеполитичким проблемима да ће бити срећан ако се ЕУ позабави неким темама, као што је ситуација у њеном комшилуку, у Белорусији. „Требало би да будемо део решења, а не део проблема", каже Јана Пуљерин. Она заговара идеју извесне стратешке аутономије ЕУ, јер би тако Брисел постао бољи партнер.

"Париз се прибојава да би амбиције Европљана опет могле да се успавају, а у Берлину влада несигурност због тога што је Бајденова победа била тесна и САД можда неће стално бити ту". Јана Пуљерин објашњава да из свега тога следи да Европска унија у сваком случају мора да ојача како би активно покушала да задржи партнерство са Вашингтоном.

Са Бајденом би Европљани према њој могли најпре да разматрају "лакше" теме које ће брзо донети резултате, као што су очување климе, преговори са Ираном, улога Северноатланског пакта.

"За почетак лета заказан је самит Северноатланског пакта на којем би требало да се пошаље сигнал новог почетка и да се усвоји нови стратешки концепт", каже Јана Пуљерин, али и додаје да ће трговинска политика остати веома тешко поље за преговоре, на којем би било најбоље да се започне малим корацима. Ова политичка аналитичарка је критчна према споразуму који су закључили ЕУ и Кина: "Лош старт са политиком према Кини морамо неизоставно испеглати".

Нова игра у трансатлантском партнерству

Посланик Зелених у Европском парламенту Рајнхард Битикофер такође сматра да је споразум са Кином био лош. "Требало је да имамо бољи почетак", каже он и додаје да се не ради о томе да се пита Вашингтон за одобрење, већ је реч о сарадњи у тој и другим областима.

Стратешки геледано, европско солирање у односу на Кину није толико смислено, али још увек има довољно времена да се седне за сто са Вашингтоном, пошто споразум ступа на снагу тек након што га одобри Европски парламент", оцењује Битикофер.

Европљани су по њему пропустили прилику да Вашингтону, Пекингу и остатку света пошаљу важну поруку: "Игра почиње изнова и трансатланско партнерство се обнавља". Политичар Зелених ипак види климатску политику као приоритет, а потом следе трговина и безбедност.

Он сматра да би то био луксуз да се посвети само једној теми: "Морамо да жваћемо жвакаћу гуму и притом да трчимо", каже Битикофер, а то је амерички израз за истовремено обављање више послова - мултитаскинг.

Крај једног кошмара?

На првом месту међу променама које ће Бајденов тим донети у односу на Европу јесте "крај непоштовања које је Трамп имао за Европу", каже Џуди Демси из европског огранка Фондације Карнеги. Она додаје да, осим тога, Бајден познаје Европу и добро зна Ангелу Меркел.

И Џуди Демси сматра да ће од Европљана бити више захтевано у области одбране и безбедносне политике и да би могла да се појави шанса за нове преговоре о контроли атомског наоружања. Али по њој би трансатлански однос морао да буде шири од осовине ЕУ-САД, требало би да се отвори за сарадњу са другим демократијама - од Канаде, до Јапана - како би се развиле заједничеке безбедносне, трговинске и одбрамбене стратегије према Кини, Индији и Латинској Америци.

Џуди Демси сматра да би Брисел и Вашингтон могли поново да ставе на сто споразум о слободној трговини ТТИП.

Кошмар Трамповог мандата могао би сада бити превазиђен, ако би се уложио напор да се разуме шта мотивише покрет „алтернативна деснице" и популисте, и на који начин би се могле уредити друштвене мреже.

Ауторитарни режими имају за циљ да финансирањем таквих покрета и хакерским нападима на интернету дестабилизују демократије, каже Џуди Демси. И закључује: "Трампова влада је показала и крхкост и снагу демократских институција. Али шта је Трампово наслеђе - то је више него отворено питање."