Зашто пристајемо да се заразимо због забаве

Ових дана сведоци смо повећања броја случајева заразе коронавирусом због великог броја забавних догађаја, весеља, матура, свадби и сличног. Најлакше је због тога оптужити људе и казати: "ви сте криви, ево вам сада короне, кад нас нисте слушали".

Желим у овом тексту да осветлим један феномен који се ређе узима у обзир када се апелује на људе да се не одају забавним и разбибрижним активностима. Наоко сви који упозоравају су у праву: да ли желите да будете заражени зато што се забављали, шенлучили, пожелели свој комад мора у Грчкој или решили дете да пустите да прослави крај средње школе?

Одговор моралиста може бити само један: то је недостојно понашање и нема оправдања што се ковид вирус шири због пуке забаве! Ипак, нешто друго и далеко дубље је по среди што донекле оправдава свадбаре, деверуше и навијаче као клицоноше који шире заразу. 

У људској природи налазе се две ствари, а обе су врло дубоко укорењене: прва је да се понављањем истих пријатних ствари бранимо од помисли на смрт (као једини потпуно јединствени догађај који се свима дешава само једанпут), а друга је да се одавањем забави или страсним праћењем неких ствари као што је фудбал или венчање склањамо од озбиљних мисли и одлука, и на концу опет од мисли о смрти.

Често ме питају у чему је највећа разлика између романа и живота. Одговор је помало парадоксалан. Није најкрупнија несличност у томе што је живот прозаичан, а литература фантастична, дакле није на првом месту то што је у животу све некако обично, а на страницама романа све необично, већ је несличност у нечем далеко дубљем: књига мора бити јединствена и непоновљива, све мора да се дешава упечатљиво и једанпут.

Отуд оно што најбитније одликује добру књигу јесте то што она ни за тренутак не губи време. Зато добра књига, иако прича о животу, још од античке књижевности упорно личи на смрт. 

Живот је сасвим супротан. Он је склон понављањима, истим малим глупим ритуалима, и упорним враћањем на места где нам је било лепо. Зашто ово чинимо, већ је јасно по горњим редовима. Када завршимо летовање у некој дивној ували грчког мора, кажемо само једно: "вратићу се".

Ово опсесивно враћање на места где нам је било лепо, које личи на враћање јегуља или лососа на место мрешћења, код човека је директно повезано са паничним негирањем протока година и старења.

Имамо, наиме, нејасно уверење да ако понављамо исте ритуале, и године ћемо некако обманути, те током деценија нећемо добити много бора и почети да патимо од старачких болести.

Да је ово у средишту наше пажње не треба много доказивати. Један од најлепших комплимената наше културе који можемо добити јесте: „смршао си бар десет килограма", али има нешто што вас још више може уздићи у вашим очима, а то је комплимент без премца: "ништа се ниси променио за све ове године".

Ово је тим чудније јер су младост и мршави стас тотеми тек у последњих шездесет година.

Дотад, рецимо пре 1960. године, било је сасвим супротно, сви млади хтели су што пре да постану стари, а богати индустријалци или утицајни политичари разликовали су се од других не толико по својој дугој сребрној бради, већ по трбуху који су неговали као израз свог мушког престижа.

Због свега овога молим наше епидемиологе да не наваљују људима кривицу због које они можда јесу криви, али не могу се означити као кривци.

Ако мислите да након посних 50 дана можете спречити људе да се понашају нормално - а то увек значи да славе живот, насупрот смрти - онда лекарима стручним за ширење заразних болести под хитно треба прикључити неколико психолога који ће им лако објаснити да се животне радости могу или забранити или одобрити.

Кад се иде на утакмице, онда се не иде у групу од 5.000 људи под маскама - јер је то смешно и потпуно ненавијачки. Кад се иде у ноћни клуб, онда се не иде да би се држала раздаљина од два метра, већ управо супротно да би се блиским контактом пронашао неко ко ће се здружити с нама.

Све зато личи на прекидач: ако прети смрт, забраните живот; ако је дозвољен живот онда он може бити само једно - жив.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(среда, 01. јул 2020, 09:56) - anonymous [нерегистровани]

Ne slazem se

Strpljen - spasen, a mnogi su "pukli" i za to nalaze razna opravdanja. Obuzdajte malo hormone, zabava moze i bez telesnog kontakta van familije.

(среда, 01. јул 2020, 09:15) - anonymous [нерегистровани]

Da li je pristajanje podrska....???

Moj odgovor je, da.
Pristajanje jeste podrska.
Koga podrzavamo i zasto...???

(среда, 01. јул 2020, 09:03) - Markovljev [нерегистровани]

Recept

Živim u Češkoj a od 22. do 29. sam bio u Novom Sadu. Povući paralelu izmedju Srbije i Češke nije problem. Brojevi obolelih u Srbiji i Češkoj je bio vrlo sličan stim da je Srbija imala "kašnjenje" od dve nedelje u odnosu na Češku. Posle "smirivanja" situacije sa brojem obolelih, u obe države su sledila slična ukidanja zabrana, ali u Češkoj j danas na stadion se može sa socijalnim odstojanjem, u Srbiji (na sreću je to završeno) smo hteli pune stadione na proslavi titule, na finalu kupa. Evropa i dan danas igra na praznim stadionima. Zašto mi moramo da se razlikujemo? zašto se stvara utisak da je sramota ići sa maskom u gradu, prodavnici i sličnim mestima gde srećemo nepoznate ljude. Generalno bih rekao da je ekonomija pobedila nad zdravljem, Pogledajte kako je zbog turizma odjednom moguće putovati do Italije i Španije gde je do pre dve nedelje žariuo i palio virus. Dali neko mislići, može predpostaviti, da se odande neće ponovo doneti ne virus, ali epidemija možda gora od one od Aprila i Maja. Neću sa budem neko ko širi strah, ali samo neko ko realno gleda na život oko sebe. Čuvajmo se sami, niko drugi nas neće sačuvati. Maske na nos, izbegavati gužve, šetati po parkovima i jesti vitamine, to je moj recept.

(уторак, 30. јун 2020, 22:56) - anonymous [нерегистровани]

Budimo realni

Ljudi su nedisciplinovane kukavice.

(уторак, 30. јун 2020, 22:27) - anonymous [нерегистровани]

Rizik

Komentar ti je malo bajat. Rizik da ti se nešto loše desi ako zakačiš virus je ovih dana jasno ko dan enormno povećan. I nikakve veze nema sa starošću. Poslednje vesti kažu najugroženiji su od 17 do 50 godina . Na žalost vrlo mali je broj studija o trajnijim posledicama zaražavanja. Sve se svelo na simptom je upala pluća. Ne pominju se bubrezi, jetra, krvni sudovi, srčani i moždani udari ili reproduktivni organi. Dok to nije bilo toliko važno za nekog sa 80+ godina, kod mladjih ljudi koji treba da veslaju još desetine godina postaje vrlo bitno i naravno svako treba da odredi svoje prioritete ali i da vodi računa o onima oko sebe.

(понедељак, 29. јун 2020, 14:36) - anonymous [нерегистровани]

@ DS Ovde nemačka još manje ima discipline...

Koje su to druge zemlje gde se svi tako korektno ponašaju ? Ja sam 50 godina u nemačkoj i ovde je normalno ludilo . Ima svakakih a radnici u prodavnicama 90 % nenose maske . I svakodnevne negativne vesti o panašanju stanovnika u dnevnom životu. Demonstracije protiv nošenja maske i sukobi sa policijom su na dnevnom redu širom nemačke. Mnogo je više problema nego u srbiji .
Možda su oko severnog pola disciplovaniji ali ovaj ostali svet manje više isti .

(понедељак, 29. јун 2020, 12:54) - anonymous [нерегистровани]

Једна инспиративна и мудра мисао

Нећемо ваљда дозволити да умремо - бежећи од смрти!
То сам пре неки дан прочитао на интернету.
Па имали смо ванредно стање, полицијски час, пола нације било је у "кућној бајбокани" месецима, мање или више урадили смо све што је медицина тражила од нас.
И шта је резултат - саопштења да медицина о "новом" вирусу још скоро ништа не зна, да ће вирус остати међу нама још дуго, дуго ... да вакцине неће бити још дуго, а ако и буде нешто раније тешко да ће нешто вредети - и све у том стилу.
Да ли је сада опасност од заразе мања него пре 5 месеци?
И шта сад ми треба да радимо??? Да се затворимо по собама и да не излазимо следећих неколико година? Надајући се да ће медицина у међувремену нешто да смисли???
Какве везе има да ли ћу да се заразим сада усред лета или после 5 месеци када буде цича зима??? Какву ми предност медицина нуди ако моју "заразу" одложим за 6 или 12 месеци?
И шта ако се заразим, када је 90% шансе да нећу имати никаквих проблема?
Нису битку са Ковидом изгубили они јадни људи који су умрли, већ су битку изгубили наука и медицина - јер немају шта друго да понуде сем маски и прања руку, што сматрам да апсолутно треба да се поштује - јер спада у елементарну хигијену. Али - зар је то медицина 21. века???

(понедељак, 29. јун 2020, 11:43) - DrMr [нерегистровани]

@Rizik

Kazes da je sve to ispravno,izlaze u provod mladji ljudi,zdravi,nemaju hronicne bolesti.Ti zarazeni mladji ljudi mogu zaraziti starije,jesil' na to pomisloi,il' te nije briga.?

(понедељак, 29. јун 2020, 11:26) - Roberto [нерегистровани]

Зашто пристајемо да се заразимо због забаве

Za to nema kraja posto fali solidarnosti. To je to...

(понедељак, 29. јун 2020, 09:21) - anonymous [нерегистровани]

Tako je to

Ljudi imaju veoma loš software u glavi.Ja nikad nisam čuo da neka lisica ima depresiju ili da je neki miš isekao vene .