Глумци, време је да освојите улице

Када је ковид 19, попут неко новог, злослутног и смртоносног Фантома у опери, загрмео и затворио позоришне зграде, прекинуо пробе, спустио завесе, моћне и колоритне гласове заглушио претећом тишином поставило се питање шта даље чинити.

Позоришта су очигледно морала да одустану од великих продукција у својим зградама и да потраже алтернативна решења, да изводе представе на импровизованим сценама или у амбијенталним условима на отвореном.

На питање како ми се чини идеја да сва позоришта током лета играју на Ташу, одговорио сам да стадион Ташмајдан до сада није перципиран као позоришни простор. Јер, поред спортских и музичких приредби, тамо су одржавани један пучки спектакл, шпанска корида и фудбал "фићама". Недовољно, да бих у том тренутку могао да дам оцену о будућности позоришта на стадиону.

Уз велика очекивања и најаве, показало се да то није било најбоље решење. Верујем да би Калемегдан био инспиративнији простор за позориште. Београдски позоришни уметници су већ испробали просторе као што су Капетан Мишино здање (Позориште Двориште), атријум куле Небојша (Дунав фест), Летња сцена на Топчидеру, Дорћолплац...

У овим отвореним просторима позориште је слободно у погледу ширине уметничког изражавања, слободно је и у погледу пријема публике - припада свим људима. Сиви бетон, клупско осветљење и неприкладно озвучење нису најбољи услови за позоришни чин.

Слободан простор успоставља једну врсту онтолошке везе између простора, средине у којој се позоришни чин одиграва и самог позоришног чина. Архитекта Богдан Богдановић је, спајајући историју и традицију, од земље, траве и камена створио крушевачко Слободиште. Био је то јединствени народни амфитеатар са више хиљада људи. Крушевачко позориште је недавно успешно ревитализовало простор Слободишта. 

Ових дана читамо најаве да ће Дубровник, град уметности и узбудљивих летњих задовољстава, поново подићи фестивалску заставу. Сећамо се и најбољих дана Будва Град театра који су доносили јединствени летњи занос за стотине гледалаца, глумаца и осунчаних купачица. Потом је дошао средњевековни град у Смедереву у којем је заживела аутентична и оригинална позоришна манифестација Тврђава театар.

Оживљавање Феликс Ромулијане, античког локалитета на листи Унеско, на посебан начин је обликовало манифестацију Антика фест. 

Због тога, данас трагамо за још незапоседнутим местима које бука и бес нису оскнавили: средњевековне твђаве, античка налазишта, дворишта манастира, простори на трговима. Које су то врлине због којих развијамо љубав према таквој врсти места и том типу позоришта?

Вероватно све оне које је имало позориште док је било аутентична људска потреба, припадало свима и представљало дар за срећне људе. То позориште је имало позоришни кров "вечне поворке неба" какав је препоручивао Рилке.

Лечење земље и људи после ковида 19 је велика мисија фестивала - од представљања књига, до изложби, позоришних представа, концерата и филмова. Тема лечења, стално преиспитивана и изнова представљана усмерена је на идеју да постоји пукотина која је нарасла између људи и земље, пукотина која би требало да буде залечена.

Када је шпански Театро Реал одлучио да, после тромесечне паузе уз поштовање здравствених протокола, изведе "Травијату" са хором, оркестром и солистима, уследили су коментари да ће опера бити "уштинута". Мој одговор је био да ће све "рупе" попунити музика.

број коментара 0 Пошаљи коментар